После свестраног, мултидисциплинарног разматрања свих главних аспеката догађаја у Сребреници и око ње у јулу 1995, чија се двадесетогодишњица ове године обележава, учесници научног скупа „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“ извели су следеће закључке:
(1) Постоје две упоредне верзије сребреничких догађаја, службени наратив који промовишу и покушавају да наметну геополитички интереси којима одговара, и суштински различито научно утемељено сагледавање истих дешавања. Све учесталији захтеви у разним земљама за злоупотребом политичког процеса како би се критичка анализа Сребренице спречавала, па чак и кривично гонила, одражава дубоку кризу службеног наратива и неспособност његових протагониста да се упусте у расправу са ослонцем на проверљиве чињенице. Истовремено, то представља озбиљну општу претњу по интегритет свих облика научног истраживања и људска права свих, који се тиме баве.
(2) Излагачи на научном скупу су размотрили и критички проанализирали кључне тачке службеног сребреничког наратива и указали су на низ озбиљних недостатака. Аргументовано су оспорени правна квалификација догађаја као „геноцида“ и број наводних жртава; истражено је политичко коришћење „Сребренице“ као плашта за систематско кршење међународног права и нападе на суверене државе под изговором „спречавања геноцида“; са забринутошћу је истакнуто позивање на неутемељене постулате службене верзије као борбеног поклича за продубљивање међунационалних напетости и средства за радикализацију исламистичког фактора; и размотрена је до сада потискивана обавештајна позадина исконструисаног сребреничког наратива.
На пољу фактографије догађаја, излагања су покрила широк спектар тема. Међу њима су легитимни борбени губици 28.дивизије Армије БиХ у јулу 1995. и злоупотреба погинулих у функцији лажног приказивања као жртава „геноцида“; стручни приказ војне операције „Криваја-95“ замишљене ради сужавања заштићене зоне Сребреница на градску територију и разлози за њено извођење; кривотворење ДНК технологије у циљу фабриковања зацртаног броја сребреничких жртава; и злочини против српског становништва сребреничког подручја, почињени од стране локалног команданта АРБиХ Насера Орића и његових никад разоружаних снага, које су свирепо деловале против цивилног становништва све време ратног сукоба, и пре и после успостављања заштићене зоне.
Најзад, учесници скупа су саслушали извештаје о страдању српског становништва сребреничког краја за време Другог светског рата и о стању међунационалних и међуверских односа у Сребреници данас. Представник студентске организације која је покренула масовну петицију државним функционерима Србије да не учествују на овогодишњем обележавању у Поточарима такође се обратио и изложио разлоге који су мотивисали студенте.
(3) После свеобухватног проучавања изложених чињеница и аргумената, учесници научног скупа изражавају индигнирану осуду тенденциозне резолуције о Сребреници коју у Савету безбедности УН предлажу Велика Британија и неке друге државе, где се под кринком „помирења“ инсистира на неприхватљивом кривотворењу стварних догађаја на које се резолуција односи. Учесници осуђују сваки покушај коначне валоризације сребреничких догађаја без претходног отварања и доступности свих релевантних архива и снажне, чињенично утемељене стручне дебате, без политичких утицаја или притисака, да би јавност стекла чињенички утемељену, уравнотежену и професионално одговорну слику о овој важној теми.
(4) Учесници скупа изражавају искрено жаљење због свих жртава ратног сукоба не само у Сребреници, него свуда у Босни и Херцеговини. Као оруђе агресивне политике хегемонистичких сила, Сребреница је током задњих двадесет година цинично злоупотребљавана за агресивне нападе на низ муслиманских земаља и директно је одговорна за масовно убиство стотина хиљада муслиманских верника. Њих се са посебним пијететом сећамо у овом рамаданском периоду и молимо се за мир њиховим душама, као и за покој душа свих православних жртава сребреничког краја.
Београд, 4. јули 2015.
Потписи учесника:
Ања Филимонова Александар Павић
Вељко Ђурић Радован Пилиповић
Радомир Павловић Радован Радиновић
Стефан Каргановић Милош Милојевић
Ратко Шкрбић Ратко Шкрбић
Милош Марковић Марко Шукало
Фонд Стратешке Културе
