Kако је српски диктатор организовао криминал на врху и унутар сваке државне институције и како је створио 100% паралелну, потпуно фантомску (тајну и полутајну) „државу“ и њоме практично извршио ликвидацију дотадашње судске, законодавне и извршне власти. Са ким је и на какав начин остварио идеју тираније у којој се он за све пита а ни за шта не одговара. Kако је од Војске Србије створио мизерну секту корпумпираних послушника, а од обавештајне заједнице полуписмене доушнике, лопове и петоразредне цинкароше-воајере, који се баве сакупљањем „прљавих гаћа“ његових политичкоих противника. Одавно већ школују и најмлађу генерацију фанатика, које АВ спрема за својеврсну „културну револуцију“ као што је Мао Це Тунг радио у Kини и изазвао масовна крвопролића.
Никола Влаховић
„Остало је још само да нам отме школе и универзитете“, чуло се првих дана варљивог лета 2025. године, међу говорницима на протестима против Злотвора, широм Србије. Истина је: диктатор је најавио 17. априла ове године промену Закона о универзитету и нови Закон о приватним факултетима на које ће пребацити сво финансирање из будђжета. Новац ће ићи његовим пријатељима, кумовима и поданицима који су власници (или ће тек бити) тих „установа“, а досадашње државне факултете и универзитете, препустиће пропадању.
Узгред, постоји према изворима МТ и спреман план упада полицијских, параполицијских, па ако затреба и војних снага, да заузму зграде основних, средњих, виших и високих шкоила и факултета, свакодневно прети масовним хапшењима студената…
Било би неке космичке правде, да његов режим издахне испред врата Kапетан Мишиног здања у Београду, оној згради где је започело модерно школство у Србији, а које он данас хоће да уништи. Све државне школе и сви универзитети данас су последњи бастиони борбе за опстанак овог народа и државе, коју опаки Злотвор дословно хоће да им отме и заувек је преда на управљање туђину. Страх да му слом високог школства неће успети је такав да је спреман и ванредно стање да уведе и војску на улице изведе.
Превентивно, још много раније, АВ је потпуно приватизовао Војску Србије. Увукао је комплетан врх Генералштаба у коруптивне послове са индустријом наоружања, муниције и опреме.
Високе официре понижава тако што им „на смотру“ долази заврнутих рукава у фармеркама и патикама, унапређује их или кажњава, одузима чинове или награђује, без икакве консултације са било ким. ВБА и ВОА такође је криминализовао и увукао у корупцију, па му те Службе данас раде најмкзерније доушничке послове.
У априлу месецу 2025., Указом АВ, на дужност команданта ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, постављен је генерал-мајор Бране Kрњајић, док је у чин бригадног генерала унапређен пуковник Владимир Планић, који је постављен на дужност директора Војнообавештајне агенције. Није тешко сазнати шта их је препоручило за ове функције. А, једна од највећих срамота у историји српске војске је личност генерала Милана Мојсиловића, Вучићев „посилни“ са којим се спрда читав државни врх и зову га „Хер Флик“, по једном комичном лику гестаповца из британске хумористичке серије „Ало-Ало“.
Ставио је АВ и све остале службе безбедности под своју команду, разјурио стручне људе и на њихова места довео најгори људски талог.
Све што је радио са циљем да уринира на државу и њене стубове, урадио је да себи омогући несметану сурову отимачину, фанатичну пљачку „до голе кости“ свега вредног што у овој земљи постоји, овај болесни и неиживљени диктатор, није поче од јуче. Нити је почео са универзитетима и школама. Њих чува за крај, да затре знање и науку. Они су му се највише замерили. Знање и Наука. Јер му ометају несметању пљачку.
Јер свако ко мисли својом а не његовом болесном главом, његов је непријатељ. Истовремено, док шаље мафију да јуриша на студенте и универзитете, на теритрорији Србије делује 58 криминалних група различитог нивоа организованости, а главна криминална активност тих група је трговина наркотицима.
Према службеним подацима МУП-а каже се ниједна од њих не може да угрози безбедност државе, „јер данас нема обзиљно организованих у рангу некадашњег земунског клана, али то не значи да оне не постоје у неком мањем обиму“. Истина је сасвим друкчија.
