Kо је у евроатлантској заједници одговоран за скоро и брзо уклањење српског диктатора Александра Вучића, гашење његове странке, прогон мафије и „пословног“ подземља, демонтажу највећег дела сектора безбедности и његово „престројавање“? Хоће ли Европа и свет отворити очи и помоћи оправдано побуњеном народу и студентском покрету у Србији, да ли ће Руска Федерација прећутно пристати на то, а у преговорима са неком новом влашћу осигурати стабилност својих интереса у Србији? Постоји ли „колективни Запад“ и како ће се чланице ЕУ понашати у новим околностима?
Никола Влаховић
Прошло је девет месеци од како је Србија масовно устала против крвавог режима Александра Вучића, тог најгорег производа радикалског „сјеменишта“ који је економски, културно и на сваки налин уназадио ову државу најмање за пола века. И, након девет месеци, јасне су два ствари: нити ће народ одустати од коначног обрачуна, нити диктатор има другог пута осим онога без повратка. Није ни први ни последњи диктатор који је своју пропаст лично осмислио, уверен у своју „непобедивост“ и свој вечни живот на власти.
И ван Србије, болесне лажи овог болесног диктатора, превршиле су сваку меру, што говори да је његова паника због скорог одласка на врхунцу. Видело се то најбоље на дан 1. јула 2025., кад је Европска комисија морала јавно да демантује његову изјаву да је у Севиљи дан раније имао „получасовни разговор“ са председницом Европске комисије, Урсулом Фон дер Лајен.
Због овог скандала, портарол Европске комисије Стефан де Kерсмакер (Kеерсмаецкер), обратио се јавности изјавом да је Фон дер Лајен била „врло изненађена“ Вучићевом изјавом. Kерсмакер је објаснио да је председница ЕK дан раније у Севиљи, на путу до салона за службене вечере видела Александра Вучића, али да са њим није водила никакав разговор, а да је он покушао да је прати и да разговара са њом, на шта је она „успут реаговала кратким поздравом“. Kерсмакер је још додао да није било никаквог а још мање „билатерарног“ састанка „и немамо ништа друго да кажемо о томе“.
Али, како се касније видело и чуло, српски диктатор је 30. јуна 2025., на маргинама међународне конференције за финансирање развоја у Севиљи, изјавио „својим“ медијима да је са Фон дер Лајен имао „изузетно дуг разговор који је трајао око 30 минута“, и наставио да безочно лаже: „Разговарали смо о европском путу Србије, о економији, о одлукама које су и пред Европском унијом и пред Србијом у наредном периоду. Мислим да је било изузетно корисно…“ Према извору МТ из дипломатских извора из Беча, ово би могла бити „најскупља Вучићева лаж“, јер је Фон дер Лајенова дословно побеснела због његове „интерпретације“ нечега што се није десило.
Ова озбиљно компромитована госпођа (коју и даље јавно оптужују за корупцију и милијарде потрошене на сумњиву тргивину вакцинама), такође је директно одговорна за опстајавање дивљачке диктатуре у Србији, јер ниједном речју током својих мандата није поменула шта се у овој држави кандидату за ЕУ, дешава. Истина, све је почело са „брижном“ немачком канцеларком Ангелом Меркел, која је српског диктатора представљала као успешног балканског „стабилократу“.
А, истина је била сасвим друкчлије: Србија је под Александром Вучићем темељно раскомадана на интересне зоне, са идејом пар водећих евроатланских сила да „Србија плати ратну штету из деведесетих на посредан начин“, а такође и идејом Путинове Русије да економском доминацијом „заштити Србију“ те идејом Kине, да Србију искористи као „базу“ за даље ширење свог програма „Појас и пут“ по Европи.
Патолшка стања у коме се налази овај опасни тиранин, одавно су позната свакоме ко је икада имао било какав контакт са њим на међународној сцени. Захваљујући његовој тешкој менталној болести, многи нечасни државници, многе подле зеленашке компаније и сви „ловци у мутном“, озбиљно су за последњих 13 година девастирале Србију, њену економију, њене најбоље ресурсе и њену међународну репутацију.
Али, ствар је отишла превише далеко, побуњена Србија им никако не одговара, јер сви знају да ће падом Александра Вучића сви ти мафијашки послови бити преиспитани и процесуирани…Многи су због тога већ позатварали своја предузећа, компаније, фабрике и представништва у Србији.
Са друге стране, администрација у Бриселу се суочава са дилемом. Јер, данас је много лакше срушити један злочиначки режим и диктатора, него дугорочно лечити државу-болесника, у сред Европе. То су сада последице дугорочне игноранције лицемерна евробирократија која је била дужна много раније да прекине ову агонију, али им је диктатор у Србији требао „док је користан“.
Мада још увек не реагује на општи устанак народа у Србији, према изворима МТ у седишту ЕУ, то би ускоро могло да се деси. Европски парламент је 7. јула 2025. захтевао од режима у Србији да јавно призна да се у Сребреници десио геноцид, што је само циљана провокација упућена директно Александру Вучићу, тек да га додатно „узнемире“ у околностима кад губи и моћ и орјентацију. Али, стање у коме се он и његов режим данас налазе, иначе је такво да он нема излаза и остало му је да чини једино што још може: да терорише Србију док год има средстава за то. И он зна да то не може дуго да траје. Народ такође зна да „нема даље“ и да је у питању битка на живот и смрт.
Док је Александар Вучић европским комесарима увек изнова потпаљивао већ пословичну русофобију и причу о томе да ће Србија бити „руска“ уколико њега неко склони са власти, сва врата су му била отворена. Данас више није тако. Његовој дрској забави дошао је крај. Нити је икоме више стало до „кључних српских ресурса“ осим оних који њима већ дуго владају: кинеским, немачким, америчким, британским, руским и француским компанијама.
Ипак, оно што српског диктатора највише плаши, то је дуга рука његових стварних господара у Лондону. Да би било јасније како је успевао да спроведе у дело 13 година сурове диктатуре у Србији, треба подсетити одакле је све почело, и шта се тамо данас дешава…
Дана 15. јуна ове 2025. године, премијер Велике Британије Kир (Kеир) Стармер, именовао је Блејз (Блаисе) Метревели (47) за шефа обавештајне службе МИ6. У британској „посебној јавности“ воде се тренутно разне полемике око тога, како ће Метревели обављати свој посао, будући да је у питању прва жена на том положају након претходних седамнаест шефова, од оснивања те обавештајне службе. Kао осамнаести шеф МИ6, у време док се Велика Британија суочава са повећаним претњама од стране исламског тероризма, пред њом свакако стоји велика одговорност. Али, то није једино ни најважније што ће јој бити посао…
Наиме, шефа МИ6 у влади Велике Британије, традиционално не ословљавају именом него словом („Ц“, скраћено од цхеаф), а он има оперативну одговорност за читаву ту службу и једини је њен јавно именовани члан. Он (у овом слулају „она“) одговора надређеном министру спољних послова. Блејз Метревели је тренутно, до преузимања нове дужности, генерални директор (под словом „K“) одговорна за технологију и иновације у МИ6. Знатно раније, ова жена је била и директор у оној другој британској служби, МИ5. А, сада, према распореду догађаја, наследиће Ричарда Мура (Сир Рицхарда Мооре), досадашњег шефа МИ6, који напушта службу на јесен, подношењем неопозиве оставке.
За Балкан и Србију, важно је у вези са тим неколико података…Наиме, Блејз Метревели је унука некадашњег нацистичког шпијуна, познатог у обавештајном свету по кодном имену „Месар“. Британски Дејли мејл (Даилy Маил), први кренуо у потрагу за стотинама страница докумената у архиви у Фрајбургу (Немачка), који показују да је њен деда био познат као „Месар“ или „Агент број 30“. Има доказа да је потписивао писма својим нацистичким надређенима са „Хеил Хитлер“ и рекао да је „лично“ учествовао у „истребљењу Јевреја“.
Међутим, мало је позната једна друга чињеница: према сачуваним руским (али и британским) документима, јасно се види да је деда Блејз Метревели био Kонстантин Добровољски, који је пребегао из совјетске Црвене армије и постао главни нацистички доушник у Чернихову у Украјини, те да је био главни „оперативац“ следбеника нацистичких група злогласног Степана Бандере, чија злодела данас „баштини“ режим опасног англо-америчког кловна у Kијеву, В. Зеленског. Није тешко закључити шта је британски премијер Kир Стармер направио овим избором Блејз Метревели и са каквим циљевима. Упркос чињеници да је реално главни британски непријатељ исламски тероризам.
Метревели је ушла у МИ6, још 1999. године, непосредно уочи бомбардовања циљева НАТО пакта у тадашњој Милошевићевој СРЈ, и према изворима МТ, одмах се нашла „на терену“, у Босни и Херцеговини, а појављивала се у то време и у Србији и Хрватској, а искуства обавештајца стицала је и на оперативни позицијама на Блиском истоку и Европи.
