Иако одлуку о томе колики ће бити минималац треба да донесе Социо-економски савет (СЕС), председник Србије још једном је предухитрио институције и најавио минималну зараду од 550 евра за 2026. годину. Синдикати то називају понижењем, а послодавци могућим ударом на најрањивије фирме.
Минималац је у 2025. години повећан за 13,7 одсто у односу на претходну. Минимална цена радног часа повећана је са 271 на 308 динара, што значи да се минималац креће у распону од 49.280 динара за 160 радних сати до 56.672 динара за 184 радна сата.
Међутим, председник Србије Александар Вучић најавио је већ сада у мају повећање минималне зараде до 1. јануара наредне године.
Он је поручио да ће садашњих 53.500 динара или 457 евра до 1. јануара скочити на 550 евра, а да ће то бити обезбеђено повећањем неопорезивог дела зараде за нешто више од 15 одсто.
Вучић је додао да је минималац, који би од 2026. године тако достизао 64.400 динара, понуда која „превазилази очекивања свих синдиката у Србији“.
Ово није први пут да председник државе излази из својих овлашћења и унапред износи бројке, које мора да утврди Социо-економски савет (СЕС) у ком учествују синдикати, послодавци и Влада Србије.
Ипак, ово није први пут ни да држава на овај начин покушава да повећа минималац, с обзиром да је од 1. јануара 2025. године увећан неопорезиви део зараде за исти проценат за који је повећана минимална цена рада, односно 13,7 одсто или у номиналном износу 3.423 динара.
Тако се, уместо 25.000 динара, у овој години неће опорезивати 28.423 динара зараде.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије (АСНС) Ранка Савић за Данас каже свако треба да се држи својих овлашћења.
„Када сам први пут чула ту изјаву, мени је прва мисао била да су нам неопходни ванредни парламентарни избори. Треба коначно свако да почне да ради свој посао за који је надлежан. Да синдикати утврде репрезентативност по слову закона, да председник ради по слову устава, да министар рада почне да ради свој посао на добробит запослених и да не препушта своје функције и ингеренције председнику државе“, указује она.
Када је реч о минималној цени рада, Савић сматра да председник државе непрекидно „понижава синдикате“.
„Он је нас и сада апсолутно понизио, јер је месецима унапред већ рекао колика ће евентуално бити висина минималне цене рада. Понизио је и СЕС, тело које је надлежно да преговара у вези са висином минималне цене рада“, наводи наша саговорница.
Она поручује и да је Вучићеву изјаву доживела као пропагандну.
„Он је томе склон, месецима пре отпочињања преговора даје овакве најаве, то је само у сврху пропаганде“, упозорава Савић.
Додатни проблем је, како каже, што се све представља у еврима.
„Реци нам колико је то у динарима. Евро стоји, а све остало иде у небеса – цене основних животних намирница, порези, струја… све живо поскупљује. Ми сигурно нећемо бити фасцинирани, управо из овог разлога што наше плате иду на плаћање режија, рата кредита, стварање профита банкама, пуњењу буџета… а наши џепови све тањи“, указује Савић.
Што се тиче идеје о повећању неопорезивог дела, она наглашава да синдикати сигурно неће имати ништа против ње.
„Подржавамо да се смањи прилив у буџет, а да се да мало народу. Међутим, мора да се разговара и са послодавцима, а питање је како ће они да реагују на све то. Јер то није само повећање минималца, већ и повећање плата“, закључује Савић.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић објашњава да ће за неке који иначе исплаћују значајно веће зараде него што је минимална, ово утицати позитивно, док онима којима је проблем да исплате и минималне зараде, ово „не представља ништа“.
„Они који исплаћују веће зараде него што су минималне, њима ће то добро да дође пошто ће да уштеде на смањеној обавези плаћања држави тог дела пореза. Практично, онима којима би требало да се олакша да могу да исплате повећане минималне зараде, који су у проблему, они ће бити у још већем проблему. Њихов се трошак зарада значајно повећава“, упозорава он.
Атанацковић верује да може да дође до контраефекта, односно да се та пословања угасе.
„Лако је претпоставити да ће до тога доћи, ако не може да се успостави равнотежа између прихода и расхода, ако су у таквој тржишној ситуацији да не могу сами да повећају своје приходе, а тржиште им не да да повећају цене својих производа или услуга, а с друге стране им се повећава издатак као трошак зарада“, појашњава он.
Наш саговорник наглашава да држава одвоји пуно пара, али да тих пуно пара иде онима којима оне нису неопходне, зато што већ исплаћују веће зараде.
Он додаје да ће се са повећавањем минималних зарада, повећати и друге зараде.
„Ако се за 10 одсто повећају минималне зараде, онда се и оне све друге које су близу тог нивоа, такође, повећају за тај проценат“, каже Атанацковић.
Ипак, он указује да држава неће моћи то да примени, ако жели да поштује закон и правила код одређивања минималне зараде.
„Она се по правилу утврђује договором на СЕС-у до 15. септембра. Уколико не дође до консензуса и неко то не прихвати, Влада самостално одређује колика ће бити минимална цена. Углавном је тако и било прошлих година, али је за ову годину дошло до консензуса“, наводи Атанацковић.
Наш саговорник објашњава да постоји правило да минимална цена рада може да порасте за онолико колико је порастао бруто домаћи производ (БДП) и за колико је предвиђена инфлација.
„То је у предвиђању за ову годину било нешто мање од осам одсто, међутим повећање минималне зараде је било 13,7 одсто, што је значајно изнад тога. Саму минималну зараду остварује око 100.000 запослених, али све оно што је близу те зараде, повећава се да би остало више од те минималне. То има велики утицај на инфлацију, зато треба избегавати толика повећања, јер се појави више новца него што је то потребно да се одржи равнотежа“, закључује Атанацковић.
