Отворен Балкан, отворени и путеви дроге

Отворен је Балкан, али и путеви дроге. Незванично, како јављају из Северне Македоније, акција заплена марихуане и даље траје. За сада, укупна бројка износи скоро 50 тона, јер после првобитних 27, из фабрике МедПлант из струмичког Новог Села заплењена је још 21 тона. У једној од заплена нађено је и више од 1.300 боца канабисовог уља и биомаса која има своју намену. Премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски каже да не зна да су опијати у Коњух стигли из његове земље, као и да у том случају тамошњи медији више верују српским него сопственим органима безбедности. „Не бих се изненадио ако до краја дођемо и до 100 тона, а на следећој седници Владе донећемо одлуку да се уђе у све фирме које производе канабис за медицинске потребе“, рекао је Мицкоски. Владајућа ВМР–ДПМНЕ пребацује да је фабрика у Струмици, где се спорна биљка нелегално гајила и била спремна за пуштање у продају, блиска бившем македонском премијеру и лидеру Социјалдемократског савеза Зорану Заеву, за чијег је мандата медицинска марихуана и легализована.

Опозиционе социјалдемократе подсећају да без државних структура не би оних пет тона завршило у Србији. Ипак, у центру истраге и даље је трговинска компанија АлфаФарм из Скопља у власништву четворо Крушевљана, основана 2023. у Македонији, са почетном делатношћу гајења биљака за фармацеутску употребу, док су дозволу за рад са канабисом у медицинске сврхе добили наредне године. Сада се сумњиче да су гајили количину већу од дозвољене. Северномакедонска телевизија Телма преноси да начин на који је марихуана произведена, складиштена и чувана никако не може бити у медицинске сврхе, већ само за уличну продају или шверц.

Везе са Јовањицом

И док су се осумњичени у Србији заједно са Спасојевићима бранили ћутањем, не престају коментари у чаршији – ко су сви ти силни земљаци? За Радар из крушевачке полиције кажу да су за акцију сазнали тек када је Служба за сузбијање дроге по налогу ТОК-а у сарадњи са Еурополом, већ спровела акцију, а чији су шефови сада и званично смењени. И не само МУП, већ и извори Радара изкрушевачке опозиције тврде да никаквих информација нису имали ни о Александру Мијајловићу, који се сумњичи да је главни организатор криминалне групе, али ни о Крушевљанима, сувласницима Алфафарма у Северној Македонији, од којих се Иван Драганић сумњичи да је организатор транспорта дроге за Србију и који је по налогу ТОК-а и ухапшен.

У локалном ССП-у имају теорију, која свој корен има у претходним изборима зиме 2023. године. Папир можда трпи све, али не и бројке: од 113.000 грађана Крушевца, од чега 94.000 пунолетних, чак 104.000 је пријављених бирача. Поставља се питање откуд тих додатних десет хиљада и како су на бројним адресама, укључујући и носиоца листе Србија против насиља Братислава Андрића, пријављивани људи који на тим адресама не живе нити их ико познаје. Да ли су сувласници и Мијајловић у бекству уопште Крушевљани?

Из крушевачке полиције за Радар кажу да су за акцију сазнали тек када је Служба за сузбијање дроге по налогу ТОК-а у сарадњи са Еуроџастом већ спровела акцију

Шеф Тужилаштва за организовани криминал Младен Ненадић одговарајући на питања студената на трибини на Правном факултету у Београду ову заплену је дискретно повезао са Јовањицом напоменувши да ових пет тона није произведено у Србији и да је у питању међународни ниво. „Ми смо без обзира на ове измене закона (Мрдићеви амандмани који налажу да се сада међународна сарадња остварује искључиво преко Министарства правде) ступили у контакт са колегама у иностранству, јер закон још није ступио на снагу. Зна се одакле је та дрога, а зна се ко има фирму у тој држави (Северна Македонија). Имамо и један предмет који је баш медијски експониран из 2019. (Јовањица) где се исто спомињала та држава, а исто се спомињала марихуана. Сада када повежете неке ствари, ко зна шта може да испадне. То је још један разлог више да ТОК не функционише у пуном капацитету…“, рекао је Ненадић на трибини.

Тужилац Ненадић казао је још једну битну ствар која се може односити на ове рекордне заплене марихуане, али и све друге случајеве ТОК-а, да данас токови новца остају забележени и да се не могу избрисати.