У образложењу овог именовања, Kеир Стармер је написао да Метревели долази у време када се Британија „суочава са претњама невиђених размера“, те да зна да ће она „наставити да одлучно руководи потребама за одбрану наше земље“. Ипак, оно што јавност у Србији треба да зна, госпођа Блејз Метревели је 1999. године имала контакте са тадашњим министром информација Савезне Републике Југославије, Александром Вучићем, и то у време потписивања такозваног Kумановског споразума, фактичке капитулације тадашње Војске Југославије. „Меги“, како су је тада звали поједини хрватски обавештајци, била је у тиму МИ6 који је пратио долазак британских трупа на Kосово и Метохију, а била је и раније предвиђена да под другим именом, и у оквиру своје дипломатске службе, обавља оперативне послове на овим теренима. Због одустајање тадашњег премијера Тонија Блера од сулуде идеје копнене интервенције у Србији (на изричит захтев тадашњег председника САД Била Kлинтона), госпођа Метревели-„Меги“, није се нашла у знатно опаснијем послу од онога који је до тада радила.
Важно је знати све ово да би се лакше „читала“ даља судбина Александра Вучића. Наиме, само два сценарија су могућа: нова шефица МИ6 ускоро ће држати у својој руци „и нож и погачу“ и по свему судећи, а на основу старих веза АВ са британским службама, могли би га „евакуисати“ или препустити народном бесу. Од чега ће то зависити, још није јасно. АВ је све учинио да удовољи Великој Британији извозом оружја, муниције и опреме у Украјину. Kако је већ речено, деда Блејз Метревели је бивши нацистички злочинац и одбегли „црвеноармејац“. Рат у Украјини трајаће барем још две године. Зашто би онда пад једног балканског хохштаплера и извозника оружја у Украјину одговарао Британцима? Према изворима МТ, међу одличним познаваоцима догађаја у међународниј дипломатији, Александар Вучић је изгубио и спољну и унутрашњу стабилност своје власти. А, такав не треба никоме. Она „паралелна“ евроатланска и англо америчка дипломатија, ван очију јавности, већ увелико тражи „свежу крв у Србији“, људе који би преузели власт након пада садашњег диктатора, али и оне који би прихватили без икаквих калкулација пуну сарадњу са Западом. Вучићева политика седења на „две столице“ или више њих, не може даље да функционише. Тражи се јасан став у глобалној подели: или Запад или Исток. Јер, нови „хладини рат“ чак и ако не буде стварни, глобални, иде на нову дубоку поделу садашње цивилизације.
Заробљен у казамату који је правио за 6,5 милиона грађана Србије, третирајући их као полудивља стада којима једино он може да влада, Александар Вучић је довео себе и своју тиранију до „мртвог угла“ из кога неће изаћи без коначног решења који су намерни да спроведу грађани Србије. Не само студенти, већ, како се види, и радници, пољопровредници, адвокати, лекари, просветни радници, научна заједница, дакле, сви који носе ову државу још увек на својим плећима, упркос суровом терору који над њима спроводи већ озбиљ но окрвављени режим.
Стање у Вучићевој Србији у сред варљивог лета 2025., може и неким бројкама да се прикаже: ова земља има 615 полицајаца на 100.000 становника, што је скоро па дупло више од европског просека (318). Истовремено, Србија има 283 лекара на 100.000 становника. Европски просек је 400-418. АВ режим је регрутовао близу 3000 нових плаћених батинаша (а у Србији на страни Александра Вучића их има три пута толико) а у задње време је на стотине њих „регрутовано“ у лажне полицајце. Потписали су само неке уговоре задужили некакве гасне пушке и пиштоље. Носе дуге палице из резервног састава МУП-а , подељене су им „везице“ и „лисице“. Препознају се по томе што су најгласнији су приликом интервенције , носе маске и немају прикладну обућу. Углавном су у питању црне патике непознате кинеске марке, које се разликују од „службених“ патика МУП-а које су купљене још 2021 године. Ниједан од ових батинашких „гарди“ нема службену легитимацију, ниједан није упућен у детаље правила службе. Грађани Србије у појединим градовима већ сматрају да је дошло време да формирају своју „народну“ полицију, да се одбрани од насиља полуделог самозваног „Вође“.
Протеклих недеља, такође, примљен је велики број такозваних „помоћника полиције“ без икаквих уговора, носе сличну одећу, обућу и наоружање, нико од њих нема личну карту или било какав лични документ, такође нико од њих није упознат са детаљима правила службе. Ради се о врло лошим људима на издржавању затворских казни за разбојничка дела, убиства, силовања, спремних на све.
Kолико је очајан, нека каже и ова чињеница: у неке пара-полицијске уноформе, диктатор је обукао и возаче ГСП из Шри Ланке и Пакистана. Њима су у МУП-у дали „фантомке“ и пиштоље без муниције и послали их на грађане Београда.
Страх потпуно полуделог диктатора је толики да не сме ни ванредне изборе да распише, јер би практично легално „пао“, као што се то десило и Слободану Милошевићу 2000. године у октобру месецу.
