Министарство финансија Синише Малог јавно се похвалило да је дефицит буџета до краја новембра 2025. био мањи од 80 милијарди динара, али је ђаво однео шалу у децембру, када је тај мањак био два и по пута већи него у претходних 11 месеци, јер су расходи за 191 милијарду премашили приходе
Kао да ће сутра смак света. Тако се Влада понашала пред крај прошле године, јер је само у децембру 2025. у буџету Србије направила минус од 1,63 милијарде евра, сазнаје Радар. Иако ће ти подаци бити званично објављени тек почетком фебруара, из добро обавештених извора сазнајемо да је у децембру Влада оборила све досадашње рекорде, јер је успела да за само месец дана потроши 399 милијарди динара, више него икада у модерној историји Србије.
Паралелно са тим, оборила је још један рекорд, јер је потрошила чак 191,2 милијарде више него што је успела да тог месеца наплати од свих пореских обвезника, с обзиром на то да су укупни приходи буџета у децембру били 207,8 милијарди динара.
Истовремено, већина домаћих медија после божићних празника, 8. јануара, објавила је вест на основу саопштења Министарства финансија да је од почетка јануара до краја новембра прошле године минус у државној каси био само 79,6 милијарди динара и да је „то за 114,4 милијарде динара боље од буџетског плана, с обзиром на то да је планиран дефицит од 194 милијарде динара“. Привид о стабилним и здравим јавним финансијама додатно је појачан истицањем у први план податка да је дефицит у новембру био само две милијарде динара.
Буџетски дефицит у првих 11 месеци и у децембру, по годинама, у милијардама динара Дефицит од почетка јануара до краја новембра Дефицит само у децембру
Kако је дефицит буџета за само месец дана увећан са 79,6 на 270,8 милијарди динара
И ништа ту не би био проблем да и пре празника министар финансија Синиша Мали већ није располагао и подацима за децембар, који битно кваре слику о стању у државној каси, у којој је на крају 2025. минус достигао 270,8 милијарди динара, односно 2,3 милијарде евра. Или није хтео да квари празнично расположење, које су појединим грађанима у завејаним селима ионако поквариле несташице електричне енергије.
Оно што много више од самог дефицита брине је темпо којим је он растао последњег месеца прошле године, јер се стиче утисак да је власт немилице трошила јавни новац. Уосталом, само у децембру направила је мањак у државној каси 2,4 пута већи него у претходних 11 месеци. Што и није никакво чудо ако се има у виду да је Влада прошлог месеца сваког дана у просеку трошила 109,7 милиона евра или скоро 4,6 милиона евра на сат.
Поређења ради, пред крај 2025. држава нас је на сат коштала 2,8 пута више новца него изградња новог вртића са 180 места за смештај малишана у Александровцу, који је у јулу свечано отворио министар просвете Дејан Вук Станковић.
Kо је једини министар у свим владама од 2018.
Ако ни због чега другог, премијер Ђуро Мацут остаће упамћен по томе што је у време његовог мандата Влада за само један месец успела да потроши 3,4 милијарде евра и тако обори досадашњи рекорд Милоша Вучевића, постављен у децембру 2024, када су расходи буџета били три милијарде евра. При томе је и у Мацутовој и у Вучевићевој, као уосталом и у свим другим владама СНС-а после маја 2018, министар финансија био Синиша Мали, који је у првој влади Ане Брнабић попунио место упражњено након оставке Душана Вујовића.
2,8 пута
више новца сваког сата у децембру трошила је Влада него што је коштао нови вртић са 180 места у Александровцу, који је средином 2025. свечано отворио министар просвете Дејан Вук Станковић
Сам по себи тај податак има додатну специфичну тежину, јер у претходних осам година нико други осим Малог није успео да задржи исти министарски ресор. Из „прве поставе“ у кабинету Ане Брнабић друштво му, додуше, и сада праве Ивица Дачић, Зоран Лончар и Ненад Поповић, али су њих тројица имали „рупе“ у министарском стажу.
