Зашто је струја у Србији скупља него у трећини Европе?

Србија је, бар по тврдњама званичника, на дну лествице европских земаља по цени електричне енергије за домаћинства, а тако ће наводно остати и после 1. октобра, када поскупи за 6,6 одсто. На жалост домаћих потрошача, за њих је она јефтина само на папиру, док је у пракси плаћају више него становници 13 земаља Старог континента.

Конкретно, ако се у цену урачунају и бројне ставке, које се наплаћују потрошачима, тренутно је струја јефтинија и у неким од најразвијенијих европских земаља, попут Шведске и Норвешке, у пет суседних држава (Бугарској, Румунији, Црној Гори, Албанији и Мађарској), као и у Пољској, Исланду, Молдавији, Литванији, Грузији и Турској. У тим земљама цена једног киловат-часа (kWh) креће се у распону од само 1,23 (у Грузији) до 8,7 евроценти (у Молдавији), док је у Србији 8,79 евроценти, наводи за Радар доктор економских наука Драгован Милићевић, бивши државни секретар за трговину од 2012. до 2014, позивајући се на податке Еуростата, приказане и у табели број 1.

Милићевићева анализа за Радар показује, међутим, да је у Србији стварна цена много већа од 8,79 евроценти за kWh. Његова рачуница базирана је на процени да већина грађана петину струје троши ноћу, по нижој тарифи, а 80 одсто дању, по вишој тарифи. Она открива да сваки kWh, у зависности од укупне потрошње, кошта између 14,5 и 21,43 динара, односно од 12,37 до 18,29 евроценти, ако се у цену укључе и акцизе, порез на додату вредност и бројне таксе, па и такса за јавни сервис, која се такође наплаћује преко рачуна за струју.

Што не плате на мосту, потрошачи плате на ћуприји

„Годинама се форсира наратив да је цена електричне енергије за домаћинства у Србији најнижа или међу најнижима у Европи. Да би се дошло до стварне цене коју плаћа потрошач, у њу морају да се урачунају и све остале ставке, почев од ангажоване снаге, преко накнада за обновљиве изворе, до акциза и ПДВ-а. При томе је цена kWh најнижа у зеленој зони (месечна потрошња до 350 kWh), знатно виша у плавој (од 351 до 1.600 kWh), а далеко је највиша када се уђе у црвену зону, за коју је граница до сада била 1.600, а од 1. октобра биће спуштена на 1.200 kWh“, објашњава Милићевић.

Да не би непотребно компликовао, Милићевић је, користећи апликацију „Утрошак струје“, утврдио да у просеку сваки киловат-час више од 21 динара плаћају највеће штедише, који троше само 100 kWh и највећи расипници енергије, који месечно „спале“ 2.500 kWh. На срећу таквих је мало, па већину, који троше између 300 и 1.500 киловат-часова сваки кошта између 14,5 и 15,75 динара или од 12,37 до 13,44 евроцента. Сви они, дакле, плаћају kWh за око 50 одсто више од 8,79 евроценти, што је податак којим располаже и Еуростат.

Да би подаци били упоредиви са другим земљама, Милићевић је из рачуна за струју избацио фиксну накнаду за јавни сервис од 349 динара. Без те ставке, просечна цена kWh креће се у распону од 13,34 до 21,12 динара или од 11,4 до 18 евроценти, што се може видети и из табеле број 2. И ти подаци показују да сви потрошачи у Србији струју плаћају скупље од Словака, Данаца, Финаца и грађана свих бивших република СФРЈ – БиХ, Хрватске, Словеније, Црне Горе и Северне Македоније.

На страну што сви овдашњи потрошачи струју плаћају по вишим ценама од богатих Швеђана, чији је бруто домаћи производ по становнику, према подацима Светске банке за прошлу годину, 4,3 пута већи него у Србији (57.723 долара) или још богатијих Норвежана, чији је БДП по глави чак 6,4 пута већи него наш (86.899 долара).

С обзиром на то да се паралелно повећава цена за 6,6 одсто и смањује граница за улазак из плаве у црвену, скупљу зону, неким домаћинствима ће рачуни за октобар бити увећани и за 10, 15 или 20 одсто

Милош Здравковић

Посебан је куриозитет да само нешто нижу цену од просечне у ЕУ плаћају они који потроше само 100 kWh. Скупљу струју у Европи од њих плаћају само становници 14 држава – Ирске, Холандије, Малте, Кипра, Италије, Грчке, Чешке, Аустрије, Португалије, Немачке Француске, Луксембурга, Белгије и Шпаније.

