УЦЕЊЕНИ ДЕБИЛАН купује осунећене Рафале док у буџету ускоро неће бити новца за пензије и плате!

Српска привреда се љуља. Спољни дефицит боде очи. Извоз робе у првих пет месеци ове у односу на исти период прошле године повећан је, додуше, за 1,4 милијарде, са 12,1 на 13,5 милијарди евра. Нажалост, увоз је растао још брже и у истом периоду је повећан за читаве три милијарде, са 13,5 на 16,5 милијарди евра. Аутоматски је и дефицит трговинског биланса порастао за 500 милиона, са 2,5 на три милијарде евра и најзначајније је допринео томе да минус на текућем рачуну државе до краја маја порасте на 1,7 милијарди и за скоро милијарду премаши минус од 738 милиона евра, колико је био у првих пет месеци 2024.

Проблем је што се тај дефицит мора покрити, делом страним директним инвестицијама (СДИ), а делом кроз ново задуживање. При томе је прилив страних инвестиција у међувремену скоро преполовљен, јер су по том основу у првих пет месеци 2024. у земљу ушле 2,2 милијарде, а ове године само 1,2 милијарде евра. Додатно, страни инвеститори повлаче новац, што додатно продубљује минус текућег рачуна државе.

Странци први пут више новца износе из Србије него што га у њу улажу

Као што је и на Линкдину приметио Дејан Ћирковић, ове године су страни инвеститори први пут из Србије изнели више новца кроз исплату дивиденди и камата него што су у земљу унели у виду власничког капитала и кредита. Конкретно, од почетка јануара до краја маја 2024, на име СДИ је у виду власничког капитала у Србију уложена 1,1 милијарда, а кроз задужење још 481 милион евра. Истовремено су сами себи исплатили 652 милиона за дивиденде и 122 милиона за камате што чини позитиван нето улаз од 831 милион евра.

Због растућег минуса на текућем рачуну платног биланса динар би требало да ослаби. Да би упркос неповољним трендовима он остао стабилан и прецењен, НБС мора да интервенише, па су за првих пет месеци ове године девизне резерве значајно пале, за чак 1,9 милијарди евра

Ове године у истом периоду страни инвеститори су у Србију унели 648 милиона у виду власничког капитала, а још 31 милион кроз нове кредите, док су за дивиденде исплатили 877 милиона, а за камате 153 милиона евра. Другим речима, изнели су 351 милион евра више него што су унели у Србију. Поређења ради, у свим претходним годинама је нето улаз средстава од СДИ био позитиван, па је 2019. тај плус био 1,4 милијарде, чак је и у години пандемије повећан на 1,7 милијарди, а 2021. на рекордне две милијарде евра. Од тада се, међутим, позитивни салдо континуирано смањује, па је у 2022. пао на 1,5 милијарди, наредне године на 1,2 милијарде, а лане на само 600 милиона, што се може видети и на графикону број 1.

Графикон 1. Нето прилив/одлив новца по основу страних директних инвестиција у милионима евра

До сада је нето биланс по основу СДИ био позитиван, а ове године, бар до краја маја је нето негативан, што значи да власници страних компанија више не улажу, већ практично извлаче новац из Србије. То и није неко изненађење, јер су на такав сценарио економисти одавно указивали, а Фискални савет годинама упозорава да је исцрпљен досадашњи модел привредног раста, који је актуелна власт базирала на директним страним инвестицијама и великим инфраструктурним пројектима, који се финансирају из буџета, односно новим задуживањем.

Шта ће бити с курсом

Додатна невоља је што пад прилива СДИ и нето одлив новца имају велики потенцијал да успоре привредни раст Србије. То се, заправо, већ десило. Европска комисија у најновијем извештају констатује да је економски раст у свим земљама Западног Балкана између последњег квартала прошле и првог тромесечја ове године у просеку значајно успорен, са 3,3 на 2,3 одсто, при чему је у Србији дошло до највећег успоравања раста производње, са 3,3 на два одсто.

Уз то, ЕК наводи и да је у већини земаља, а посебно у Северној Македонији и Србији, смањен прилив страних инвестиција. У извештају се истиче и да су у неким земљама смањене девизне резерве, а повећана стопа инфлације. Цео регион, дакле, пати од сличних проблема, што негира тврдње званичника да су за све економске недаће у Србији криви „блокадери“.

Пад страних инвестиција у Србији има и посебну специфичну тежину. Нето добит свих предузећа у Србији лане је, према подацима АПР-а, била 7,4 милијарде евра, а у платном билансу се може видети да је те године профит предузећа чији су власници странци износио 4,1 милијарду евра (од те суме странци су реинвестирали 1,5 милијарди, док су 2,6 милијарди исплатили као дивиденде). То, пак, значи да стране компаније генеришу 55, а домаће само 45 одсто укупне нето добити у Србији. Другим речима, профитабилност домаћих фирми пада, а страних се повећава.

Актуелна власт хвали се рекордним девизним резервама, а оне су у претходних пет година у просеку биле довољне да покрију вредност увоза за 6,3 месеци, док су у последњих пет година мандата бивше власти те резерве биле довољне да покрију просечне трошкове увоза осам месеци

Пре три године укупна нето добит привреде износила је 7,4 милијарде евра, с тим што су тада компаније у власништву странаца генерисале 2,7 милијарди или 36,5 одсто нето добити. Сличан однос снага био је и 2023, када су стране фирме оствариле 36 одсто укупног профита српске привреде. Те године укупна нето добит била је 8,3 милијарде – страних компанија три, а домаћих 5,3 милијарде евра. Све се, међутим, преокренуло прошле године, у којој су стране компаније профит увећале са три на 4,1 милијарду, док се добит домаћих предузећа стрмоглавила са 5,3 на 3,3 милијарде евра.

Напослетку, с обзиром на то да је до краја маја 2025. пасива у финансијском рачуну платног биланса порасла за 2,1 милијарду евра, а да је прилив СДИ био само 1,2 милијарде, последица је раст јавног дуга за око 900 милиона евра.

Минус текућег рачуна платног биланса има још једну негативну последицу, која се своди на то да домаћи привредни актери више траже евре и доларе, него што страни актери траже динар. То другим речима значи да би вредност динара у односу на евро требало да падне или, како то економисти кажу, да динар депресира, а евро апресира. Ипак, наша је дика стабилан динар, што у садашњим условима одговара увозницима и штети извозницима. Одговара и инвеститорима, посебно у ситуацији када они појачано износе добит, па са мање динара могу да купе више евра него што би могли да се девизни курс коригује навише. Коначно, одговара и држави која кроз прецењен динар приказује нижи јавни дуг изражен у еврима.

Од свих земаља Западног Балкана економски раст у првом кварталу 2025. највише је успорен у Србији, са 3,3 на два одсто. Уз то, у неким државама, укључујући Србију, смањене су и девизне резерве и прилив страних инвестиција, констатује Европска комисија у најновијем извештају

У ситуацији континуираног и растућег дефицита текућег рачуна, стабилан, али прецењен курс динара су омогућавали масивни приливи СДИ, којих више нема, али и значајне дознаке из иностранства. И оне, међутим, падају, јер је прилив по том основу у првих пет месеци ове у односу на исти период прошле године смањен за око 15 одсто, са 1,5 на 1,3 милијарде евра. Стога, да би упркос новим, неповољним трендовима, динар остао стабилан и прецењен, Народна банка мора да интервенише на девизном тржишту да повећава и тражњу за динарима и понуду евра. Исход је да су од децембра 2024. до маја 2025. девизне резерве значајно пале за 1,9 милијарди, са 29,3 на 27,4 милијарде евра и на том нивоу су остале и у јуну, што се може видети на графикону број 2. Вреди поменути и да би без прилива СДИ оне пале за око три милијарде евра, што би било јако опасно.

Графикон 2. Девизне резерве Народне банке Србије у милијардама евра

Истина о „никад већем БДП-у и никад већим девизним резервама“

Није згорег и мала компаративна анализа екстерне позиције Србије на основу два показатеља и то покривености увоза робе и услуга девизним резервама и удела девизних резерви у БДП-у. Први показује колико месеци увоза (робе и услуга) земља може да финансира из девизних резерви, без додатног прилива девиза од извоза, страних инвестиција или кредита. Овај показатељ указује и на стабилност валуте – већа покривеност значи мањи ризик валутних шокова и инвестициону сигурност јер сигнализира инвеститорима да земља може да издржи кризу ако дође до пада извоза или страних инвестиција.

