Због рупе у буџету и гласачи СНС остају без пара: Пукао препумпани напредњачки балон!

Србија неће бити ни у првих десет земаља, а камоли прва у Европи по стопи раста. Власт је годинама БДП пумпала улагањем у велике инфраструктурне пројекте, с тим што је део јавног новца кроз корупцију завршавао у приватним џеповима. И само је било питање када ће тако предувани балон почети да се издувава

Средином маја ове године над економском судбином балканског тигра закукала је и гувернерка Народне банке Јоргованка Табаковић, иста она која је у својој докторској дисертацији, без цитирања, преузела тек нешто више од 20 одсто текста. Ситно је то у односу на министра финансија Синишу Малог, који је у свом докторату преузео више од 30 одсто.

Гувернерка звучи као ехо ненадлежног председника који криви обојену револуцију и злочиначке студентске блокаде за успоравање привредног раста. Елем, гувернерка је констатовала, а медији пренели, да онај ко потцењује „утицај блокада и протеста на инвестициони углед Србије не мисли добро својој земљи“.

Непуних месец дана касније, тачније 11. јуна, након састанка са мисијом ММФ-а, Народна банка Србије издала је саопштење у којем се блокаде и не помињу. Штавише, гувернерка изражава задовољство стањем српске економије: „И просечна стопа раста бруто домаћег производа Србије у претходних седам година од близу четири одсто (реалан раст) говори о добрим политикама и добром амбијенту који смо створили.“

Несуђени европски прваци тек на 11. месту

Заправо, у том периоду, од 2018. до 2024. просечан годишњи реални раст није ни био четири, већ 3,7 одсто и то тек након дубиозне ревизије БДП-а у октобру прошле године, када је Републички завод за статистику у просеку БДП повећао за упадљивих пет процената, о чему је Радар већ писао у тексту Лице и наличје бизарне ревизије српског БДП-а. Стога, веродостојније делује стопа привредног раста у том периоду пре ревизије БДП-а од 3,3 одсто просечно годишње.

Свакако, ни у саопштењу ММФ-а после серије састанака са српским званичницима не помињу се блокаде и њихови ефекти на економију. Опет, након прошлогодишњих најава напредњака да ће Србија са привредним растом већим од четири одсто у 2025. бити прва у Европи и спуштања ове процене на 3,5 одсто од стране ММФ-а почетком ове године, десио се нови хладан туш. ММФ је прошле недеље још једном ревидирао стопу раста српске економије наниже и то на три процента. Тако смо од европских првака у напредњачком сценарију склизнули на једанаесто место, што се види и на графикону 1.

Извори: ММФ, Wорлд Ецономиц Оутлоок (април 2025) и саопштење Мисије ММФ-а у Србији

Очекивано, балканском тигру не цветају руже, али не због студентских блокада већ „балон економије“ која показатеље надувава преко масивних инфраструктурних инвестиција, а кроз њих и корупције и криминала.

На спољном плану, упада у очи све већи дефицит. У прва три месеца ове године извезено је робе за 7,2 милијарде евра, за 200 милиона више него у истом периоду прошле. С друге стране, увоз робе је у истом периоду порастао за 1,2 милијарде, са 8,5 на 9,7 милијарди евра. У збиру, дефицит текућег рачуна платног биланса је у посматраном периоду повећан за 961 милион евра, са 461 милион на милијарду и 422 милиона евра.

Јак динар на климавим ногама

Наравно, овај дефицит треба покрити, један део страним директним инвестицијама (СДИ), а остатак новим задуживањем. Проблем је, међутим, што се од почетка јануара до краја марта 2024. у Србију слило 1,423 милијарде евра страних директних инвестиција, а у истом периоду 2025. упола мање, односно 704 милиона евра. Страни власници повлаче добит што додатно доприноси дефициту текућег рачуна. С обзиром на то да је у првом кварталу 2025. пасива у финансијском рачуну платног биланса порасла за 1,3 милијарде евра, када се од овог износа одузме прилив страних директних инвестиција, добијемо пораст нето задужења за око 500 милиона евра.

За пет месеци ове године девизне резерве смањене су за 1,9 милијарди. Ако тим темпом наставе да падају, за нешто више од годину дана могућа је валутна криза и корекција курса, односно слабљење динара према евру

Kада је текући рачун платног биланса у дефициту, то значи да Србија од иностранства потражује више робе и услуга него што иностранство потражује од Србије, па је и тражња за еврима знатно већа од тражње за динарима, из чега проистиче да би динар требало да депресира (изгуби на вредности). Али, пошто је политика актуелне власти практично фиксни девизни курс, што у овој ситуацији штети извозницима и погодује увозницима, онда Народна банка мора да интервенише на девизном тржишту и повећа тражњу за динарима, а истовремено и понуду евра.

Исход је да су од децембара прошле до краја маја ове године девизне резерве значајно смањене, за чак 1,9 милијарди и у том периоду пале су са 29,3 на 27,4 милијарде евра. Још горе, без прилива страних директних инвестиција тај пад би био знатно изнад две милијарде евра, што би било веома опасно.

Да се ситуација потенцијално компликује указује и чињеница да су само током априла, према званичним подацима НБС, девизне резерве пале за 800 милиона евра, а у мају за додатних 306,5 милиона евра, што се може видети на графикону број 2. Ако се овим темпом настави, за нешто више од годину дана могућа је и валутна криза, која већ данас изискује и корекцију девизног курса, односно слабљење динара према евру.

Извор: Народна банка Србије

Приходи државе реално падају, а расходи расту, због чега се увећава и јавни дуг

Поред спољног, и унутрашњи дефицит је велики проблем, јер се мора обезбедити новац и за његово финансирање. Он се, као и обично када су српске прилике у питању, покрива кроз раст јавног дуга. Према консолидованом билансу државе за прва четири месеца ове у односу на исти период прошле године, јавни приходи су номинално порасли за 3,9 одсто, али су реално пали за пола процента, јер је инфлација износила око 4,4 одсто.

0,2 одсто

од суме планиране у буџету за 2025. потрошено је до краја маја за Национални стадион, а за Експо 2027 је од буџетираних средстава реализовано 7,8 одсто, иако су за власт то два најважнија пројекта

Порез на доходак грађана реално је порастао за 3,6 одсто, вероватно кроз убрзање раста плата у јавном сектору, али и подизање минималне зараде. То с једне стране јесте популистички потез, али с друге стране власт рачуна да ће на тај начин додатно попунити буџет на терет послодаваца. Међутим, бар када је приватни сектор у питању, јасно је да њему ови намети не пријају, због чега су приходи од пореза на добит од почетка јануара до краја априла 2025. номинално пали за пет, а реално за чак девет процената.

Приметно је да и потрошња становништва озбиљно успорава, јер су приходи од пореза на додату вредност у прва четири месеца ове године реално за 2,3 одсто, а приходи од акциза за 2,9 одсто мањи него у истом периоду 2024.

На расходној страни ситуација је ништа мање озбиљна. У односу на исти период претходне године, укупни расходи су у прва четири месеца 2025. номинално порасли за 6,7 и реално за 2,2, одсто. При томе су расходи за запослене номинално порасли за 4,2 процента, али су реално пали за 0,1 одсто. То је вероватно последица неисплаћивања плата делу просветних радника због протестне обуставе рада или штрајка.

Смањени су, такође, издаци за камате и то номинално за 17,8 и реално за чак 21,3 одсто, за субвенције номинално за 5,3 и реално за 9,3 одсто и за социјалну помоћ, с тим што су номинално они порасли за 1,4, али су реално пали за 2,8 одсто.

За рафале и председнички фалкон више него за све инфраструктурне инвестиције

С друге стране, упадљиво су порасли трансфери домаћинствима, номинално за 12,8 и реално за осам одсто и издаци за пензије, номинално за 13 и реално за 8,3 одсто. Ипак, на расходној страни издвајају се капитални издаци, који су порасли са 143,8 на 181,6 милијарди динара. Они су номинално увећани за 26,3 и реално за 21 одсто. Kључан месец је април, када су капитални расходи порасли за око 65 милијарди, јер су у априлу прошле године били 26,3 милијарди, а у априлу ове чак 89,2 милијарде динара.

