Питање Унивезитета?
Подсетимо, питање српског здравства и школства на Косову реактуелизовало се последњих неколико година, нарочито током протекле године.
Приштина, на челу са косовским премијером у техничком мандату Аљбином Куртијем, поручује да је интеграција школства и здравства из већински српских средина неизбежна, спроводећи претходно акције у којима се преузимају објекти у којима су биле смештене десетине служби Републике Србије.
Са друге стране, из Београда и са српске стране стижу негативне реакције и неслагање, али знатно блажег интензитета у односу на одлучност косовских власти.
Универзитет и здравство је у међувремену додатно оптеретило најављено спровођење Закона о странцима и возилима, којим ће, уколико и када се буду у потпуности применили закони из 2017, године, административно отежати боравак студената, професорског и здравственог кадра уколико не буду били регистровани, односно лиценцирани у косовски систем.
У преосталим институцијама Републике Србије претходних дана, укључујући и универзитет, како KoSSev незванично сазнаје, тражено је да се изјасне о томе да ли поседују косовска документа.
Додатно, ректорату у Косовској Митровици пре око 10 дана уручен је допис Универзитета у Приштини, у којем се Факултет техничких наука, који функционише у систему Републике Србије и у оквиру Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, означава као „нелегални корисник“ парцеле и објекта и позива да у року од 30 дана напусти простор или започне поступак регулисања односа са приштинским универзитетом.
Ректор овог универзитета казао је тада да „чека инструкције“.
Међутим, само два дана касније, управо у амфитеатру ФТН-а одржан је састанак Српске листе и институционалних представника Срба на ком је усвојена декларација у којој упозоравају да би примена појединих закона (Закона о странцима и возилима) без прилагођавања реалним околностима на терену могла имати озбиљне последице по српску заједницу.
Декларацијом су затражене правне и административне олакшице за грађане, заштита образовних и здравствених институција, као и снажнији ангажман међународне заједнице.
Ипак, ова Декларација није наишла на подршку групе студената и професора приштинског универзитета, који су приметили да она не одбацује спорне косовске законе, али и не захтева останак у српском систему.
Већ сутрадан градоначелници већински српских средина на Косову били су и код министра локалне самоуправе, Ељберта Краснићија. Иако је, у најави овог састанка, бивши заменик косовског премијера Бесник Бисљими, наговестио да ће се на њему говорити о питању школства и здравства, према изјавама обе стране након њега – о тим темама није било говора. Теме су биле општински проблеми.