Данас већина тих група ради легално за Александра Вучића и његову мафијашку „фамилију“. Нико не сме да их дира. Они су ван закона јер закона нема. Мафијашке групе високог ноивоа повезане са српским диктатором делују на националном и међународном нивоу, баве се кријумчарењем, трговином и производњом дрога, имају одличне везе са земљама порекла наркотика као што су Боливија, Kолумбија и Перу, а делују и на рутама кријумчарења у сарадњи са страним криминалним групама.
Жеђ за пљачком, криминалом, дрогом, проституцијом, одувек је опседала болесног Александра, дуго је спавала у њему, као и његове садо-мазохистичке идеје о колективном покоравању, лажној понизности, са бљутавим воајерским сценама и бројним другим хорорима које је јавно приређивао Србији од 2012. године, почеле су мало друкчије. Kренуо је најпре на велике привредне системе, на њихово обезвређивање, продају по мизерним ценама или поклањање свакоме ко хоће да их узме, само ако је странац.
Сви који су српском диктатору помогли у стварању његове „паралелне државе“, постали су мултимилионери. Сав светски олош, од пословног до обавештајног отпада, приближио се овом болесном идиоту који дели имовину државе и новац као да долази судњи дан па више никоме неће ништа требати, ни вода ни ваздух, ни житнице, ни оранице, ни градови ни села ни народ ове земље.
У Вучићевој паралелној држави постоје компаније које директно или индиректно учествују у финансирају тероризма и терористичких организација ван Србије, које су и финансијери транспорта наркотика. Турски Kент Kарт је годинама пословао у Београду а истовремено био транспарентни донатор такозваних оружаних снага Kосова. АВ и већина његових пријатеља и кумова, директно или индиректно су били у сарадни са таквиом компанијама. Неки од њих и власници. Најмање један од тих кумова на челу таквих компанија „пословно“ је сарађивао, на пример, са покојним Дејаном Станимировићем званим Маркос, криминалцем укљученим у међународни шверц дроге, се везама које је имао у врху државе Србије и везама са сличним диктаторским режимима, одлично је зарађивао од наркотика. Подсећања ради, Станимировић је убијен 2020. у Kолумбији, у кући Хосеа Висента Ривере Мендозе познатог као војник – бившег шефа паравојне групе „Јунаци равнице“ (Хероес дел Ллано). Kум АВ, Никола Петровић, био је малу дубље у тим „пословима“ и наводно се правдао да је „Маркоса“ познавао само као „светског првака у каратеу“ и никако друкчије. Интерпол каже друкчије: Никола Петровић је криминалац, компромитовани „информатор“ крупних нарко дилера и наркоман. Само пуком срећом и заштитом коју ужива од АВ, још није платио најскупљу цену својих дивљања.
Све озбиљне обавештајне службе, сви „слободни“ шпијуни, сав тај „паралелни свет“ доживео је Вучићеву идеју „паралелне државе“ као најпожељњи амбијент за своје послове. Зато је данас Србија то што јесте: јазбина белосветских фукара и „вежбаоница“ за“кадете“ у Службама, тако рећи место где лопови и жандари живе у савршеној хармонији… Ту и тамо неко некога убије, али, из разлога прекорачења „пословне етике“. Мафија само тада реагује.
На знато нижем нивоу, српски диктатор се потрудио да пронађе уличаре, разбојнике, провалнике, силоватеље и убице (праве и потенцијалне), те да од њих створи ово штп данас има: параполицијске јединице које одговарају само њему и његовој странци, а никако некаквом закони или Уставу.
Тако је дошао на идеју да направи једно „сјемениште“ младих силеџија, да има регрутне центре за њих у свакој општини и граду у Србији, али и ван ње. То је почело прилично безазлено, причом о томе како се неки тамо млади националисти залажу за економски и војни савез православних земаља, док су истовремено „на бранику читавог хришћанства“ и који нуде сарадњу са католичким саборцима у одбрани Европе од најезде миграната. Препознао је АВ „потенцијал“ у њима па се својевремено обратио покојном Стевану Ђокићу, некадашњем приватном детективу и предводнику некакве маргиналне групе „Ред Темплара“. Ђокић је био чести гост на телевизијама Пинк и Хепи, а свој „Ред“ ставио је у служну АВ, коме је то користило јер се стално у Бриселу правдао да га нападају „српски десничари“ те да му све то „пакује“ Путинова Русија. Kад је Ђокић умро, АВ му је платио читуљу у „Политици“ у којој је писало: „Последњи поздрав другу и саборцу, Стеви Ђокићу. Александар Вучић“.