Милићевић објашњава и зашто је струја најскупља за оне који је и не троше. Израчунао је да би теоретски, да ниједно домаћинство не потроши ниједан kWh, ЕПС само по основу обрачунске снаге на скоро 2,6 милиона бројила годишње наплатио око 100 милиона евра, снабдевачи 42,3 милиона, а држава по основу акциза и ПДВ-а скоро 40 милиона евра.

Цена без таксе за јавне сервисе

С друге стране, најнижу просечну цену, без таксе за јавне сервисе, од 11,4 евроцента за kWh у Србији плаћају домаћинства која месечно троше 300 kWh. Иако на први поглед ови подаци делују нелогично и апсурдно, Милићевић објашњава да су они последица фиксних ставки, које су исте и за оне који троше пар стотина и оне који „изгоре“ неколико хиљада kWh. При томе је чак и за ту категорију домаћинстава струја у просеку скупља него за потрошаче у Словенији, Хрватској, БиХ, Финској и Данској, у којима kWh кошта од 10,22 до 10,82 евроцента, а скоро иста као за грађане Словачке, где kWh кошта 11,5 евроценти.

Теоретски, да ниједно домаћинство не потроши ниједан киловат-час, ЕПС би само по основу обрачунске снаге на скоро 2,6 милиона бројила годишње наплатио око 100 милиона евра, снабдевачи 42,3 милиона, а држава по основу акциза и ПДВ-а скоро 40 милиона евра

Уз опаску да је по тренутним ценама „најисплативија“ потрошња од 300 до 400 kWh месечно, јер због фиксних накнада штедња енергије не обара просечну цену, Милићевић истиче да ће најгоре проћи они који после октобарског поскупљења упадну у „црвену зону“.

„Са новим поскупљењем и снижавањем квоте са 1.600 на 1.200 kWh за улазак у ту опасну зону, цена струје у Србији ће за ту категорију домаћинстава сигурно бити међу највишим у Европи. Тим пре што у највећем броју земаља ЕУ цена пада са растом потрошње, док је у Србији потпуно обрнуто. Пре свега зато што Србија готово пола века није изградила ниједан нови производни капацитет, а пошто нема повећања производње, држава и ЕПС чине све да дестимулишу потрошњу и тако одрже какав-такав баланс. Све то, уз интерне проблеме унутар ЕПС-а, допринело је да Србија уместо нето извозника постане нето увозник струје“, констатује Милићевић.

Октобарско поскупљење неће повећати рачуне за 6,6 одсто, већ за најмање два пута толико

Сви наведени подаци практично демантују тврдње врха државе и ЕПС-а који упорно настоје да увере грађане да су им, ето, они омогућили да струју плаћају много мање од огромне већине Европљана. А тек следи октобарско поскупљење од 6,6 одсто, шесто по реду од 2022. Пре тога, од 2017. до 2022, пуних пет година цена струје била је релативно стабилна и кретала се у распону од 6,12 до 6,35 евроценти и тренутно је за 43,63 одсто већа него 2017.

За оне који троше 1.600 kWh месечно, од октобра ће цена струје сигурно бити међу највишим у Европи. Тим пре што у већини земаља ЕУ цена пада са растом потрошње, док је код нас потпуно обрнуто

Драгован Милићевић

Није спорно да је у многим земљама поскупела много више, истиче Милићевић и наводи да су у Аустрији цене струје порасле чак 204, у Португалији 186 и у Грчкој 171 одсто. Но, чињеница је, такође, да је у многим земљама тај раст био једноцифрен, у Пољској само 1,71 одсто, Литванији 2,36, Румунији 5,8 и Исланду девет, а у Црној Гори 11,84 одсто. На страну што, истиче саговорник Радара, има и земаља у којима је у међувремену струја значајно појефтинила, у Грузији 37,24 одсто, у Мађарској 66,10, у Албанији 68,44 и у Турској чак 71,86 одсто. Управо у те четири земље струја је сада вишеструко јефтинија него у Србији, јер тамошњи потрошачи kWh плаћају од само 1,23 евроцента у Грузији до 2,25 евроценти у Албанији.

