Економија

Крагујевац: Српски сан и долина глади

Вишегодишња безобзирна инфраструктурно-саобраћајнано-развојна маргинализација Kрагујевца и Шумадије, о чему је наш лист у више наврата писао, све негативније се одражава на свакодневицу житеља шумадијског дела Србије.

И док председник државе и лидер Српске напредне странке Александар Вучић својим партијским камарадима из новосадског СПЕНС-а поручује да ће млади у Србији да (до)живе „Српски сан“, велики број житеља још увек најзначајнијег индустријског центра у земљи, Kрагујевца, али и његовог шумадијског окружења сматрају да живе све лошије.

Према последњен истраживању ЦЕСИДА, наиме, обављном у централној Србији од 15.марта до 20. априла, на узорку већем од 11.000 испитаника, а чији су резултати управо објавељени у Kрагујевцу, готово једна трећина, прецизније 30 одсто анкетираних Kрагујевчана сматра да живи лошије него пре три године. Још је горе у Тополи и Kнићу, где по 37 посто испитаника тврди да живи горе но пре три године, док у Рачи (Kрагујевачкој), 38 посто испитаника каже да живи лошије. Чак четвртина Kрагујевчана, надаље, анкетарима је рекло да “живе испод границе подношљивиг”.

Ако је судити према резултатима ЦЕСИДОВОГ истраживања, у Kрагујевцу у којем живи, ради и школује се око 200.000 људи, чак 50.000 њих сматра да живи неподношљиво. Значи ли то, онда,да је Kрагујевац, као оно током 90-тих година прошлога века, кад су пропали Застава и сва остала шумадијска индустријска предузећа, поново постао “долина глади”.

Извесноје да није још увек, али, уколико Фијат Kрајслер ускоро не саопшти информацију о новом моделу, готово је сигурно да су перспективе Kрагујевца и његових житеља увелико невеселе. Стањем у Kрагујевцу отуда је задовољно тек 18 одсто његових житеља, који нису многи задовољнији ни ситуацијом у Шумадији (20 одсто) И држави (28 процената). Генерално, Kрагујевчани су, поред осталог, нејнезадовољнији саобраћајем И амбијентом за пословање у граду и Шумадији.

Из Тополе, пак, поручују да монополско понашање извозника „опасно угрожава опстанак произвођача воћа“ који су,уз то, и административниммерама Министарства привреде „доведени на руб пропасти“.

-Тренутно је у Србији на делу картелско удруживање великих откупљивача који су успоставили монопол и диктирају цене и услове плаћања, тврде у општинском руководство Тополе која, пактично “живи од воћарске и виноградрске производње. Понашање извозника воћа, познаваоце шумадијских пшривредних (не) прилика подсећа на начин рада трговаца оружјем, који су ценама и условима (не)плаћања, озбиљно угрозили пословање, ако не и опстанак не само ваљевског Kрушика, него и Заставе оружја, која храни око 2.500 крагујевачких породица.

Пише: З. Радовановић, Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!