fbpx

Пара нема за плате, али има за Емирате

0
(0)

Председник Владе Србије Александар Вучић се према свом пријатељу, престолонаследнику Абу Дабија, обавезао да ће најквалитетнију земљу у бесцење дати предузећима из ове земље на слободно управљање. Због отпора овдашње јавности, али далеко више због озбиљне забринутости Европске Уније да ће се тиме помагати исламистички покрети у Европи, овај договор још није реализован. Због тога УАЕ прети да ће одустати од даље финансијске помоћи Србији. Пала је у воду и Вучићева прича да ће му Арапи дати милијарду долара за буџет. Напредњачка власт је тако грађане ставила пред избор да поклоне своју земљу странцима или одмах или после банкрота

За разлику од српских бирача, заливски шеици одлично памте шта им је обећао Александар Вучић и не праштају му његове лажи. Управо је то разлог због кога је дошло до благог, али видљивог захлађења односа између властодршца из Србије и престолонаследника Уједињених Арапских Емирата. Уз то долази и чињеница да због драстичног пада цена нафте принчеви из пустиње располажу са мање новца него раније и постају опрезнији у својим инвестицијама.

Најважнија стратешка инвестиција шеика је закуп плодних ораница у Војводини. Због притиска овдашње јавности тај посао не може да се обави ни онако брзо нити јефтино као што је Вучић обећао својим арапским пријатељима. Затим је дошло одлагање приватизације „Телекома“ у којој су Емирати такође имали финансијски интерес. Кап која је прелила чашу јесте, међутим, најављена приватизација Аеродрома „Никола Тесла“ о којој се озбиљно размишља још од неуспеха приватизације државног телеоператера.

Буџет Србије за 2016. био је тако пројектован да ће у току ове године доћи до најмање једне велике приватизације како би се ублажио пројектовани дефицит. Пошто ништа друго крупно није занимљиво за стране инвеститоре Вучићева влада је морала на продају да понуди Аеродром у Београду који одлично послује упркос томе што је највећи корисник његових услуга, „Ер Србија“, ослобођен плаћања.

Такво пословање је предвиђено уговором којим је Србија 49 одсто власништва над домаћом авио-компанијом поклонила „Етихаду“ из Уједињених Арапских Емирата. Да би се уговор и даље поштовао и после приватизације, држава би морала новом власнику да плаћа трошкове које направи „Ер Србија“, а то тешко да је могуће због ограничења која намеће Међународни монетарни фонд. За прошлу годину „Ер Србија“ је требала да плати 22 милиона евра аеродромских услуга, али му је то одлуком Владе опроштено.

Излаз би био да арапски инвеститор преузму Аеродром „Никола Тесла“ и да настави са отписом дугова „Ер Србије“, али заливски петро-милијардери не виде економску логику за себе у таквом послу. Посебно не ако купопродајна цена остане на нивоу од пола милијарде евра, што је најмање четири пута више од тренутне реалне вредности Аеродрома. Осим тога, зашто би куповали оно што им је српска Влада ионако већ бесплатно дала на коришћење?

Вучићева идеја је била да крајем прошле године понови романтичну ноћ са шеиком Мухамедом бин Заједом ал Нахјаном, као онда када су се упознали у хотелу „позлаћених зидова“, како је то премијер Србије сликовито описао, и да том приликом договори неко решење. Због тога је одлучио да Нову Годину дочека у луксузном апартману хотела у Дубаију, где би му се током боравка придружио и престолонаследник УАЕ.

У последњем тренутку, међутим, из Абу Дабија је стигла вест како престолонаследник због других обавеза није у могућности да дође на састанак. На уљудном дипломатском језику то је значило да он и Вучић немају о чему да разговарају и да председник српске Владе мора прво да испуни оно што је раније обећао, а то је, на првом месту, да у бесцење преда војвођанске оранице.

