Muppet show

Лето господње 2014-то…

Није лето, још увек је зима, ал’ тако лепше и архаичније звучи. Зима, зима, е па шта је, избори су раписани тек за 16. март, дотле би и снег требало да окопни, да вице-Марица одмори мало од спасавања завејаних путника, па да на миру дочека изборну победу и не буде више „вице“ него само Марица са или без Ивице, свеједно. Лако се може десити да дебељушкастог Ивицу поједе страшна вештица јер није слушао мамине савете да се здраво храни, него је био био злочест, јео је слаткише и носио је коферче са све еврићима које су му, још док није био премијер, ни кривом ни дужном подметнули покварени Симић и развратни Заграђанин – уместо касице-прасице са пар стотина динара у ситним металним апоенима што их је, као сваки послушан мамин и татин синчић-провинцијалац, одвајао од скромног џепарца како би кад порасте могао да купи ролекс, џип и станчић од пар стотина квадрата у неком елитном београдском крају. Онда ће патетични Жабац, још увек само потпредседник Владе, коначно морати да се претвори у оно што заиста јесте – у принца – и да изађе из тесне, жабље коже коју носи као усуд од када је такође зла вештица бацила чини на њега (дошле су му главе клетве некадашњих страначких колегиница – предњачила је неуверљива, радикалска копија Сибил Шепард, уседелица Наташа Јовановић). Али да би се жаба претворила у принца потребна је, наравно, принцеза да да свој пољубац љигавој и одвратној жаби… Дакле(м), треба расписати конкурс за принцезу која би скинула клетву и одагнала зле чини са радикалско-напредњачког првака, само привидно обученог у костим Жапца Кермита, јер се испод тог мапетовског костима у ствари крије наочит и згодан принц, у сјајном и раскошном оклопу са све сабљом која се до земљице вуче… А ако буде мало пријављених кандидаткиња, можда напредњаци распишу и потерницу са обећаном наградом од, рецимо, милион динара (лако је њима да се разбацују парама када имају гувернерку Јоргованку – стручну, способну и, надасве, поштену докторку економије из Приштине; кад је засела у гувернерску фотељу из места је своју безобразно високу плату са 500.000 смањила на 499.950 динара и тако до сада уштедела државном буџету читавих 600 динара на годишњем нивоу)…

Уколико и потерница за принцезом не доведе до жељеног ефекта (тешко је данас, знате, драги Читаоче, обични или необични, свеједно, пронаћи “принцезу”… то је ендемска, да не кажем анахрона, скоро потпуно изумрла врста… данас се мамине и татине принцезе, што би рекао Никола Којо, сатиру од курца још од виших разреда основне, евентуално од нижих разреда средње школе, па ћете лакше пронаћи истинску, праву принцезу као „Хер Роyал Хигхнесс“, дакле доказ припадности некој краљевској кући, него принцезу као метафору и оличење невиности… ), нема, дакле, спаса за Вучића, остаће и даље заробљен у жабљој кожи, па му овом приликом предлажем да потражи помоћ од своје садашње партијске колегинице и потпредседнице СНС Зоране Михајловић. Јер тамо где је Жабац Кермит, ту је неизоставно и Мис Пиги. Милсим да је ова габаритна министарка, вероватно безгрешно зачета и сама безгрешно зачела попут Мајке Божје, па јој је пропали брак из кога има дете служио само као параван. Откуд ми та идеја? Како откуд – па, бројни су докази Зоранине безгрешности и невиности… зна ко је шта украо, где је ко шта сакрио, кога је од фамилије где запослио… Сви су за по нешто криви и свако мора да сноси свој део кривице. Сви осим пуњене министарке енергетике, развоја и заштите животне средине. Грађани добијају енормно високе рачуне за струју, али пуњена и блајхана Зорана нема везе са тим, иако је све то, наравно, у њеној надлежности! Криви су директори електродистрибуција, нижи чиновници, електричари бандераши, радници који очитавају потрошњу… те системска грешка, те логичка грешка приликом израде обрачуна, те људски фактор, те ово те оно… Сви су криви само је пуњена министарка поштена и невина… 