Чињеница да је једини политички преживео сва тумбања у врху извршне власти говори и о карактеру односа између шефа државе и првог благајника земље. И колико поверења Александар Вучић има у Малог, који му очито помаже у стварању илузија да је економска реалност много боља него што објективно јесте.
Томе је очито требало да послужи и прошлонедељно саопштење о новембарском дефициту буџета од само две милијарде динара. Иако су и Вучић и Мали сигурно већ увелико знали да је у децембру ђаво однео шалу, да су у односу на новембар приходи пали за скоро 20 милијарди, а истовремено издаци повећани за 170 милијарди динара.
Епилог је да је власт у просеку сваког децембарског дана из буџета трошила 52,6 милиона евра више него што је био прилив новца у државну касу. То значи да је Влада практично сваког сата, рачунајући и викенде, трошила скоро 2,2 милиона евра више него што су јој приходи буџета то омогућавали. Биће да су, ипак, проценили да грађани то баш и не морају да сазнају, бар док не прођу празници.
До краја новембра гладац, у децембру јадац
Слични, умирујући тонови стизали су из Министарства финансија и раније. Пре два месеца Мали је пожурио да ухвати муштулук и грађанима саопшти радосну вест да је до краја септембра 2025. дефицит буџета Србије био само 13,4 милијарде, иако је планирано да до тада буде 128,8 милијарди динара. Ресорно министарство се истим поводом огласило и у јуну, када је саопштило да је у прва четири месеца дефицит био за 107,9 милијарди мањи него што је планирано.
Према званичним подацима Министарства финансија од прошле седмице, стање у буџету Србије је за првих 11 месеци 2025. било прилично уравнотежено, али срећу квари децембар, јер су незванично приходи били за 20 милијарди мањи, док су издаци били за 170 милијарди динара већи него у новембру
Није, додуше, искључено ни да ће у фебруару, када званично објави податке за децембар, Министарство финансија саопштити да је минус у државној каси у 2025. био за скоро 370 милиона евра или за 43 милијарде динара мањи од планираног, јер је стварни дефицит био 2,3 милијарде, а планирани 2,67 милијарди евра. Радар сазнаје да су у односу на Закон о буџету, који је скројио министар Мали, а усвојила Скупштина Србије, приходи подбацили за непуних 700 милиона евра (смањени су са планираних 20 на 19,3 милијарде евра), а издаци за милијарду и 70 милиона, са планираних 22,68 на 21,61 милијарду евра, колико је стварно потрошено до 31. децембра.
Ни у јеку пандемије Влада није трошила као прошлог месеца
Тешко да ће ико од званичника јавно признати да је децембарски минус у државној благајни највећи у историји Србије. Чињеница је, међутим, да толико преко сваке мере власт није трошила чак ни 2020, у јеку светске економске кризе, изазване пандемијом ковида-19, када је рупа у буџету достигла до сада рекордних 3,9 милијарди евра. Међутим, чак ни тада, упркос бројним, неселективним подстицајима привреди и становништву, Влада ни у једном месецу није потрошила ни приближно као у децембру 2025.
700 милиона евра
у односу на Закон о буџету, подбацили су приходи, па се у државну касу током 2025. уместо планираних 20 слило 19,3 милијарде евра, док су издаци са планираних 22,7 смањени на 21,6 милијарди
Те 2020. највећи минус, нешто већи од милијарду евра, направљен је у мају. Баш тог месеца Влада је око шест милиона пунолетних грађана „частила“ са по 100 евра, и то само неколико недеља уочи још једних ванредних избора, 21. јуна, које је опозиција бојкотовала, па је 231 мандат припао СНС-у, СПС-у и листи Александра Шапића, који је недуго потом постао члан СНС, а две године касније и градоначелник Београда.
Анализирајући цео пакет фискалних мера, које је Влада усвојила да би ублажила последице пандемије, Фискални савет је својевремено израчунао да су све оне коштале буџет чак 5,4 милијарде евра и да су пресудно допринеле што се јавни дуг од краја 2019. до краја 2021. повећао за шест милијарди. Основна замерка Фискалног савета је да мере нису биле економски рационалне и да се релативно сличан ефекат могао постићи и са две милијарде евра мање потрошеног буџетског новца, само да су оне биле усмерене ка угроженим сегментима привреде и становништва, а не према свима.