По критеријумима ММФ-а, минимум је да девизне резерве могу да покрију вредност тромесечног увоза и Србија га испуњава, јер су у мају 2025. девизне резерве биле 27,4 милијарди евра, шест и по пута веће од вредности увезених робе и услуга (4,2 милијарде евра). Приметан је, међутим, тренд пада тог показатеља, јер су у прва три месеца ове године девизне резерве могле да покрију 6,9 месеци, а прошле године 7,3 месеца увоза.

1,7 милијарди евра био је дефицит на текућем рачуну државе од почетка године до краја маја и за скоро милијарду евра премашио је минус од 738 милиона евра, колико је био у првих пет месеци 2024.

Индикативно је, такође, да је у последњих пет година, од почетка 2021. наовамо, девизним резервама у просеку могла да се покрије вредност увоза за 6,3 месеци. С друге стране, у последњих пет година мандата бивше власти, од почетка 2008. до краја 2012, девизним резервама је могао да се покрије увоз од осам месеци, а највећа, рекордна покривеност од чак 9,7 месеци остварена је 2009, што је приказано на графикону број 3.

Други важан показатељ екстерне позиције је удео девизних резерви у БДП-у. И он показује финансијске стабилности, јер већи удео значи већу способност да се одговори на кризе, спољне шокове и очува стабилност валуте. У претходних пет година, од 2021. до првог квартала 2025, удео девизних резерви у БДП-у је порастао са 29,4 на 34,1 одсто, с тим што је лане био 35,6 одсто. Просечно је у последњих пет година износила 32,5 одсто и тек је незнатно већа од 30 одсто, колико је била у време бивше власти, од 2008. до 2012, док је годину дана пре промене власти, 2011, та стопа покривености била 32,7 одсто, на приближно истом нивоу као и данас (графикон број 3).

Ти подаци уједно су и најбољи деманти тврдњи актуелне власти да Србија у њихово време има „никад већи БДП и никад веће девизне резерве“, а да је „претходна власт довела земљу на ивицу банкрота“.

Графикон 3. Индикатори екстерне позиције Србије

По старом српском рецепту, и спољни и унутрашњи дефицити финансирају се растом јавног дуга

Паралелно са спољним, мора се финансирати и унутрашњи дефицит и то, као и обично када су српске прилике у питању, кроз раст јавног дуга. Према консолидованом билансу државе у првих пет месеци ове у односу на исти период прошле године, јавни приходи су номинално порасли за 5,5 одсто, а реално за само 1,3 процента, јер је у међувремену инфлација износила око 4,4 одсто. При томе су приходи од пореза на доходак грађана реално порасли за пет, а од пореза на зараде 6,4 одсто, једним делом вероватно и због почетка исплате заосталих плата универзитетским професорима јер су у мају бројни факултети приступили асинхроној и онлајн настави.

Супротно томе, приходи од пореза на добит номинално су повећани само 0,3 одсто, али су реално пали за 3,9 процената. Уз то, приметно је и да потрошња становништва успорава, па су приходи од ПДВ-а реално пали за 1,4 а од акциза за 2,5 одсто.

За разлику од прихода, јавни расходи су у посматраном периоду далеко брже расли и номинално су повећани за 9,2 одсто, а реално за 4,7 процената. При томе је раст расхода до краја априла био знатно спорији, јер су реално били за 2,2 одсто већи него у истом периоду 2024, да би у мају нагло експлодирали. При томе су расходи за запослене номинално порасли за 8,6 и реално за 4,1 одсто, што је вероватно последица поменутог почетка исплата заосталих плата делу универзитетских професора, који су приступили надокнади наставе.

У првој половини ове године слабо напредују чак и за власт најзначајнији инфраструктурни пројекти, који су притиснути роковима, па је од планираног новца за припреме Експа 2027 потрошено 31,1 одсто, за пругу од Земун Поља до Експа 7,8 одсто, а за Национални стадион свега 0,2 одсто

Субвенције и социјални трансфери су реално порасли за седам одсто, с тим што су упадљиво највише, реално за чак 11,5 одсто порасле накнаде за боловања, а следе издвајања за пензије (9,4 одсто) и трансфери домаћинствима (8,2 одсто). С друге стране, издвајања за социјалну помоћ су реално пала за 3,2 одсто, али су рекордно смањени издаци за отплату камата, номинално су пали 15,3 и реално за 18,8 одсто.

Насупрот њима, највише су порасли капитални расходи, са 176 на 212 милијарди динара, то јест номинално за 20,6 одсто и реално за 15,6 одсто. Кључан за то био је април, јер су тог месеца капитални издаци порасли за око 65 милијарди, са мартовских 26,3 на 89,2 милијарде, да би већ у мају поново пали на 30,6 милијарди динара.