По сазнањима упућених и изнетих у оквиру једног истраживања које је организовала фондација Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy (НЕД), Влада Србије је планирала да најмање 100.000 хектара најквалитетнијег земљишта у Војводини преда у бесцење странцима, од чега ће најмање 60.000 хектара бити дато по споразуму Александра Вучића и шеика Мухамеда бин Заједа. Поређења ради, Пољопривредни концерн Београд (ПКБ) располаже са 21.000 хектара.

Председник Владе Србије је свом арапском партнеру обећао да цена закупа хектара неће износити више од 50 одсто цене која се сада наплаћује српским пољопривредницима и да ће трајање уговора бити најмање 30 година. Арапска компанија ће земљиштем слободно располагати, односно неће бити условљена шта на њему да ради и како да располаже добијеним производима.

Према процени стручњака, арапски „инвеститор“ би без икаквих додатних улагања већ од почетка експлоатације, сваке године зарађивао између 250 и 1.000 евра по хектару, у зависности коју би културу засадио. На овај начин би шеици годишње могли да зараде и до 60 милиона евра, односно 1,8 милијарди евра током трајања уговора!

Посебну посластицу чини, међутим, дозвола за слободно управљање хидро потенцијалима на закупљеном земљишту, наводно за потребе наводњавања. Уместо тога, Арапи су планирали да воду прерађују и извозе на Арабијско полуострво где она вреди више од бензина. На овај начин би они остварили додатни приход од око 50 милиона евра годишње, што заједно са зарадом од пољопривредних култура и узгоја стоке износи више од 100 милиона евра сваке године. Заузврат би у српски буџет годишње уплаћивали мање од 15 милиона евра на име закупа.

Због жестоког отпора овдашње јавности, али и због сумњи изнетих у западноевропским медијима да ће се на овај начин финансирати исламистичке организације на Балкану, српска Влада је застала са остваривањем овог договора, мада се од њега није дефинитивно одустало. До испуњења договореног, међутим, Србија не може да рачуна на даља улагања из Уједињених Арапских Емирата.

Од УАЕ српска власт је на првом месту очекивала повољан кредит у висини до две милијарде евра, такође за попуњавање овогодишњег буџетског дефицита. Уговор је требало да буде потписан овог пролећа, али је сада то постало веома неизвесно.

Министар финансија Душан Вујовић је приликом расправе о буџету за 2016. на седници Владе рекао како су фактички исцрпљене могућности увођења нових пореза и парафискалних намета. Ни народ, а ни привреда немају више пара којима би покривали дефиците у буџету. Потребно је ново задуживање, апеловао је Вујовић и сам свестан да је у овом тренутку веома тешко доћи до иоле повољних кредита. Због ситуације на међународном тржишту капитала лако може да нам се деси да поново узимамо кредите са годишњом каматом од седам и више одсто.

У Србији се све наплаћује. Још је једино удисање ваздуха бесплатно, али је питање колико још дуго.

Први човек Мреже са пословну подршку Драгољуб Рајић недавно је упозорио како су грађани оптерећени са више од 300 различитих пореза, намета и парафискалних оптерећења. „…Просечна бруто зарада грађана је 500 евра, када од тога држава узме на име пореза, доприноса, али и кроз ПДВ на робу у продавницама, на комуналије, акцизе и слично, грађанима остане месечно 180 евра, и то онима који зарађују легално“, тврди Рајић.

Права истина је, међутим, да је просечна плата у новембру прошле године у Србији износила 361,25 евра и била је најнижа у региону.

Да би се незапослени пријавио Националној служби за запошљавање потребно је да за таксе издвоји око 1.500 динара. Наплаћује се и такса за издавање уверења о стеченој школској спреми, без које пријава није могућа. Подносиоци захтева за социјалну помоћ од недавно морају да плаћају и потврду о пребивалишту и држављанству, које су раније за њих биле бесплатне. Без ових потврда они не могу да остваре своје право на мизерну месечну помоћ од 7.000 динара на коју имају право само девет месеци годишње.

Ту, једноставно, нема више пара за попуњавање републичког буџета. Једини излаз је прилив новца из иностранства.