И то што у Ужицу градски водовод већ месецима није у стању да снабдева грађане водом за пиће је у надлежности ресора ове госпође министарке, али неким чудом Зорана Михајловић опет не сноси чак ни део кривице што су токсичне алге загадиле језеро Врутци, па шездесет хиљада људи пије воду из цистерне. Криви су и бивши и садашњи директор водовода; и бивши и садашњи градоначелник; и санитарна инспекција и Завод за јавно здравље; и курта и мурта, ал’ није Зока из потока, хтедох рећи из Тузле (госпођа министарка је родом „изБосне“). Министарка је заштитила животну средину да боље не може бити, по њој се да видети и закључити да је прави-правцати еколошки тип и да је развијена баш како треба и где треба, па је ваљда зато И допао овај ресор – енергетика, развој и заштита животне средине. Јер, кад је развијена госпођа министарка, кад је здраво и добро ухрањена, онда нема зиме ни за Србију, њену екологију за коју грађани плаћају таксу и, наравно, за развој. Има да се развијемо очас посла као Јапанци. Зорана Михајловић, рекао бих, ипак има срећу што није министарка у Јапану, јер би после овако кардиналних пропуста, какви су се догодили у њеном ресору, у земљи излазећег сунца морала ритуално да изврши харакири како би бар мало опрала љагу са свог имена. А код нас – ма какви! Зока енергично, како то само она уме (ваљда је због тога именована за министарку енергетике…), прозива бившег градоначелника Ужица да је ухваћен у криволову рибе на језеру Врутци, па је тако и лично допринео загађењу воде токсичним материјама! Али, не лези враже, човек не уме поштено да разликује шарана од пастрмке, никада у животиу није отишао чак ни на пецање, а камоли да се бавио оваквим нечасним работама! Наводи Михајловићке су проверени, па је том приликом утврђено непобитно, код надлежних органа, да се против Јована Марковића никада није водила истрага због криволова нити је са тим у вези поднесена кривична нити било каква друга пријава, па је господин бивши градоначелник најавио приватну тужбу против актуелне госпође министарке. Зоки-Зоруле, бери сад кожу на шиљак па на суду доказуј како није исто мислити и срати, а као бајаги цвеће брати… Да живимо у нормално уређеној држави летнула би твоја дебела гузица већ одавно, али у Србији је нормално све оно што није нормално – и да шеф није крив за било какве пропусте, јер чему онда служе подређени ако се на њих не може свалити кривица… и да се пљује по људима олако и без доказа… Очигледно да у демократском свету није тако, па би, када је о оваквим пропустима реч, оставка ресорног министра била нешто најлогичније, морални чин који не анулира кривицу, али је у неку руку доказ личног осећања одговорности и саосећања са грађанима који ионако једва састављају крај са крајем, па им се још уз то калеме енормно високи рачуни за струју или им је, због неодговорног понашања надлежних, онемогућено уредно снабдевање пијаћом водом. Ионако госпођа министарка не живи само од министарске плате, чланица је и председница бројних управних одбора, професор на Мегатренду етц, па је оставка на министарску функцију свакако не би довела до просјачког штапа. Оно што рецимо сасвим случајно знам, иако сам само обичан читалац, је да је Зорана Михајловић председник Управног одбора Фондације за 5+, која додељује годишње свега двадесет стипендија – десет за основце у износу од 10.000 динара месечно током десет месеци, што укупно износи 100.000 динара за годину дана по стипендисти и десет за средњошколце у износу од 13.000 динара месечно током десет месеци што укупно износи 130.000 динара на годишњем нивоу по стипендисти. Све ове стипендије заједно не прелазе укупно 2.300.000 динара годишње, а гарантујем да су само примања Зоране Михајловић по овом основу – као председника УО Фондације – бар 100.000 динара месечно! А где су други чланови Управног одбора и њихове принадлежности… Овамо се, с једне стране замажу очи некаквом сићом талентованој деци и њиховим родитељима слабијег материјалног стања, а са друге се граби и трпа велики новац у џепове дебелих и незаситих гузица типа министарке енергетике, развоја и заштите животне средине! Баш ме занима колико годишње изосе остали трошкови Фондације за 5+ и за колико премашују ових 2.300.000 динара који се исплате стипендистима због којих је наводно Фондација и основана?! Типичан пример легалног прања новца иза кога стоји држава Србија као већински власник Српске банке… Зато министри и други државни функционери чланства у управним ОБОРИМА, хтедох рећи одборима, и другим телима, која доносе лепе и сигурне парице сваког месеца, крију као змија ноге… 