С обзиром на то да се паралелно повећава цена више (дневне) и ниже (ноћне) тарифе и смањује граница за улазак из плаве у црвену, скупљу зону са 1.600 на 1.200 kWh, неким домаћинствима ће рачуни за октобар бити увећани и за 10, 15 или 20 одсто. На то указује стручњак за енергетику Милош Здравковић.

Он прецизира да су домаћинства са једнотарифним бројилима која месечно троше 1.400 kWh до сада струју, са свим таксама, акцизама и ПДВ-ом, плаћала 10.150 динара, док ће се за исту потрошњу њихов рачун за октобар повећати за 15,5 одсто, на 11.730 динара. Још више ће, за 17,5 одсто, струја поскупети за оне који месечно троше 2.000 kWh, јер ће се њихов рачун увећати са 18.050 на 21.210 динара.

17,5 одсто

струја ће поскупети у октобру за оне са једнотарифним бројилом који месечно троше 2.000 kWh, јер ће се њихов рачун увећати са 18.050 на 21.210 динара, док ће рачун за потрошених 1.400 kWh порасти за 15,5 одсто, са 10.150 на 11.730 динара

„Због смањења прага за улазак у црвену зону, терет поскупљења неће сви грађани једнако осетити, а парадокс је да ће струја и даље бити најскупља за најсиромашније, због бројних фиксних ставки, које су саставни део рачуна за струју“, истиче Здравковић и као пример наводи домаћинство које месечно троши 400 kWh. Њихов месечни рачун је 6.040 динара, с тим што сама струја кошта 2.250 динара (350 kWh у зеленој зони по цени од 5,3 динара и 50 у плавој зони по цени од 7,9 динара), док је трошак дистрибуције 1.800 динара, накнада за обновљиве изворе енергије 175, а за енергетску ефикасност 37 и фиксна накнада снабдевача 100 динара.

Зашто су на крају рачуни и до 2,7 пута већи од цене утрошене електричне енергије

Тек онда се на збир свих тих ставки додаје акциза од 340 динара (она рачун увећава за 7,5 одсто), а потом и ПДВ од 1.340 динара (20 одсто на цео износ). Тако се за те потрошаче сума за струју од 2.250 динара на крају увећава скоро 2,7 пута, објашњава Здравковић и каже да је слична рачуница и за потрошаче са двотарифним бројилима. У другим државама у цену струје су урачунати сви трошкови које потрошачи плаћају и све је транспарентно, што се за Србију не би могло рећи.

Стручњаци за енергетику страхују да новац прикупљен поскупљењем неће бити искоришћен за модернизацију ЕПС-а, већ на ко зна шта. Додатно им те стрепње подгрева то што је у међувремену рачун ЕПС-а из државног Трезора пребачен код релативно мале, приватне Алта банке

При томе саговорник Радара начелно није против поскупљења. Пре свега због лошег стања ЕПС-а, који је деценијама био велики извозник, а од Милорада Грчића наовамо мора да увози струју. „После краће консолидације, док је на челу ЕПС био Мирослав Томашевић, све је поново кренуло низбрдо. Струја мора да поскупи зато што нема довољно домаћег угља, па ЕПС у великој мери зависи од увоза и угља и електричне енергије, коју набавља и по два-три пута већим ценама од оних по којима је продаје грађанима“, истиче Здравковић.

Он, међутим, страхује да новац прикупљен поскупљењем неће бити искоришћен за модернизацију ЕПС-а, већ на ко зна шта. Додатно му ту стрепњу подгрева то што је у међувремену рачун ЕПС-а из државног Трезора пребачен код релативно мале, приватне Алта банке. Проблем му је и накнада за обновљиве изворе, односно повлашћене произвођаче. „Та накнада је доказ да они нису конкурентни, а сви знамо колико је тешко добити дозволе и ко су људи који то успевају“, каже он.

На опаску да неки, попут Николе Петровића, баш и немају проблема са тим дозволама, Здравковић истиче да то значи да потрошачи практично плаћају да би „неки богати људи постали још богатији“, уместо да се тај новац користи за развој ЕПС-а. Због тога је сасвим и логично што нас већ следеће јесени очекује још једно поскупљење струје.