Међу три милиона докумената, који су објављени пре неколико дана, помињу се многи међународни партнери Александра Вучића. Доказано је да је Тони Блер заштитио од одговорности педофиле из свог кабинета. Мохамед бин Зајед је организовао убиство Џамала Кашогија. Мирослав Лајчак је од Епштајна тражио малолетне девојчице. Беџет Пацоли и Атифете Јахјага су учествовали у транспорту милион деце са Косова и Тајланда на Епштајново острво. Неколико девојака из Србије се налази на списку Епштајнових жртава, као и Бојана Бањац, која се води као нестала. Објављени су докази да је Андреа Митровић, звана Балерина, ћерка Жељка Митровића, била у групи лолита, које су забављале Била Клинтона на путовањима Епштајновим авионом. Без обзира на све доказе ритуалних убистава, канибализма и силовању деце, Вучић тврди да су то „обичне глупости“.
Предраг Поповић
Америчко Министарство правде објавило је више од три милиона докумената из истраге против Џефрија Епштајна. Објављене су фотографије, видео снимци, е mail преписке, записници саслушања сведока и други фајлови.
Иако то није ни половина материјала прикупљеног током истраге, у њему се налазе докази монструозних злочина. Уз садржаје, који откривају детаље оргија у којима су злостављане малолетне девојчице и дечаци, налазе се искази сведока у којима се описују канибалистичке сеансе. Током сатанистичких ритуала приношења жртава, деца су мучена и убијана. На неколико снимака види се скувало тело детета.
У Епштајновој мрежи саучесника налазе се Бил и Хилари Клинтон, Барак и Мишел Обама, Џо Бајден, Џорџ В. Буш, британски принц Ендрју и премијер Кир Стармер, чланови норвешке краљевске породице, Емануел Макрон, Бил Гејтс, Ворен Бафет, Стивен Спилберг, Вуди Ален, Леонардо Дикаприо, Том Хенкс, Брус Вилис и многи други амерички истакнути политичари, бизнисмени, режисери и глумци, интелектуалци и спортисти.
На том списку се налазе и политички ментори и пословни сарадници Александра Вучића: Џорџ и Алекс Сорош, Тони Блер, Мохамед бин Зајед, Мирослав Лајчак, Марина Абрамович, па и Мило Ђукановић.
– Објављени фајлови су обичне глупости! – рекао је Вучић, покушавајући да умањи значај оптужби за најтеже злочине, које терете белосветске мешетаре који су га довели на власт у Србији и са којима и данас сарађује.
У време док се налазио на функцији британског премијера, Тони Блер се најупорније и најгласније залагао за бомбардовање Србије. Деценију и по касније, Вучић га је ангажовао за саветника Владе Србије. С друге стране, Блер је лобирао за Вучића у Сједињеним Америчким Државама. Није могао да му уговори сусрет са тадашњим председником Обамом, али јесте са Билом Клинтоном.
У објављеним документима из афере Епштајн наводи се да је Блер саботирао полицијску акцију Оре, која је била усмерена против педофилске мреже у Америци и Британији. Идентификовано је 7.250 осумњичених, од којих је 3.744 ухапшено. Оптужено је 1.848, а осуђено 1.451. Међутим, Блер је спречио полицију да истрагом обухвати педесетак утицајних бизнисмена и политичара из његовог окружења, међу којима је било и неколико званичника из његовог кабинета. Иако је у судским процесима доказано да је чак 6.700 деце било изложено сексуалном злостављању, Блер је заштитио педофиле са којима је сарађивао.
Ипак, није успео да заштити принца Ендрјуа. У првом пакету докумената из истраге против Епштајна објављено је стотинак фотографија и видео снимака британског принца са малолетним девојчицама. Краљевска породица му је одузела статус и сва војна звања. Међу доказима, који су у јавност доспели пре неколико дана, налази се и кратак снимак на коме се види како Епштајн и принц Ендрју злостављају десетогодишњу девојчицу у кухињи Епштајнове виле на острву Литл Сент Џејмс.