Дакле(м), кад већ имамо невину министарку у 44-тој години, Госпу српске политичке сцене, што је онда не бисмо искористили да коначно скине проклетсво свом исписнику вице-Марици, да ослободи принца таме, морских дубина и несуђеног војводу од Вировитице заробљеног у жабљем костиму. Убеђен сам да невина пуњена министарка изузетно добро уме да користи своје дубоко грло са подваљком, јер иако често до грла закопчана, онако блајхана у плаво и поднадула неодољиво подсећа на оцвале јунакиње филмова за одрасле, да не кажем ислужене порно-диве, колегинице које хлеб насушни зарађују бавећи се поносно најстаријим занатом. И то је, верујте ми, много поштеније од моралне проституције којом се бави Зорана Михајловић, али и друге српске политичке проститутке оба пола. Напредњацима ионако само нос вири из Вучићевог жабљег дупета, па пуњеној Зоки један фелацио неће тешко пасти. Штавише, мислим да би то за њу била изузетна част! Навали, Зоки-Зоруле, а ти Вучићу само опуштено! Уживај док можеш! Јес’ да ти ови твоји нон-стоп дудлају, али не пуше ти министри баш сваки дан…

Нисам, уважени Читаоче, обични или необични, свеједно, мушки шовиниста, нисам присталица полне нити било какве друге дискриминације. Жене данас с правом заузимају многа важна места у друштву и коначно су, на основу својих способности, равноправне са мушкарцима. Лече нас докторке, информишу новинарке, наређују нам управнице и директорке, пребијају нас полицајке… и даље нас рађају мајке… Све више је жена и у политици, биће их, сигуран сам, још и више, али министарска фотеља не доноси само привилегије и не аболира од одговорности, без обзира на то да ли у њој седи жена или мушкарац. 

Верујем да би Михајловићка са задовољством помогла Вучићу да коначно скине маску и претвори се у принца, још овако пред изборе. Види се да је политичарка од каријере, била је члан Г-17+, саветовала је Лабуса кад је био потпредседник Владе, прешла је у СНС када је проценила да ће то за њу бити боље… каријера и политика су, дакле, алфа и омега њеног живота, па што да као потпредседник напредњака не издудла свом председнику. Биће човеку лакше, моћи ће коначно да постане мандатар, а када формира свој кабинет и ослободи се злих чини, можда угледамо светло дана и испливамо из морских дубина у које нас је, заједно са капетаном Немом и Наутилусом, бацило још проклетство црвено-црне коалиције Милошевић-Шешељ, у којој је Вучић заузимао значајну позицију војводе од Вировитице. Зато, ваљда, Зорана Михајловић већ одавно, на сва звона, позива на ванредне, превремене парламентарне изборе иако је припадница странке која представља окосницу актуелне власти – да се ратосиљамо рецидива некадашњег опскурног режима и да се њен вољени председник странке, у садашњој констелацији само вице-Марица, ослободи фалангистичког окружења и ружне костимографије и да сви заједно коначно испливамо на површину… 

Кажем вам, драги Читаоче, обични или необични, свеједно, да је Зорана Михајловић ако не Мајка Божја оно бар Мајка Тереза српске политике. Нека је она нама жива и здрава, дебела (као и до сада) и права, па нека постане градоначелница Београда или нека макар и у будућем, Вучићевом кабинету, заузме поново место министра развоја. Очигледно да јој то – енергетика, развој, екологија и сличне трице и кучине – иде од руке, па нека је онда. Нека се развијамо енергично и даље поштујући еколошке принципе као и до сада, предвођени способном Зоком из Тузле.

The show must go on!

Обичан читалац блог