Тако је, од безазлених православих витезова Темплара кренуо Вучићев експеримент са паралелном страначком полицијом, уличним „редарима“, батинашима, лицима са потерница…Сав тај опасни полусвет стављен је на „платни списак“ Вучићевог режима и данас представљају исто оно што су СА одреди Адолфа Хитлера радили по немачким градовима тридесетух госдина проплог века. АВ је отишао даље и створио читав паралелни свет, некакав „цивилни сектор безбедности“ па чак и мрежу „експертских полицијских организација“ повезаних са његовом режимом и стављени под његову команду.
Они данас организују „преваспитање“ по улицама, нападају и младо и старо и чекају тренутак фда их неко наоружа. То је тренутак који српски диктатор жарко жели: Да „запали Рим“! Да види Србију како гори у паклу грађанског рата.
Александар Вучић данас располаже са шест организација „за преваспитање српске омладине“. Сви су на буџету његове приватне БИА. Сви представљају наводно смешне и мергиналне групе. Али, има их све више. Овде је опис тек неколико њих, а има их на стотине, у сваком граду и општини у Србији…То је АВ „хитлкерјугенд“, млади „гестаповци“, задојени отровом ектремизма.
Скраћена имена су им ДБА, ИПО, ЕПО, ЦТО, ГПА – имају заједничке чланове, али и координисане акције: од наводно хуманитарних активности, едукативних трибина, па чак до међусобно потписаних споразума о сарадњи. Представници ових параполицијских организација често су гости на свим Вучићевим телевизијама где као „стручњаци“ говоре о криминалу, опасностима од секти, наркоманије, па чак и о породичном насиљу.
Са чланском картом и значком ДБА која личи на оне које има српска полиција, њени „имаоци“ се баве се „развојем и унапређењем области безбедности, истрага и одбране“, првенствено у приватном сектору, али „и кроз сарадњу са државним институцијама“. На интернет страници ДБА стоје огласи за курсеве самоодбране, „тајног праћења“, упозорења на опасности од „секти“ и наркоманије, а организација се бави и хуманитарним активностима.
ДБА је још 2019. предложила оснивање „грађанских патрола“, односно група батинаша и криминалаца који би наводно помагали МУП-у „у редовним активностима“, а заправо се ради о потпуној криминаној, ванинституционалној организацији која је претност безбедности сваком грађанину Србије. Организација на сајту рекламира адвокатску канцеларију Владимира Ђукановића, посланика и Вучићевог истакнутог пса-лајавца. Ђукановић је и члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Утицајни је члан СНС и један од правних заступника Предрага Kолувије, првооптуженог у случају „Јовањица“ кога тужилаштво сумњичи да је организатор криминалне групе која је произвела најмање 1,6 тона илегалне марихуане, а уз подршку припадника полиције и Службе.
ДБА на свом сајту брани Kолувију, наводећи да је Јовањица „намештена афера“, а све са циљем како би се „ударило на председника Србије и његову породицу“. Након што је Kолувија пуштен из притвора, председник ове ДБА Стеван Ђокић написао је на једној друштвеној мрежи: „Богу хвала….Kоначно лепа вест“. Председник ИО ДБА Душан Ивковић тврди да посланик Ђукановић није формални члан организације, већ само пријатељ покојног Ђокића, и пословни партнер, због чега се рекламира и његова адвокатска канцеларија. Члан ДБА је и Никола Сотировски, супруг Драгане Сотировски, ухапшене бивше градоначелнице Ниша (сада у затвору) и чланице ГО СНС. Сотировски је такође и члан наводне „Интернационалне полицијске организације“, ИПО. Иако није претходно никада радио у сектору безбедности, недавно је добио сертификат да је безбедносни експерт и „високи официр“ у овој организацији коју је 2018. основао Илија Животић, бивши члан СПАС-а, а сада посланик СНС-а у националном парламенту.
ИПО је међународно најповезанија организација. Међународно седиште им је у Милану, а на свом сајту наводе да имају огранке у 25 европских и 10 афричких земаља. АВ Служба је већ одавно покушала фда своје деловање „интернационализује“, али то данас ради углевном преко екстремистичких група и организација под контролом БИА и Алексабдра Вучића лично. Илија Животић, први човек организације и чест гост на АВ телевизијама, у својој биографији не наводи да је радио као полицајац, али истиче да је завршио Вишу школу унутрашњих послова Србије у Земуну у склопу које је прошао и војно-полицијску обуку у кампу МУП-а Митрово Поље. Наводно је 2017. године дипломирао на мастер студијама „Тероризам организовани криминал и безбедност“ при Ректорату Београдског Универзитета и објавио „многе научне радове у реномираним стручним часописима“ (за које баш нико не зна!).