Приходи од пореза на добит у прва четири месеца 2025. у односу на исти период 2024. реално су пали за чак девет процената, а озбиљно успорава и потрошња становништва, што се види по паду реалних прихода од ПДВ-а за 2,3 и акциза за 2,9 одсто

Упркос томе што су капитални расходи у априлу увећани за чак 239 процената, само је мањи део тог новца усмерен у инфраструктурне пројекте. Највећи део тог новца, како је открио Радар, потрошен је на куповину авиона, као да ће на њиховим крилима да узлети и српска економија. У априлу је, наиме, Србија платила другу рату за 12 француских борбених авиона, рафала, што је буџет олакшало за око 50 милијарди динара, а додатних 5,5 милијарди је плаћен фалкон, који је набавила Влада Србије, а најчешће га за своја путовања користи председник Александар Вучић.

Само за те авионе из буџета је у априлу потрошено 64,7 одсто више новца него за све инфраструктурне пројекте у Србији, од којих многи прилично касне. На то указује и анализа 19 најзначајнијих инфраструктурних пројеката, за које су ове године у буџету планиране 232 милијарде динара или скоро две милијарде евра. Већ на први поглед упада у очи да је у првих пет месеци од планиране суме потрошено свега 59,5 милијарди динара или 25,7 одсто. На нивоу укупних капиталних расхода, ситуација је незнатно боља и то првенствено захваљујући „француској вези“, јер је од 612,6 милијарди динара, колико је буџетирано, до краја маја реализовано 181,6 милијарди или 29,6 одсто, што се може видети и у табели 1.

Извори: Министарство финансија, Извршење буџета закључно са 31. мајем 2025. и Ревидирана фискална стратегија за 2024. са пројекцијама за 2026. и 2027.

Експо и Национални стадион за власт најважнији пројекти, а њихова реализација највише касни

Да је удео реализованих у односу на буџетирана средства за најважније инфраструктурне инвестиције ове године приметно нижи него раније може се закључити и анализом извршења буџета. У извршењу буџета за 2025, наиме, издвојено је шест инфраструктурних пројеката од значаја, за које је за целу годину буџетирано 109,4 милијарде динара, а до краја маја потрошено само 11,6 милијарди или тек 10,6 одсто од планиране суме. У истом периоду прошле године, у извршењу буџета издвојена су четири инфраструктурна пројекта од значаја, за које је било буџетирано 52,5 милијарди динара, а у првих шет месеци је реализовано 9,8 милијарди или 18,7 одсто. У 2023. била су издвојена два инфраструктурна пројекта од значаја, за које је до краја маја потрошено пет од за целу годину планираних 26,3 милијарде динара или 18,9 одсто.

Приметно је, такође, да је у првих пет месеци ове године врло ниска, чак нижа од просека, реализација за власт најзначајнијих инфраструктурних пројеката, који су притиснути роковима. Тако је за Експо 2027 до краја маја реализовано само 7,8 одсто, за пругу од Земун Поља до будућег комплекса Експо 6,7 одсто, а за Национални стадион свега 0,2 одсто од суме планиране за целу 2025.

Све у свему, дефицит консолидованог биланса после прва четири месеца достигао је 62,6 милијарди динара и за 145 одсто је већи него прошле године у исто време, када је био 25,6 милијарди.

145 одсто

повећан је у односу на прошлу годину дефицит консолидованог биланса државе после прва четири месеца. На крају априла ове године минус је био 62,6 милијарди, а прошле године у исто време 25,6 милијарди динара

Питање је, дакле, колики би био дефицит да је власт знатно више, као што је и планирала, уложила у инфраструктурне пројекте и да ли ће Србија, у складу са обећањима ММФ-у, успети да ограничи дефицит буџета на три одсто БДП-а. Стога, имајући у виду и чињеницу да су у прва четири месеца ове у односу на исти период прошле године за 42 одсто смањени трансфери из буџета осталим нивоима власти, можда није прикладно да се поједини Зајечарци жале на напредњаке, и то јавно, да им нису исплатили обећане хонораре за глас на скорашњим локалним изборима. Да има за њих, а да нема за Експо 2027 и Национални стадион? Не иде то. Ако већ продају гласове, следећи пут нека траже да им паре исплате авансно, пре гласања.