МНОГО тога што је било непознато током бомбардовања 1999. године: чиме нас је НАТО све “засипао”, којим отровима је загадио животну средину, какве ефекте то може да има по здравље људи, полако излази на површину.
Тако ће Координационом телу за утврђивање последица НАТО бомбардовања ускоро бити достављен извештај Штаба цивилне заштите за Моравички округ, у оквиру којег се, у једном од докумената, наводи да су авиони 8. и 9. априла 1999. године посипали жути прах по општини Горњи Милановац, који је код људи изазивао алергијске реакције, а после бомбардовања, напрасно и без одређеног разлога, осушиле су се неке шуме на Златибору и Тари.
Др Зорка Вукмировић, научни саветник у пензији Института за физику, сматра да су овакви подаци о којима стручњаци треба да кажу последњу реч – драгоцени.
– Појава жутог праха и кристала у Моравичком округу, о чему су писале “Новости” 30. јула, завређује пуну пажњу стручњака посебно због констатације да су нас тиме запрашивали НАТО авиони – каже др Вукмировић, један од иницијатора идеје да се испитају последице НАТО бомбардовања на људе и животну средину, и члан Координационог тела. – У том тексту се помињање анализа урађена на ВМА, у којој се пориче штетност кристала послатих у Београд ради хемијско-токсиколошке анализе, а при том говори о неком непознатом молекулу, и то ме је подстакло да детаљно анализирам склоп околности везан за датуме 8. и 9. април 1999. године.
Наменска индустрија у Лучанима је прво бомбардована 5. априла у 2.45 часова, а затим 6. априла у 20.35 и 23.00, а Техничк-ремонтни завод и “Цер” у Чачку истовремено са другим нападом око 23 сата.
– Према расположивим информацијама, др Мирјана Анђелковић-Лукић, експерт и судски вештак за експлозиве, сматра да у Лучанима није било барута на бази ТНТ, односно тринитротоулола и то у облику кокристала бледожуте боје, а у Чачку се користила таква врста барута – пруча др Вукмировић. – При бомбардовању барут би експлодирао, а ово би могао бити онај део који се ваздушним ударом после експлозије дигао и отишао у атмосферу и исталожио касније код Горњег Милановца.
Синоптичка ситуација 5. априла, када је започело бомбардовање Лучана, није указивала на појаву падавина ни тог дана ни 7. априла, а падавине су се појавиле, каже др Вукмировић, на местима где су транспортоване димне перјанице:
– То нису биле падавине већ кондензоване течне материје које су се ослободиле у експлозијама. Према оном што се затекло у погонима бомбардованих објеката, то су биле врло опасне, а неке од њих и канцерогене материје. Кокристали ТНТ-а не би изазвали алегријске реакције, али би на њима могло бити абсорбованих материја из ових димних перјаница. Зато је врло важно да Међуресорно координационо тело добије узорке који су били послати на анализу у ВМА, јер сада постоје код нас акредитоване лабораторије које би урадила експертску анализу најсавременијим методама.
Наравно, ако су ти узорци сачувани до данас.
– НАТО је симултано бомбардовао објекте наменске индустрије у Лучанима и Чачку, и тада се направио композитни отровни облак. Симултано бомбардовање објеката мирнодопске намене се поновило 18. априла када су истовремено бомбардоване рафинерије у Новом Саду и Панчеву, Азотара и Петрохемија у Панчеву. У тим обједињеним димовима се догађају хемијске реакције које доводе до секундарних производа који су штетније за живи свет од првобитно ослобођених при експлозијама – тврди др Вукмировић.
Посебно је било опасно по цивиле бомбардовање објеката наменске индустрије у Баричу, Лучанима, Ваљеву, Чачку…
У пожарима трансформатора после бомбардовања ослобађале су се канцерогене материје Фото З. Јовановић
Негативне последице настајања ових материја, каже др Вукмировић, евидентиране су у шумским еко-системима, као и у воћњацима, што су стручњаци из Чачка потврдили.
– Није било никакве потребе да нас засипају нечим непознатим. У обе ове епизоде су у Северној Грчкој у узорцима ваздуха у граду Ксантију регистроване високе концентрације диоксина, фурана, а у првој и полихлорованих бифенила (пиралена). Потврђено је да је у Лучанима погођена трафостаница у којој је био пирален. Будући да при НАТО савезу постоји комитет који је дефинисао еквиваленте токсичности диоксина и фурана, затим да постоји секција која се деценијама бави моделирањем и прогнозом распростирањазагађујућих материја у атмосфери, јасно је даје била прилика да се изведе експеримент уживо – каже др Вукмировић.
Према мишљењу наше саговорнице, изабране су такве временске ситуације да димне перјанице оду ка истоку и југу, а не према Западној Европи.
– Штетни ефекти у појединим областима централне Србије би се могли окарактерисати као употреба недозвољених хемијских средстава у војне сврхе – каже др Вукмировић.
УБИЈАЛИ НАС И ПРЕКО ХРАНЕ
ДУГОТРАЈНЕ последице НАТО бомбардовања СРЈ, међу које се као једна од најтежих убраја пораст малигних, аутоимуних и других обољења, не потичу само од коришћења муниције са осиромашеним уранијумом, већ су се канцерогене материје ослободиле када су бомбардовани велики индустријски извори.
У пожарима трансформатора, у којима се користио пирален као изолатор и средство за хлађење, ослобађали су се диоксини и фурани од којих неких спадају у прву категорију канцерогених и генотоксичних материја. И само изливање пиралена и улазак у ланац исхране преко прехрамбених производа животињског порекла предстаља угрожавање здравља.
Биљана РАДИВОЈЕВИЋ, Новости.рс
Фото З. Јовановић
