Секс, лажи, видео траке и на њима Вучићи

У обрачуну са Остојом Мијаиловићем, који је осумњичен за сарадњу са „блокадерима“, Александар Вучић је монтирао секс аферу у којој је главна колатерална жртва Вујадин Савић. Вођа картела је тај скандал смислио како би компромитовао Александра Ђорђевића, бившег шефа БИА, који је таргетован као Мијаиловићев сарадник. У истом пакету, Вучић води хајку против Веселина Милића, шефа београдске полиције, и Звонка Веселиновића. Упоредо са тим, траје и спектакл са тајно снимљеним разговорима Душана Борковића, који је скупо наплаћивао подршку Александру и Андреју Вучићу. Борковићева бивша супруга Андријана Керкез из Америке, где је покренула судске поступке, поручује да постоје стотине снимљених састанака на којима су напредњаци делили новац из буџета. О аферама у којима, као гној из пукнутог чира, цуре информације о криминалним и коруптивним комбинацијама челника напредњачког картела пише заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.

Предраг Поповић

Како се ближи крај владавине Александра Вучића, тако се заоштравају сукоби у врху његовог картела. Док је трајало време пљачке, напредњачки шатро-мускетари су здруженим снагама – сви за једног, један за све – отимали све што могу. Сад, кад долази време за свођење рачуна, нико не би да одговара за извршене злочине.

Једни већ припремају услове за бекство из Србије, други траже начин да прелете на страну победника, трећи отварају афере којима оптужују страначке колеге, четврти глуме лојалност док чекају прилику да се безбедно склоне са јавне сцене. Разликују се по броју и тежини кривичних дела, количини згрнутог новца и уцењивачком капацитету, али сви имају исти инкриминишући именитељ – Вучића. Трагови свих њихових пљачкашких похода на државне ресурсе и туђу приватну имовину вуку према вођи картела.

Инсајдерске информације и докази заједничких криминалних и корупционашких акција више не цуре из СНС-а, него пљуште. Већину таквих садржаја у јавност пласирају уплашени појединци, који се надају да ће на такав начин успети да сачувају живу главу и, њима под‌једнако важно, паре које су нагомилали. Као политички канибали, спремни су да прождеру једни друге, само да сакрију доказе заједничких злодела, којима су Србију завили у црно.

Огледни пример те одбрамбене стратегије представља Остоја Мијаиловић, чачански ауто-лимар, који је преко ноћи постао тајкун, власник 25 фирми, члан Главног одбора СНС-а и председник Кошаркашког клуба Партизан.

Уласком у картел, Мијаиловић је испунио све своје снове. Наравно, уз помоћ браће Вучић. Захваљујући њима, његове фирме су годинама добијале уносне послове са републичким, градским и општинским институцијама. Јавна предузећа, као што су Паркинг сервис, Електромрежа Србије и друга, куповала су скупе аутомобиле Мијаиловићевог Бритисх Моторса, а болнице и школе су склопиле више од 120 уговора са Глобос осигурањем. Док је био председник Надзорног одбора Удружења осигуравајућих друштава, Андреј Вучић је посредовао у власничкој трансформацији Глобоса, чији оснивач је био Милован Ђуровић, бивши високи функционер ЈУЛ-а и муж новинарске и књижевнице Љиље Хабјановић Ђуровић. Иако је, после петооктобарских промена, Ђуровић био осуђен на 11 година затвора, та пресуда је укинута, а он је заштиту нашао у окриљу браће Вучића. Кад је политички и финансијски потрошен, они су га заменили Мијаиловићем.

Стара чачанска пословица каже: „никад не потцењуј ауто-лимара, чак и кад је лош„. Браћа Вучић су занемарили ту народну мудрост. Јавно су се спрдали са Мијаиловићем, често цитирајући његове будаласте изјаве. Да, Остоја користи изразе као што је „сечу ножом“, али то не значи да је глуп, него да је неписмен и примитиван.

Да није глуп, Мијаиловић је доказао сад, кад је браћи пригустило. Почетком ове године, преко једне лондонске адвокатске канцеларије основао је четири фирме са седиштима у Великој Британији, Белгији и Шпанији. Дискретно је на њихове рачуне пребацио новац из својих српских предузећа. Још дискретније се дистанцирао од Вучића. Откад је почела побуна грађана, преко људи од поверења Мијаиловић финансијски и логистички помаже акције студената. У његовој организацији, на последњу октобарску утакмицу Партизана у Арени један студент је унео транспарент „Студенти ИН, Вучић ОУТ“. Режимски набилдовани батинаши реаговали су на трибинама, а њихови политикантски двојници су то урадили у медијима.