Такође, објављени су и искази троје сведока, преживелих жртава, који тврде да је принц купио једно дете од Епштајна, силовао га и убио током сатанистичког ритуала. У документима се наводи да су два бивша британска премијера – Блер и Гордон Браун – и актуелни премијер Кир Стармер покушали да утичу на америчко Министарство правде да не објављује садржаје који компромитују принца Ендрјуа, али нису успели у томе. Стармер је у фебруару 2025. године именовао сер Кристијана Тарнера за амбасадора у Вашингтону, али још није добио агреман. Уместо акредитације, Тарнер је добио фотографије на којима, само у гаћама, позира у Епштајновој кући у Њујорку.
У најтежим кривичним делима, повезаним са Епштајном, учествовао је и Вучићев „побратим“, арапски шеик Мохамед бин Зајед. Садржај приватне Епштајнове преписке откривају да је Бин Зајед испланирао атентант на Џамала Кашогија како би компромитовао и свргнуо са власти саудијског престолонаследника Мохамеда бин Салмана Ал Сауда.
Видео снимци погубљења Кашогија намерно су пласирани на интернет како би изазвали огорчење међународне јавности са циљем да Бин Салман буде изолован и одбачен. Завера је изазвала кризу у односима Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, па је Бин Зајед у неколико е mail порука молио Епштајна да му помогне у „управљању последицама“. Иако је био изложен оптужбама за убиство Кашогија, Мохамед бин Салман је задржао статус најмоћнијег лидера у Саудијској Арабији.
Са функције премијера, он де фацто влада државом и поред живог краља, његовог оца Салмана бин Абдулазиза Ал Сауда.
Уз Мохамеда бин Заједа, владара Абу Дабија, у Епштајновом досијеу помиње се и шеик Мохамед бин Рашид ал Мактум, владар Дубаија. Један сведок у истрази је тврдио да је Бин Рашид понудио Епштајну своју ћерку девицу. У документима се наводи да шеик и даље обе своје ћерке „држи у затвору“. Прво је на силу вратио ћерку Шамсу из Кембриџа, где се школовала, а онда је организовао отмицу ћерке Латифе, која је привремено успела да побегне из Дубаија. Бин Рашид је ангажовао индијске командосе, који су је отели са једног брода у међународним водама. У документима се наводи да је Латифа отмичарима рекла: „Немојте да ме враћате у Дубаи, убијте ме овде“.
Осим Блера и Бин Заједа, који су Вучићеви политички спонзори и пословни ортаци, у Епштајновим фајловима често се помиње и Вучићев клијент Мирослав Лајчак. Током дипломатске каријере, након амбасадорског стажа у СР Југославији, Лајчак је често био ангажован за посредовање у односима држава Западног Балкана. Две године је обављао дужност Високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, па на функцији специјалног изасланика Европске уније за Црну Гору и Србију и, потом, специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине. Осим тога, Лајчак је био министар спољних послова Словачке и председник Генералне скупштине Уједињених нација.
Последњих петнаестак година, Лајчак се налазио на списку Вучићевих плаћеника. Да би заступао његове личне интересе, Вучић је словачком дипломати исплаћивао месечну апанажу од 20.000 евра. Тај однос се наставио и након што је, почетком прошле године, Лајчак именован за специјалног саветника Роберта Фица за националну безбедност. Сарадња је прекинута 31. јануара 2026, кад је Лајчак поднео оставку на све функције, након што су објављени делови његове преписке са Џефријем Епштајном.
Док је био председник Генералне скупштине УН-а, Лајчак је у једном е mail-u Епштајну написао: „Зашто ме не позовеш на те игре? Узео бих једну девојку.“ Епштајн му је одговорио: „Ко не би желео да дође… Можеш имати две, нисам посесиван. Можеш и њихове сестре, такође, ако ти нису премладе… Без шале, обе њихове сестре тренутно пливају у базену.“ Лајчак се нешто касније јавио Епштајну из Кијева: „Само да потврдим да су девојке овде и даље једнако лепе. Добићеш мајицу, сувенир од Лаврова, а после тога добићеш и девојке…“ На Епштајнову констатацију да су девојке најбољи извозни производ из Русије, Лајчак је додао: „Да, после нафте…“ У једној поруци Епштајну, Лајчак га је позвао да заједно посете Црну Гору, наводећи да се „председник Мило Ђукановић радује том сусрету“. Кад је то објављено, Ђукановић је рекао да никада није имао никакав контакт са Епштајном.