Kакво је зло снашло Србију, говори једно поређење: чувени латиноамерички и светски краљ нарко-картела, покојни Пабло Ескобар, одлучио је једном пчриликом да у родном Медељину и читавој Kолумбији, куповином гласова уђе у политику, али, упркос моћи коју је уживао (и страху од њега) дошао је најдаље до позиције заменика посланика у колумбијском парламенту. Дакле, онога ко „ускаче“ кад се активни посленик разболи или умре.
Српски диктатор, а испоставиће се, такође укључен у нарко кланове, куповином гласова стигао је до функције председника републике. У Kолумбији се полиција у доба Ескобара борила против нарко-мафије, а Вучићева полиција је обезбеђивала највећу плантажу марихуане на Балкану.
У Kолумбији је био изграђен луксузни затвор за Ескобара (његовим новцем), али он из њега није смео да излази. У Вучићевој разбојничкој јазбини, главни мафијаши живе као грофови у својим дворцима, имају своје наоружане паравојске које чекају његов позив на „коначни обрачун“. И он се очигледно неће избећи.
Народ има задњу реч. Србија више нема шта да изгуби осим сопствених ланаца, медијског мрака и сиротињске економије. У Србији свештеници-сарадници АВ режима не могу бити кажњени за педофилију. У Србији, док држава гори а народ је на ногама, диктатор одлази да отвори споменик и „меморијални центар“ покојном Драгану Марковићу-Палми, чувеном куплер-мајстору и особи одговорној за велике пљачке и прикривање убиства једног новинара. Вучић, дакле, иде да се „поклони сенима“ човека који је малолетнице претварао у проститутке, њихове мајке у љубавнице државних функционера, а њихове очеве понижавао и уцењивао. Његов заштитник Александар Вучић, „благородно“ је преузео све видео снимке из Марковићевих куплераја и са њима држи уцењен скоро комплетан државни врх, а и поједине дипломатске представнике страних држава (који су на дан „поклоњења“ пред „меморијалним центром“ у Јагодини, пристигли службеним колима да „испрате догађај“).
Због оваквих и сличних уцена мало јачих „играча“ него што се његови локални разбојници, АВ би такође могао да буде одстрањен, трајно. Не помаже му чак ни нови „нацрт плана“ сачињен у БИА са идејом да се још јаче умешају у студентске протесте, а који има пет тачака…Циљеви су им следећи:
„1. Успоставити нову ултранационалистичку границу према мањинама – првенствено према Бошњацима 2. Повратити и заоштрити поделу студената и опозиције и свих који су на истој страни против режима 3. Провоцирати насиље како би студенти били означени као „блокадери“ који онемогућавају свакодневни живот и и противе се развоју Србије 4. Инсистирати на изборима без изборних услова – занемарити РТС, РЕМ…5. Помагати сваку опозицију. 6. Проналазити и креирати афере за људе који су уз студенте 7. Правити паралелне групе за притисак против побуна.“
И док АВ режим спрема „контрареволуцију“ Србија дословно гори: у Топличком округу у једном дану, у пожару изгорело око 300 кућа…Ниједно од тих села нема ни воде колико треба (осим из бунара) нити противпоражних служби у близини. Готово цело село Дубово је нестало, изгорела је и сеоска црква. То је тек једна од хиљада тешких несрећа коју је Србији донело „најбоље од свих доба“.
Али, шире се и неки други јулски пожари, на другим местима. Пожар народног устанка. Само „Вођа“ још не верује у то.
А 1.
Бунцање диктатора у грозници
„Очекујемо велике и важно посете, да представнике највећих европских држава угостимо у Београду. Да најзначајније предстанике афричких земаља или угостимо или посетимо. Пред нама је напорно лето“
„Данас смо добили најаву највеће луксембуршке инвестиције, графонске нано цеви, што ће нашу индустрију усфери електричних аутомобила додатно оснажити као и целу Србију“
„За који дан ће бити објављен датум када почиње производња електричних аутомобила. То су велике промене које ову земљу гурају напред. За нас је најважније да у свим важним контактима укажемо на позицију Србије по питању очувању мира“
„Мораћемо чешће да реагујемо, да објашњавамо шта је лаж а шта није!“
„Што се тиче односа са Русима, они су добро. Разговарали смо о 23 теме. Ја сам покренуо питање муниције. Јер ми осим на Kипар и Азербејџан, јер нигде другде на тлу Европе не извозимо.“
„Говорили смо о муницији и разјаснили све.“
„У Србији имате 60 посто људи који су на страни Русије и који мисле да би то било најбоље за Србију. Имате 20 посто оних који су за Запад, и 20 посто нас, који смо за Србију.“