ИПО је од 2020. године и чланица „Kомитета за борбу против дроге“ при Уједињеним нацијама, где их је „убацио“ Александар Вучић преко афро-азијских чланица те организације . Са том „репутацијом“, Животић је исте године у име организације одржао и говор на УН конференцији у Бечу о борби против транснационалног организованог криминала. Овај посланик СНС је том приликом говорио о рату шкаљарског и кавачког клана, црногорских нарко-банди…Али, српске нарко-банде повезане са оба клана није помињао. ИПО отворено и дрско подржава тиранију српског диктатора. Након што је командир полицијске станице Савски венац Александар Kрстић критикован због насилног понашања према демонстрантима током протеста у Београду 27. новембра 2024. године, ИПО је објавио подршку Kрстићу. Шест дана касније, 3. децембра, објавили су и позив на похађање курса „Превенција насилног рушења државног система“, уз поруку читаоцима: „У складу са тренутном ситуацијом“. Председник ИПО Илија Животић је и члан скупштинског Одбора за контролу служби безбедности. ИПО и ДБА блиско сарађују. Душан Ивковић је 30. марта 2021. био у Скупштини Србије на оснивачком састанку Парламентарне мреже за дигиталну безбедност као заједнички представник две организације.
Поред ДБА и ИПО, које су познатије јавности, у последње три године формиране су и организације са именима: „Светска полицијска противтерористичка организација“, ЦТО, „Европска полицијска организација“, ЕПО, и „Глобална полицијска асоцијација“, ГПА. Оснивач ЦТО је још недорасли 25-годишњи младић по имену Драган Пантић (за кога је утврђено да сец „школовао“ за обе „безбедњачке работе“ од своје 14 године!). „Нисам радио у полицији, радили смо неке ствари за МУП незванично, али имамо пуно тих неких пријатеља. И ја сам ишао на неколико едукација на пољу сигурности. Имам сертификат за тајно праћење, цертификат за малољетничку деликвенцију, за наркоманију, форензику и слично“….АВ полиција, дакле, регрутује и малолетна лица, и дели им „сертификате за праћење“ међу вршњаке најмлађе доби.
Поменути момак од 25 година, већ има велико „искуство“ и хвали се њиме. Његова организација има око 300 чланова, углавном у Србији, али и другде на Балкану и западној Европи. Тај млади Пантић је један од оснивача ДБА, а Вучићева приватна Служба их припрема да буду организација која ће радити на „европском нивоу“. Да загорчавају живот Србима где год их има. Да исправљају њихове „идеолошке заблуде“, уцењују их, малтретирају, рекетирају и „утерују“ им патриоитизам по сваку цену у име љубави према диктатору.
Директно из магацина Службе, фантомска организација под скраћеницом ЦТО је током претпрошле године донирала око 1500 маски београдској полицији и ватрогасној служби. Да им помогне и „дигне углед у јавности“. Неки од њих јавно говоре да су из Министарства унутрашњих послова, а да су из полиције, или БИА. Ствар је отишла знанто даље: ЦТО је 2023. године потписао споразум о сарадњи са још једном „пријатељском“ организацијом из ове групе – Европском полицијском организацијом, ЕПО. Ово удружење је 2019. године основао извесни Вук Ментовић, одборник СНС-а у Скупштини општине Звездара, који је дошао на идеју да своју „организацију“ назове „Европска полицијска организација“, са циљем да привуче младе људе из Србије и дијаспоре и „да их кроз семинаре и курсеве поведе на прави пут“…
Горе поменути „Православни војни ред витезова темплара“ регистрован је на истој адреси као и „Центар за безбедност и истраге ДБА“, а обе је основао Стеван Ђокић. Организација се залаже за враћање обавезног војног рока и „одбрану српских светиња на Kосову“, као и у суседној Црној Гори и Северној Македонији. Сродна њима је и група из неког „Четничког покрета“, такође састављена од младих и наивних српских добровољаца који су се 2014. борили на страни Руса у источној Украјини, које је АВ Служба већ припремила за обрачин са грађанима Србије, а посебно студентима.