У Епштајновој мрежи за трговину људима и сексуално злостављање деце били су укључени и Вучићеви албански партнери са Косова и Метохије. Вучић је контакте са Беџетом Пацолијем, најутицајнијим албанским бизнисменом, успоставио јој 2004. године, уз посредовање недавно преминулог тајкуна Миодрага Костића. Након што је доведен на власт у Србији, Вучић је комуникацију са Пацолијем одржавао преко Звонка Веселиновића и Милана Радоичића. Фотографије са њихових састанака објављиване су у медијима из Приштине и Београда, а у последњем пакету докумената из истраге против Епштајна налазе се и транскрипти преговора о транспорту деце преко Косова.
На сајту америчког Министарства правде објављен је е mail из септембра 2012. године са насловом „Ко је Беџет Пацоли“. Епштајн је ту поруку добио из косовског тзв. конзулата на Тајланду. У е mail-u се наводи да „принцеза жели да Џефри погледа видео“. У следећој поруци се говори о намери тзв. председнице Косова Атифете Јахјаге да се сретне са Епштајном, заједно са „принцезом“ Мом Луанг Рајадасари Јајанкуром, која је тада била ангажована као конзул Косова на Тајланду .
У тој комуникацији помињу се и везе Јајанкуре са Пацолијем. У истом пакету објављених докумената наводи се да је преко Косова и Тајланда у САД, код Епштајна, транспортовано „милион деце за искоришћавање“, са комплетним идентификационим подацима и фотографијама.
Другим каналима, код Епштајна су стигле и многе девојчице из Србије. Америчко Министарство правде је објавило податке извесне Бојане Бањац, која се води као нестала. У документима који су селективно цензурисани, како би се заштитио идентитет жртава и сведока, помињу се још три девојке „из Југославије“.
Непосредно после хапшења Епштајна, у јулу 2019, у медијима су се појавили подаци из његове „мале црне свеске“. У том каталогу девојака налазе се и информације о Андреи Митровић, ћерки Жељка Митровића, власника Пинка. У дневницима летова Епштајновог авиона, тзв. Лолита Експрес, десетак пута је забележено њено име. Између осталог, Андреа Митровић је путовала са Епштајном и Билом Клинтоном на турнеју по Африци.
Детаље о њеном учешћу у тој мрежи високе проституције описала је америчка ауторка Витни Веб у књизи „Уцењена нација“, чији делови су објављени у фељтону Магазина Таблоид (https://www.magazin-tabloid.com/klinton-osam-lolita-i-andrea-mitrovic/).
Међу три милиона недавно објављених докумената налазе се и докази Епштајнових контаката са Емануелом Макроном, који су почели још док је он био министар финансија у француској влади. Ту је и комуникација са Иљом Пономарјовом, бившим послаником у руској Думи, који је пребегао из Русије у Украјину и формирао паравојну јединицу у којој су регрутовани Руси, који се боре против руске војске.
Док је Пономарјов био у Москви, финансијску и логистичку подршку пружао му је Епштајн, у сарадњи са Билом Гејтсом и Србином из Загреба Борисом Николићем, бившим директором Мајкрософа.
У политичке, пословне и обавештајне Епштајнове кампање били су укључени чланови породица Ротшилд и Сорош, као и утицајни припадници вашингтонског естаблишмента, тужитељи и судије, па и припадници администрације актуелног председника Доналда Трампа.
Пре него што је постављен на место директора ФБИ, Кеш Пател је сведочио пред одбором Конгреса у корист Епштајна. „Нема поузданих информација да је Џефри Епштајн трговао малолетницима“, рекао је тада Пател. Данас, после објављивања безбројних доказа о трговини људима, многи конгресмени, републикански и демократски, захтевају да Пател буде ухапшен и оптужен за кривоклетство.