„Извесни припадник једног од зборова у Београду, конкретно вождовачког, унео је скандалозан транспарент против Александра Вучића, због кога је настао хаос у дворани. Испоставило се да је организован од стране режимских људи, конкретно од најближих сарадника Остоје Мијаиловића, ако не и од њега самог. Ако је то тако, онда неке ствари мора да се разјасне. У противном, дајте да се не љубимо и да се лепо растајемо. Не можете од обичног чланства да тражите да се људи боре, да изгарају, да трпе све и свашта, а да са друге стране они који су се од ове власти толико окористили, који зидају стамбене комплексе, постају ексклузивни дистрибутери разних брендова, добијају неограничене буџете да руководе кошаркашким клубом, без трунке срамоте организују против сопствене странке харангу тако што сарађују са онима који желе многим честитим људима из СНС смрт, затвор, прогон, лустрацију, који најбрутајније вређају и прижељкују све најгоре самом Вучићу и његовој породици“, завапио је Вучићев алтер его Владимир Ђукановић.

Сваку од ових теза разрадили су напредњачки медијски батинаши и њихов главни уредник Александар Вучић. Са позиције господара живота и смрти, а самим тим и власника сваког динара из државне касе, Вучић је признао да је Влада Србије само у октобру уплатила KK Партизану два милиона евра. Као да је то новац из мираза краљице мајке Ангелине, а не из буџета који пуне сви грађани. Да би Мијаиловића означио као незахвалног лицемера, Вучић је преко своје медијске машинерије пласирао списак зарада играча и тренера Партизана. Посебно је апострофиран тренер Жељко Обрадовић, који, ето, прима 25.433.948 динара месечно, а супротставља се напредњачком картелу. Конкретно, Обрадовић је запретио одласком из Партизана уколико Вучићеви лојалисти не престану са нападима на капитена Вању Маринковића, који се Вучићу замерио подршком студентима. Осим тога, напредњачки ботови су прошле године покушали да компромитују и уцене Обрадовића снимком на коме се види како он ради некој старлети исто што и Чукановић Вучићу. Прљава кампања није дала очекиване резултате.

Кад би смео, Вучић би и сам, на сва уста јавно извређао Жељка Обрадовића и Остоју Мијаиловића. Међутим, засад мора да се задржи на себи својственим подлим подметачинама. У том контексту, кроз оптужујући текст алтер его Ђукановића, Вучић помиње оне „који зидају стамбене комплексе“. У другим текстовима и видео-клиповима, најчешће на друштвеним мрежама, та прозивка је усмерена према „Остојиним људима“ – Звонку Веселиновићу, Веселину Милићу и Александру Ђорђевићу.

Милић, шеф београдске полиције, опет се нашао на Вучићевој црној листи. Неколико пута је одбијао „наређења с врха“ да употреби прекомерну силу против студената и грађана. Иако није поменуо његово име, Вучић је циљао на Милића кад је јавно оптуживао „појединце из врха МУП-а“ за сарадњу са „страним факторима који подржавају блокадере“. Недавно, кад је нова систематизација у МУП-у употребљена да се са места команданта САЈ-а одстрани неподобни Спасоје Вулевић, било је планирано и да Милић буде најурен. Припреме за реализацију тог плана још трају. Зато се води кампања у којој се Милић приказује као корумпирани полицајац, који располаже имовином од око 20 милиона евра. Добар део тог новца Милић наводно инвестира у посао са некретнинама, који води са Веселиновићем.

Као против њих двојице, Вучић води шаптачку диверзију и против Александра Ђорђевића, бившег директора БИА и амбасадора у Сарајеву. За те потребе, Вучић је организовао комплексну и изузетно прљаву полицијско-медијску сплетку у којој је улога колатералне жртве припала Вујадину Савићу.

Режимски медији су пре месец дана покренули спектакуларну порно-серију у којој је откривено да је Вујадина Савића, бившег фудбалера и дојучерашњег члана стручног штаба Црвене звезде, уцењивала трансродна особа А.К. Та проститутка је снимала сексуалне односе са Савићем, да би га касније уцењивала. Савић је њено ћутање куповао новцем, сатовима, накитом и другим поклонима. Кад му је затражено 50.000 евра, Вујадин је, са оцем Душаном Савићем, легендом Црвене звезде, отишао у полицију и пријавио случај. Проститука је ухапшена, а записник са њеног саслушања код тужиоца експресно се нашао на Твитеру и Фејсбуку.