Оно што је према речима грађана и опозиције ипак примећено, јесу повећане активности на аеродрому Росуље у Крушевцу, који је отворен пре пар година за мање летове комерцијалног типа. Стефан Бојичић, шеф одборничке групе Србија против насиља, каже да је његова градња, али и увећана употреба индикативна, нарочито јер је нишки аеродром удаљен сат времена. Поставља питање финансијске исплативости ако се зна да на аеродрому у Нишу могу да слећу и већи и мањи авиони.

Зна се одакле је та дрога, а зна се ко има фирму у Северној Македонији. Имамо и један предмет који је баш медијски експониран из 2019. (Јовањица) где се исто спомињала та држава, а исто се спомињала марихуана. Када повежете неке ствари ко зна шта може да испадне

Младен Ненадић

Може да падне тона, може да падне пет тона, али градња и радња не сме да стане, док се са друге стране очигледно на функције постављају људи без провере и без биографије, склони криминалним радњама, каже Бојичић, алудирајући на Спасојевића, као и на директора крушевачког Фонда ПИО који је 27. децембра прошле године убио своје родитеље, а затим извршио самоубиство.

Ликвидације у криминалним круговима

Криминална историја града на Расини, нажалост, није мала. Као што је насиље на Паради поноса нагло престало од 2012. године и доласка СНС-а на власт, тако су се у Крушевцу, који почињу да називају Мали Медељин, мафијашка убиства повећала. Редом су под мецима падали: Горан Обрадовић Суша 2014. хапшен у акцији Сабља, али пуштен јер није било доказа против њега, те је преузео улице док је озлоглашена Јоткина група била тада разбијена Сабљом; затим Горан Петровић Пета 2015. године, припадник Јоткине групе, због чије смрти поједини кафићи нису пуштали музику; и три године касније, у месец дана разлике Дејан Станковић Ждрокинац и његов син Војин Станковић, такође са криминалним досијеом. У августу 2018. ухапшен је Зоран Јотић Јотка, вођа такозване Јоткине групе, због сумње да је помагао у убиству свог главног ривала из крушевачког подземља Ждрокинца.

И као што се у причи око Јовањице и Коњуха спомиње име министра одбране Братислава Гашића, тако је и КРИК 2021. године објавио да је члан Јоткине групе, према полицијском прислушкиваном разговору, рекао да је тадашњи директор БИА „на казану“ код Јотке, односно на платном списку. Гашић до сада није потврдио да познаје Јотку, али је зато добио тужбу против редакције КРИК-а.

И као што се у причи око Јовањице и Коњуха спомиње име министра одбране Братислава Гашића, тако је и КРИК 2021. године објавио да је члан Јоткине групе, према полицијском прислушкиваном разговору, рекао да је тадашњи директор БИА „на казану“ код Јотке

И док се јавност и даље пита како то да неформални лидер Расинског округа није могао да зна за активности одборника изабраног када је био носилац листе, међународни карактер случаја поприма нове боје. Радар незванично сазнаје да је након заплене 12 тона марихуане 2017. године и уништења плантажа у Лазарату, најбогатијем селу у Албанији, које је било ван контроле Тиране, албанска мафија из Албаније и Македоније своју производњу преселила под окриље медицинске марихуане у Северној Македонији. Предмет прати Еуропол и све надгледа.

Индикативне рачунице

Конзумирање канабиса, бар у Србији, према званичним подацима Института Батут, практикује 118.556 људи, односно 1,8 одсто становништва. Ако знамо да је за један џоинт потребно 0,4 грама, то значи да се од нађених 5.000.000 грама у Коњуху може направити 12.500.000 џоинта, што покрива потребе целе Србије за 105 дана, односно три и по месеца.

Према подацима за Северну Македонију, марихуану је у последњих годину дана користило чак 6,6 одсто становника, односно 119 338. Од заплењених почетних 27.000.000 грама може се направити 67.500.000 џоинта, што покрива потребе целе Србије за 565 дана, односно 18 месеци или годину и по дана. Изгледа да је роба спремљена за шире тржиште, што заплена у Коњуху потврђује. Даље рачунице још су индикативније – за 27 тона потребно је 270.000 биљака, тј. 9,4 хектара – више од 13 фудбалских терена под стакленицима пуним стабљика хибридног канабиса. Како безбедносне службе Северне Македоније нису приметиле производњу? Двадесет и седам тона је 5.400 кутија, што је више од седам пуних шлепера. Како наше нису приметиле увоз? Ипак, и даље није до краја јасно како је толика количина опијата преношена преко границе. Остају и питања ко је скренуо поглед, ко је ћутао и, главно, ко је све одобрио?