Овај значајан раст капиталних издатака у априлу, како је Радар већ писао, само мањим делом био је усмерен у инфраструктурне пројекте, јер је већина тог новца отишла за неке друге намене. Осим скоро 50 милијарди динара, колико је била априлска рата за куповину француских борбених авиона рафала, још око пет милијарди Влада Србије потрошила је за набавку фалкона, који најчешће користи председник Александар Вучић.

За Национални стадион од почетка године из буџета само четврт милиона евра

На авионима се, дакле, није штедело. На другим, за власт кључним инфраструктурним пројектима, по свему судећи, јесте. За 19 најзначајнијих инфраструктурних пројеката, за чије су финансирање у 2025. буџетом планиране скоро две милијарде евра или 232 милијарде динара, у првом полугођу, до краја јуна, исплаћене су само 83 милијарде динара, или тек нешто више од трећине (35,6 одсто) буџетираног новца, што се може видети и у табели број 1.

Табела 1. Реализација 19 изабраних инфраструктурних пројеката у Србији у периоду јануар-јун 2025. у милијардама динара и процентима буџетираних средстава за ову годину

На исти закључак указује и анализа извршења буџета за период јануар-јун 2025, у коме је издвојено шест инфраструктурних пројеката од значаја за државу, за које је до сада реализовано само 23 одсто, односно 25,2 милијарде од укупно буџетиране 109,4 милијарде динара. Сасвим супротно томе, за четири посебно издвојена инфраструктурна пројекта у првој половини прошле године од укупно предвиђених 57,1 милијарду већ је било реализовано 60 одсто, односно 34 милијарде динара. Релативно гледано, пре годину дана однос реализованих и буџетираних средстава (60 одсто) био је скоро три пута већи него ове године (23 одсто).

Приметно је, такође, да је у првој половини ове године релативно ниска реализација чак и најзначајнијих инфраструктурних пројеката, који су притиснути роковима. Конкретно, за Експо 2027 је до сада реализовано 31,1 одсто, а за пругу од Земун Поља до Експа 7,8 одсто. Можда се у тим подацима крију и неки од разлога што је Душан Боровчанин прошле недеље поднео оставку на место директора Експа 2027.

Иако се у више наврата председник јавно жалио да радови на Националном стадиону касне неколико месеци и да ће тај заостатак морати да се надокнади током лета, од почетка године за те радове из буџета је издвојено тек око 30 милиона динара, нешто више од четврт милиона евра или само 0,2 одсто од укупно буџетираних средстава за ову годину. А у претходне две за стадион је из буџета исплаћено 43 милијарде динара или скоро 366 милиона евра, лане 218,3 милиона, а годину раније 147,5 милиона, иако је Александар Вучић камен темељац положио тек 2. маја 2024.

Од почетка ове године за финансирање градње Националног стадиона из буџета је исплаћено само нешто више од четврт милиона евра, док је у 2023, пре него што је Вучић у мају 2024, положио камен темељац, стадион већ „прогутао“ 147,5 милиона евра

Све у свему, дефицит консолидованог биланса је крајем маја достигао 57 милијарди динара. Иако је апсолутно далеко мањи од планираног за читаву годину, минус је чак 30 пута већи него у првих пет месеци 2024, када је био само 1,9 милијарди динара. Стога је питање је да ли ће ова власт успети да се задржи у оквирима планираног дефицита од око 300 милијарди динара, јер је за очекивати да у другом делу године почну масивне исплате за Експо 2027 и Национални стадион. А очекује се и исплата друге овогодишње рате за француске војне авионе.

Можда и у томе лежи део објашњења за октобарско подизање минималца на 500 евра, зарад додатног пуњена буџета на терет послодаваца. Подизање минималца ће, наиме, утицати и на раст просечне нето зараде, па самим тим и додатних обавеза послодаваца за порезе и доприносе. Власт очито није рачунала да би то могло отворити простор и за ширење сиве економије, пад запослености и добити, а последично и на пад прихода од пореза на добит предузећа.

Власт је изгледа нањушила сиве дане, те није ни чудо да је, како је Блумберг јавио, једина земља у Источној Европи која је повукла све своје златне резерве из иностранства, из Швајцарске, Америке и Уједињеног Краљевства, у вредности од шест милијарди долара. Да им, за сваки случај, буду при руци.