На оптуженичку клупу требало би да седне и Вилијам Бар, једини званичник који је у два мандата био генерални тужилац Сједињених Америчких Држава. Бар је први пут на ту функцију постављен 1991, у време Џорџа Буша Старијег, а онда и 2019. године. Иако га је председник Трамп вратио на место генералног тужиоца, Бар је тврдио да није било спорних радњи приликом избора 2020. године, што се показало нетачно. Одговор на питање зашто је Бар радио против Трампа може се потражити у недавно објављеном исказу једног сведока, који тврди да је Бар „био присутан приликом сексуалног злостављања детета на Епштајновом острву“.
Објављени су снимци и фотографије Епштајна са судијом Кетанџи Браун Џексон, која је 2017. године осудила на затворску казну Едгара Медисона Велча због изјава у којима је оптуживао појединце из Клинтонове и Обамине администрације да су учествовали у трговини децом. По изласку из затвора, после одслужене казне, Велча је, у јануару прошле године убила полиција, а председник Бајден је 2022. поставио Браун Џексон за судију Врховног суда.
С обзиром на политички утицај и финансијску моћ којом располажу саучесници у Епштајновој злочиначкој мрежи, тешко је претпоставити какав ће бити епилог овог случаја. Сигурно је само да Американци неће тек тако прећи преко доказа о ритуалним убиствима деце, канибализму, силовању, подвођењу и мучењу малолетника… Министарство правде још није објавило ни половину прикупљеног материјала из истраге против Епштајна, али већ се може проценити да Америка, после овога, више неће бити иста.
Бил Клинтон је захтевао да се објаве апсолутно сви документи из те афере, а Барак Обама је током 2025. године написао 58 статуса на Твитеру у којима је оптуживао Доналда Трампа и Илона Маска за саучешће у Епштајновим злочинима. Међутим, након што су објављене његове фотографије са кинеском девојчицом од осам година, Обама се ућутао. Није демантовао ни документоване тврдње да је најмање 24 пута био на Епштајновом острву.
С друге стране, Маск је на својој друштвеној мрежи објавио: „Нико се није јаче борио за потпуно објављивање Епштајнових досијеа и гоњење оних који су злостављали децу више него ја. Знао сам како ће медији и пропагандисти крајње левице, који су криви у овом случају. Прво, неће признати ништа. Друго, све ће порећи и окривити мене. Знао сам да ћу бити немилосрдно оцрњен, упркос томе што никада нисам присуствовао његовим забавама или у његовм авиону Лолита Експрес, нити сам крочио на његово језиво острво. Ипак, много ме боле те оптужбе, али важније ми је да се сазна истина. Јаки морају да штите оне који не могу да се заштите сами, посебно рањиву децу. Са задовољством ћу прихватити било какву будућу бол да урадим више за заштиту деце и дам им шансу да одрасту и имају срећне животе.“
Председник Трамп је рекао да га објављени документи „потпуно ослобађају оптужби, којима је био изложен“. Трамп каже: „Сад се види да је све супротно од онога што је говорила и чему се очајнички надала радикална левица у Америци“.
За разлику од Трампа, Александар Вучић тврди да сви објављени докази представљају „обичну глупост“. Према његовим речима „понекад се појави таква глупост и колико год глупо звучало, као што је било са Моником Левински, онда неко добије бомбу, зато је напад Америке на Иран могућ у наредна 48 сата због објављивања Епштајновог досијеа“.
Умањивањем значаја објављених доказа стравичних злочина Вучић не покушава само да заштити своје политичке и пословне ортаке, него и самог себе. То је радио и кад су се у Србији отварале сличне афере. Због себе, а не због Драгана Марковића Палме, Вучић је спречио разоткривање позадине бунга-бунга журки у Јагодини, педерских и педофилских афера које је повремено најављивао Игор Јурић, па и објављивање снимака баханалија које су организовали Жељко Митровић и Зоран Башановић. Ипак, пре или касније, и у Србији ће доћи до расветљавања злочина, које су извршили припадници Вучићеве организоване криминалне групе.
