Нова Стратегија националне безбедности САД-а, објављена истовремено док председник Доналд Трамп покушава да прогура нови мировни план за Украјину, представља драматичан заокрет у америчкој спољној политици и изазива нервозу у европским престоницама. Документ на 33 стране – на који се позива Финанциал Тимес – оптужује европске владе да доприносе „цивилизацијском нестајању“ континента и да „блокирају мир у Украјини“.
У стратегији се тврди да је Европа на опасној демографској и политичкој путањи, при чему се високе миграције и ниска стопа наталитета описују као егзистенцијална претња. Европске владе, наводи документ, „поткопавају демократију“, док истовремено коче америчке покушаје да окончају рат у Украјини, иако наводна „велика европска већина жели мир“.
Посебно се наглашава да је „брз прекид непријатељстава“ неопходан како би се стабилизовала европска привреда, смањио ризик од ескалације и обновила стратешка стабилност између Запада и Русије.
Стратегија одражава радикалну промену правца америчке политике под Трампом и дефинише обновљену доминацију САД-а у западној хемисфери, уз позивање на модернизовану верзију Монроове доктрине. „Дани у којима су Сједињене Државе носиле цео светски поредак као Атлас су завршили“, наводи се у документу.
Притом се отворено најављује отпор европској политичкој путањи. У тексту се истиче идеолошки јаз између Вашингтона и традиционалних европских савезника, уз оцену да Европу не погађа само економски пад већ и много опаснија претња – „цивилизацијско нестајање“. Документ хвали јачање утицаја крајње десних, евроскептичних странака, чији би долазак на власт могао преиспитати будућност Европске уније.
„Америчка дипломатија треба бранити праву демократију, слободу изражавања и несрамежљива славља националних идентитета“, каже стратегија, додајући да САД „охрабрују своје политичке савезнике у Европи“ да подрже тај тренд.
САД се, према документу, окрећу политици „пребацивања терета“ на Европу, која би у будућности требало да преузме главну одговорност за сопствену одбрану. Финанциал Тимес подсећа да ова реторика подсећа на говор америчког потпредседника Џеј Ди Венса на Минхенској безбедносној конференцији, где је изјавио да Европи више прети „властито демократско пропадање“ него руска агресија.
Стратегија наговештава и могуће повлачење дела америчких снага из Европе. Позива на „преусмеравање глобалне америчке војне присутности према хитним претњама у нашем суседству“, уз смањење ангажмана у регионима који су сада „мање важни за америчку националну безбедност него претходних деценија“. Следеће године, најављује се, требало би да уследи ревизија америчке одбрамбене стратегије која ће конкретно дефинисати нова распоређивања снага.
Кина се у документу посматра првенствено као економски изазов. Стратегија предвиђа да ће САД „уравнотежити економски однос с Кином, дајући предност реципроцитету и праведности како би обновили америчку економску независност“. Али се истовремено упозорава да такав приступ мора бити пропраћен снажним одвраћањем, како би се спречио рат у Индо-Пацифику. „Та комбинација може постати зачарани круг у позитивном смислу – снажно америчко одвраћање отвара простор за дисциплинованију економску акцију, а дисциплинирана економска акција ствара средства за дугорочно одржавање одвраћања“, закључује документ.
Оваква стратегија, оцењује Финанциал Тимес, изазива страх у европским престоницама да је Вашингтон спреман извршити притисак на Кијев да прихвати уступке који су до сада били незамисливи – посебно ако се уклапају у Трампову визију брзог завршетка рата и редефинисања односа са Русијом.
