Медији су кисеоник и носећи стуб демократије, а не потпорни и бочни стуб, али тамо где нема слободе медија, као што је случај у Србији, не може се ни говорити о демократској конституцији друштва, рекао је данас потпредседник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Борислав Новаковић на седници Скупштине Србије.
Новаковић истиче да то нарочито долази до изражаја сада када имамо бројне повреде људских права и то у два сегмента: када је у питању понашање полиције и понашање Безбедносно-информативне агенције (БИА).
„БИА је криминализована и политизована. Активисти, грађански и еколошки, као и сви други који протестују у овој држави, приводе се уз кривично дело да нарушавају уставни поредак. Довољно је да се политички организујете, да протестујете, искажете незадовољство да вас позову у БИА на информативни разговор и да врше утицај на ваша политичка опредељења. Из стенограма који користи тужилаштво видимо да Марко Парезановић, као први оперативац БИА, практично преговара и разговара са криминалцима“, навео је он.
Он наводи примере прекорачења овлашћења и политизације полиције, а један од њих је када је дошло до кошкања испред просторија СНС у Новом Саду и када су били угрожени полицајци који су стали између грађана и активиста и припадника СНС и додаје да су полицајци који су том приликом реаговали јер су били угрожени од стране присталица те странке, суспендовани.
„У Футогу, полицајци који су приводили изгреднике, присталице СНС, такође су суспендовани. Када се приводе грађански активисти то је у реду, али када се полиција професионално и непристрасно постави према присталицама владајуће странке ти полицајци буду суспендовани. То је катастрофа и говори у прилог томе да имамо политизовану и криминализовану и јавну и државну безбедност”, додао је Новаковић.
Према његовим речима, сет медијских закона о којима се расправља у Скупштини, иако основна претпоставка није испуњена, односно отварање јавне расправе, посебно у стручним круговима, како би, све што је спорно и неспорно и о чему постоји сагласност и несагласност, било темељно продискутовано кроз квалитетну аргументацију и како би у Скупштини имали правни акт са најмањим бројем потенцијалних амандмана и корекција.
„Нажалост, то је изостало и сада смо у ситуацији да причамо у атмосфери која је врло ружна. Због свега наведеног веома је важно расправљати о медијским законима како бисмо имали слободне медије и како би све врсте нарушавања људских права и слобода могли учинити јавним”, закључио је Новаковић.