– Страшно је што су процуреле информације из полиције о том случају. То је страшно! То није смело да се догоди – одмах се огласио Вучић, поступајући по старом мафијашком правилу: ко први изрази саучешће, тај је убица.

Није случајно што је Вучић објављивање записника из тужилаштва приписао полицији. Он је киван на полицију из много разлога, а нарочито откад га је патрола из полицијске станице Савски венац ухватила инфлагранти на гомили са трансвеститом Ликаном у парку код Економског факултета. Осим тога, Вучић је љут и на Дулета Савића. Иако Савић није јавно рекао ниједну реч против напредњачког картела, Вучић је обавештен о његовим приватним критикама. Савић се понекад, кад се нађе у веселом друштву, нарочито у присуству Синише Вучинића, препусти милитантним националистичким емоцијама, па оптужује Вучића за издају Косова и Метохије. То је било довољно да вођа картела искали бес на Звездину легенду.

По свом обичају, Вучић је, у приватним разговорима, са истом страшћу вређао и Дулета Савића и његову супругу Марину Рајевић. Истицао је да се она представља као „Косовка девојка“, а породично имање у Пећи, укључујући и славну „Рајевића башту“, продала је Албанцима за два милиона евра. Алудирајући на Марину Рајевић, Вучић често цитира изјаву Драгана Џајића: „Док сам био председник Црвене звезде, играчима сам подводио курве, а они су их женили“. Те гадости, интерно пласиране, сада изгледају сасвим безазлено у односу на бруку коју је нанео Вујадину Савићу и целој његовој породици. А све зато да би добио прилику да у то блато уваља Александра Ђорђевића.

Док је био на челу БИА, Ђорђевић је искористио прилику за приступ досијеима и строго поверљивим информацијама. Иако је Вучић тврдио да је Ђорђевић три пута вршио увид у досије маме Ангелине, много је вероватније да му је засметало што је тадашњи шеф БИА прикупио податке о његовим везама са шеицима из Уједињених Арапских Емирата, Тонијем Блером и Александром Сорошем. Такође, Ђорђевић располаже информацијама о Вучићевим контактима са вођама сурчинског и земунског клана, као и са људима из „Црвених беретки“, укључујући и Милорада Улемека Легију.

Пошто не зна шта све Ђорђевић има о њему и шта може да пласира у јавност, Вучић избегава отворени сукоб. Зато преко друштвених мрежа шири гласине да је трансродна проститутка А.К. за клијента имала и Ђорђевића.

Иза перверзија, којима овај скандал привлачи пажњу публике, преплићу се политички и пословни интереси многих моћника из врха картела. Као што се види, водећи функционери СНС-а не желе да се укључе у Вучићеву кампању против Остоје Мијаиловића, Звонка Веселиновића, Веселина Милића и Александра Ђорђевића. Никоме не пада на памет да се замера тој екипи, којој ни Вучић не може да стане на крај.

Паралелно с тим, разбуктава се још један, једнако пикантан сукоб у врху картела. Као што је Магазин Таблоид објавио пре два месеца, на случају аутомобилског шампиона и бившег напредњачког посланика Душана Борковића раскринкана је шема по којој картел извлачи новац из јавних ресурса. Борковићу је, из градског буџета Панчева, годишње исплаћивано око милион евра на име спонзорства два његова клуба, Писта тим и Ауто спортски Геб тим. Део тог новца Борковић је морао да врати Српској напредној странци, односно њеном поверенику за Јужнобанатски округ Бранку Маловићу. Кад му се учинило да Маловић тражи превише, шофер се за помоћ обратио Андреју Вучићу.

Разговори су снимљени, а недељник Радар је недавно објавио три кратка дела, на којима се чује расправа Душана Борковића и Бранка Маловића, а састанку, који је иницирао Андреј Вучић, присуствовао је и тадашњи градоначелник Панчева Саша Павлов.

– Ја сам са Андрејем причао три сата… Ја сам лично рекао Андреју да ми се смање паре. Он је рекао овим тоном: „Да ти нико није такао динар. Не дај да те рекетирају, нек ти уплате све.“ Тим речима ми је рекао да он не жели да дође до даљих проблема. (…) Он је мени рекао, буквално, ако је прошле године могло, како онда да ти сад не дају? Значи, поента је била да прошле године није било проблема законских, а сад има великих законских проблема. И сад умире град, све умире због мене… Андреј зна колико конкретно сам дао странци и уопште Србији. И ако ће то све да рикне због мене, онда јебеш све стварно. Ја не знам шта стварно да мислим, јер ме тај човек подржава, исто као што подржавам ја њега и Алека – рекао је, између осталог, Борковић.

Вучић је цео случај банализовао, свео га на свој ниво.

– Разговор је снимила Борковићева бивша жена. У међувремену, они су се развели и жена је тај разговор дала адвокату Ивану Нинићу. Е, тако се то појавило у јавности – рекао је експерт за анализу породичног прљавог веша.

Афера са снимљеном дебатом око расподеле новца из градског буџета не представља део бракоразводне парнице, него доказ о томе како функционише организована криминална група, коју предводе браћа Вучић. Но, тужилаштво није реаговало, није покренуло истрагу која би открила ко је и како учествовао у извлачењу новца из панчевачке градске касе. Уместо тужилаштва, реаговала је Андријана Керкез Борковић, бивша супруга Душана Борковића.

„Располажем сазнањима да су Душан Борковић и његов кум Владимир Јовановић обезбедили техничке услове за снимање састанка са Бранком Маловићем и Сашом Павловом, као и других састанака које је Душан Борковић одржавао у породичној кући у Панчеву и ван ње. За конкретни снимак, који је објављен у магазину Радар, зна брат председника Републике, Андреј Вучић, коме се Душан Борковић жалио да од њега покушавају да узму дуплу провизију од новчаних средстава која добија као спонзорска издвајања из касе града Панчева – написала је Андријана Керкез Борковић на друштвеној мрежи X.

У истој објави, она је навела да није снимила спорни разговор и да нема тај снимак, али потврђује да је аутентичан и да постоји „као и на десетине, односно стотине других аудио записа насталих под истим околностима и поводом сличних тема“. Бивша супруга аутомобилског аса је побегла из Србије 31. јула ове године, кад је проценила да овде не постоји ниједна институција која би је заштитила од озбиљних претњи којима је била изложена.

– Данас сву подршку и заштити добијам од америчких правосудних органа, којима сам захвална на сарадњи и пред којима се воде релевантни поступци – истакла је Андријана Керкез Борковић.

Управо тога – поступака пред америчким правосуђем – највише се плаши Александар Вучић. Он може само да претпостави колико пута су Борковићи снимали разговоре с њим и његовим братом, са Маловићем или другим корумпираним напредњацима. Осим Вучића, такви докази изазивају панику у врху картела.

Небојша Шурлан је, док је вршио дужност директора Инфраструктуре Железнице Србије, снимао своје разговоре са Синишом Малим, који је тражио да пребаци новац из тог јавног предузећа на рачун Црвене звезде. Тужилаштво је игнорисало и тај случај. Ипак, сви учесници у кривичним делима добро знају да се ближи тренутак када ће морати да полажу рачуне пред тужиоцем и судијама. Кад дође до тога, кад снимци оваквих разговора, као што је Борковићев и Маловићев или Шурланов са Малим, буду објављивани на РТС-у, у потпуности ће се разоткрити пљачкашка машинерија Вучићевог картела.

Као гној из пукнутог чира, исцуриће докази њихових криминалних и корупционашких комбинација. Тек тада ће већина гласача СНС-а, хипнотисаних лажима и преварама са Пинка и осталих тровачница, моћи да схвате размере пљачке, коју су извршили они политиканти, којима су давали поверење.

Вучић ће на све начине покушавати да продужи боравак на власти и одложи суочавање са правдом. Тај задатак му је све тежи из дана у дан. Студенти и побуњени грађани појачавају притисак, а све више напредњака спас тражи у бекству из картела. Неки се нуде опозицији, а неки, попут Андријане Керкез Борковић, заштиту траже од америчких институција. Ускоро, кад Тужилаштво за организовани криминал притегне Горана Весића, Тому Момировића, Зорану Михајловић, Аниту Димовски и остале осумњичене за корупцију у пројекту реконструкције и изградње железничке пруге Београд – Суботица, на видело ће изаћи и многи инкриминишући трагови, који вуку према Вучићу. Он то неће моћи да издржи.

Ни Србији неће бити лако да се суочи са чињеницом да су је опљачкали примитивни дилетанти, најсрамнији симболи похлепе, који су се уздигли из друштвеног талога. Ипак, та врста катарзе је неопходна за оздрављење државе и народа, па макар морали да се провлаче кроз блато скандала са сексом, лажима и аудио тракама.