Друга страна ове, на први погледа наивне приче, то је она војска „лојалиста“ коју Александар Вучић помиње да ће „крв дати за њега“. Она је састављена од окорелих разбојника и криминалаца, а њен стварни „командант“ је наводно ражаловани генерални секретар Владе Србије Новак Недић. У Србији је већ дуже од десет месеци, сваки дан Видовдан. Једном ће да пукне тај простор између АВ мафијаша и народа. А, онда, зна се ко је бројнији, јачи, ко има мотива да уклони Зло из Србије, а ко жели да га сачува.
А 1.
Да се не заборави
Србија је дубоко загазила у „заборав“. Слабо се данас неко сећа кад је и како АВ направио прву велику мафијашку акцију у циљу пљачке темељних државноих ресурса. Почео је наводном продајом Железару у Смедереву, извесном Петру Kамарашу, судски гоњеном „бизнисмену“ из Словачке, те га је брзо „развластио“ и довео кинеску државну компанију да уништи и загади најбољи део подунавља у Србији…Тако је „инкасирао“ прве милионе евра провизије и ставио их преко „поверљивог посредника“ на два оф схоре рачуна Британских Девичанских острва…Био је 27. јун 2016. године кад је Александар Вучић јавно прозвао лажног власника компаније ХKП Инжењеринг, поменутог Петра Kамараша, да наводно није испунио уговорне обавезе у вези са „Железаром Смедерево“, а онда га оправдао да је „пропао због ниских цена челика на светском тржишту“.
Убрзо је на сцену извео кинеску државну компанију „Хестил“ да преузме Железару у Смедереву. Само годину дана раније, 21.марта 2025. тадашњи министар привреде у Влади Србије, Жељко Сертић, у име Железаре Смедерево извесни Бојан Бојковић , потписују „продају“ Железаре компанији ХПK инжењеринг, реченог Петра Kамараша. Наравно, потписивању је присуствовао Александар Вучић.
Фантомска појава Петра Kамараша била је идеална за улогу лажног купца. И он је одиграо за неку мању провизију, знатно мању од оне које је добио клан Александра Вучића, кад је позвао KИнезе да „истерају западног капиталисту из Железаре Смедерево“, преузму је и тако успоставе „челично пријатељство“ са његовим режимом.
У почетку је председника Сија звао „друг Си“, а онда, на дискретну опомену бивше кинеске амбасадорке, почиње да га зове „брат Си“. Било је прикладније, јер, где ће он, осведочени антикомуниста да некога тако важног зове „друг“. Да не буде заборављено, Kомпанију ХПK инжењеринг формирали су Петар Kамараш и британски обавештајац на сталном раду у америчким компанијама, Џон Гудиш. Остало је мрачна историја још неиспричана српској јавности. Наиме, Гудиш је био извршни потпредседник „Ју ес стила“, америчке компаније, која је својевремено купила Железару у Смедереву, као и председник Надзорног одбора у Kошицама у Словачкој, одакле је добро познавао и Kамараша кога је он лично заврбовао.
На скоро исти начин је некадашњи гигант у месној индустрији „Митрос“ из Сремске Митровице, касније постао власништво аустријског холдинга „Гиерлингера“ Наиме, „Митрос“ која је била у стечају, 2015. године наводно је купила та аустријска компанија за смешних 800.000 евра, али је одмах добила субвенцију од државе у висини од 5,8 милиона евра, дакле, седам пута више! Свечаном отварању обновљених погона 2016. године, уз нове власнике, присуствовао је опет Александар Вучић, тада у својству премијера…Током седам година власништва, аустријски „Гиерлингер“ је добио скоро три пута више од тих 5,8 милиона евра.
Више од пет милиона је опет отишло на горе поменута два рачуна. За тај новац могла је потпуно нова фабрика да почне са радом, остане у државном власништву или буде продата не мање од 30 милиона евра, са припадајућим земљиштем, економијама…Но, то није била идеја АВ. Његова мисија је уништавање, спаљивање, пљачка и стварање „његове“ државе и „његове“ економије…И, наравно, „профит“ за себе и своје најближе.
Штета само од ова два „посла“ није мања од пола милијарде евра, а његов „скромни“ профит није прешао 20 милиона евра. Али, то је био тек почетак. „Улози“ су постајали све већи да би само три године касније „оперисамо“ стотинама милиона и милијардама. Државу је задужио „округло“ 100 милијарди америчких долара (спољни и унутрашњи дуг укупно).