Добре познаваоце лика и дела министра Малог децембарски „шок“, ипак, није превише изненадио, јер годинама уназад власт месецима одлаже сва плаћања, а онда, као на фудбалској утакмици, током судијске надокнаде времена, покушава да надокнади све што је до тада пропустила. Уосталом, и 2024. је све до краја новембра буџет изгледао прилично уравнотежен, јер су расходи били за 600 милиона евра већи од прихода, да би само у децембру минус био дупло већи него у претходних 11 месеци, па је на крају те године укупни дефицит скочио на 1,8 милијарди евра.
Kао јаје јајету личе подаци и за две претходне године, јер је министар Мали до краја новембра 2022. минус у државној каси држао на нивоу од 690 милиона, да би га за само месец дана на крају године повећао на две милијарде, док је на крају 2023. дефицит био 1,53 милијарде евра, с тим што је само за 31 дан децембра био 2,8 пута већи него у претходна 334 дана.
Чекају ли нас у изборној години нови неславни рекорди
Све у свему, у Министарству финансија настављају стару праксу, с тим што су у 2025. оборили многе досадашње и поставили нове неславне рекорде. Остаје да се види да ли ће и они бити оборени у 2026. Ако Вучић превремене изборе распише крајем године, не би ли до 1. децембра учесницима Експа 2027. предао све објекте који се граде за ту изложбу, није искључено да бисмо и у децембру 2026. могли бити сведоци нових рекордних минуса у државној каси. С тим што није искључено да би, за разлику од прошле, ове године дефицит могао бити и већи од планираних 2,55 милијарди евра. Ако ни због чега другог, онда због „подмазивања“ бирачке машине, чему ће СНС, суочен са падом рејтинга, тешко одолети.
Бројне буџетске репризе „бољег живота“ у првих 11 месеци јасно сугеришу да се „први мачићи бацају у воду“. И да не би требало гајити претерани оптимизам чак и ако све до новембра власт буде тврдила да буџет „прелива“ и да има пара и за капиталне инвестиције, и за повећање плата и пензија. Тим пре што је и у 2025, све до 1. децембра дневни мањак у државној каси био само два милиона евра, да би практично преко ноћи у последњем месецу порастао 26 пута, на 52,6 милиона евра.
Неки привредници још се сећају шта их је у марту 2015. на Kопаоник бизнис форуму уверавао Вучић. „Ако се настави овакав прилив новца у буџет, мораћемо да правимо ребаланс буџета, али ће то бити добар ребаланс“, изјавио је тадашњи премијер, очито охрабрен вишком у буџету у прва два месеца од непуних 1,9 милијарди динара.
52,6 милиона евра
био је просечан мањак у државној каси сваког дана током децембра, укључујући и викенде, јер су за толико укупни расходи буџета били већи од свих пореских и непореских прихода и донација
„Доброг“ ребаланса, ипак, није било, а вишак из јануара и фебруара се до краја те године претворио у мањак од 115 милијарди динара. Тадашњи министар финансија Душан Вујовић успео је да у 2016. дефицит сведе на занемарљив ниво, а још три године приходи државе били су већи од њених расхода. Друга страна те медаље није баш тако светла, бар не за најстарије, јер су за првих седам година владавине СНС-а, од почетка 2013. до краја 2019, просечне пензије реално смањене за 6,5 одсто, да би њихова стварна куповна моћ почела значајније да расте тек од 2023. и од почетка те до краја 2025. су реално повећане 33,2 одсто.
Индикативно је што паралелно са пензијама расте и дефицит буџета. У 2023. он је био 1,5 милијарди евра, наредне године 1,8 милијарди, лане 2,3 милијарде, а за ову годину се планира минус од 2,55 милијарди. И та трка тешко да ће бити заустављена у години за коју се верује да ће бити предизборна.