Преостају нам, зато, још само арапски партнери председника Владе, који би нам дали паре, али да ми њима поклонимо целу земљу са свим њеним ресурсима. А и то је неизвесно докле год Александар Вучић и шеик бин Зајед не превазиђу међусобне приватне несугласице.

На Србију нико више не рачуна

Светски признат сајт за праћење економских кретања, Нумбео, коме на челу стоји наше горе лист, Младен Адамовић, на листи 39 европских земаља рангираних по куповној моћи становништва Србију сврстава на 34. место. Иза нас су још само Македонија, Албанија, Молдавија и грађанским ратом разорена Украјина. Индекс куповне моћи становника Србије је једва четвртина прворангиране Швајцарске, односно две трећине индекса Хрватске. Чак и Босна и Херцеговина, која је у некадашњој Југославији била третирана као неразвијена република, има за једну четвртину јачи индекс куповне моћи грађана од несрећника који овде живе.

Чак и када би српска Влада успела да обнови добре односе са арапским инвеститорима и добије кредит под повољним условима, то не би много помогло грађанима Србије. „Дојче Веле“ је 14. децембра 2015. објавио како Србија у 2016. улази са званичном стопом незапослености од 22 одсто, али да сваки други млад човек нема посао нити реалну перспективу да се запосли. Због тога млади, образовани људи напуштају Србију и посао траже у иностранству.

Да би се покренула српска привреда у овој години је потребно уложити најмање две до две и по милијарде евра. Уместо тога, држава планира да у 2016. године кроз програме подстицања у привреду уложи само 20 милиона евра и то под условом да стигне кредит од две милијарде евра. У противном, ни тих пара неће бити.

Министар привреде Жељко Сертић упркос овоме најављује да ће 2016. бити година предузетништва. Он, као и остали чланови Владе, занемарује чињеницу да је часопис „Форбс“ на листи од 144 земље рангираних по квалитету могућности за инвестиције Србију сврстао на 83 место, иза Албаније, Македоније, Босне и Херцеговине и осталих земаља у региону. Ово показује да озбиљни страни инвеститори, посебно у овом времену опште финансијске кризе, на Србију уопште не рачунају као на земљу у коју вреди улагати.

Високо рангирани само по корупцији

„Дојче Веле“ је средином децембра навео како је највећи проблем за пословање и живот у Србији незапамћено висок ниво корупције. Немачки радио је том приликом навео и неке цене: за пролазну оцену у школи даје се до 300 евра, за докторски рад 3.000 евра, посебна нега приликом порођаја кошта 1.000 евра, колико се у просеку наплаћује и за глатко добијање грађевинске дозволе.

На листи 174 земаља света коју је објавила организација „Транспаренцy Интернатионал“ Србија је на незавидном 78. месту по питању корупције.

Немачки „Дојче Веле“ такође указује на чињеницу да актуелна власт ништа није учинила да се ово стање поправи. Агенција за борбу против корупције постоји већ пет година, али су њене ингеренције више него скромне. „…Наш највећи проблем је што случајеве које откријемо не можемо да процесуирамо пред судом нити на други начин да санкционишемо“, рекао је овом радију Владан Јоксимовић из Агенције за борбу против корупције.

У прошлој години је Агенција пријавила 11 случајева корупције на високом нивоу, али је само један стигао до суда и окончао се нагодбом. Реч је о Душану Бајатовићу који мора да плати казну од 200.000 динара.

Вучићеви Арапи би нам дали паре, али да ми њима поклонимо целу земљу са свим њеним ресурсима…

Милан Маленовић, Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Почело суђење по тужби Вучићевог брата Андреја, Алексић хоће независно вештачење

5 (1) У Првом основном суду у Београду данас је захтевом одбране за изузећем судије …

Влада даје Кинезима сумњиве послове у изградњи дискутабилне инфраструктуре без Закона о јавним набавкама

5 (2) Влада Србије је недавно пројекат изградње државног пута првог реда „Вожд Карађорђе” прогласила …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *