Највећи број лбанских терориста ангажован је на ратипту у Сирији где се бори на страни екстремне Исламске државе, пишу Франкфуртске вести ослањајући се на извештај УНДП-а.
Најекстремније исламске групе делују разорном снагом међу Албанцима на Косову и Метохији будући да ту наилазе на изузетно плодно тло. Наводно је смањен број оних који се са Косова и Метохије одлазе прикључују терористима на Блиском истоку али је нејасно да ли је то поуздана вест или маркетиншки наступ у меидјима будући да су и у досадашњим извештајима бројеви терориста умањивани за више десетина пута.
Због директних позива Исламске државе на извршење напада код куће, вероватнаћа од терористичких напада је већа, неки су од основних закључка истраживања које је у оквиру свог „Јавног пулса“ спровео УНДП на Косову и Метохији, преносе Вести.
Главни фактори који покрећу на прикључивање радикалним групама су разочарење у рад кључних косовских власти, осећај изолације, криза идентитета, екстремистичка индоктринација, незапосленост, сиромаштво, слаб систем образовања, корупција у институцијама, недостатак организованих активности за младе, као и друштвена стигматизација конзервативних верника… Такорећи нема фактора који би се супротставио растућој популарности радикалног Ислама.
– Међу факторе који се односе на жене убрајамо обавезу удатих жена да се придруже мужевима, индоктринацију кроз незванична или верска учења преко интернета, као и радикализацију чланова породице која је умногоме резултат мањка алтернативних активности унутар Исламске верске заједнице. Један од главних закључака о утицају екстремистичке идеологије је да младићи који нису обавезно из религиозних породица, могу бити подложни таквим утицајима и изманипулисани од оних који врбују екстремним тумачењем верских текстова. За разлику од њих, старији и они са традиционалним верским знањем су мање склони индоктринацији – закључује се још у истраживању за које је чудно да УНДП поред овога наводи да је смањен број оних који одлазе да се боре за неку од исламских терористичких фракција!
Радикалне групе и појединци одржавале су своје активности и у званичним и у незваничним верским објектима. У већини случајева имаме бира локално становништво или спонзори џамија, тако да Исламска верска заједница нема утицаја на њихово именовање. Студија о спречавању насилног екстремизма на Косову анализира ставове грађана о овој теми, а допуњују је закључци три фокус групе организоване јануара 2017. у Приштини, Гњилану и Ђенерал Јанковићу.
Запрепашћујуће делују наводи да је о овако озбиљном проблему, који утиче негативно на глобалну а не само на локалну безбедност, агенција УН-а спровела истраживање и дшла до резултата на основу рада са три фокус групе! Колико је реално очекивати да ће екстремисти отворено говорити о својим терористичким активностима, намерама и организацији? Чак и да говоре овде се ипак помињу фокус групе, дакле изузетно мали број укључених узорака!
На Косову и Метохији, нагон прогона и извршеног геноцида над Србима, живи око 1,8 милиона становника, од чега више од 90 одсто исламске вероисповести. Такозвана „Полиција Косова“ наводи да је 316 становника отишло да се бори у ратовима у Сирији што је више него смешно јер чак и фризирана студија УНДП-а из 2015. указује да је број Албанаца који се пркључио терористима на Блиском истоку, највећи по глави становника у Европи.
Анкета УНДП из 2014. пак указује да сваки трећи становник верује да постоји могућност да Косово постане мета терориста, а сваки седми да су повратници ратишта потенцијална претња. Зар се може очекивати било шта друго када је на протеклим сепаратистичким изборима највећи број гласова освојла управо коалиција командата терористиче УЋК?
