На јучерашњи дан, давне 1853. године у Kрагујевцу су изливена четири топа и две хаубице, чиме је званично почела са радом Тополивница, најстарије индустријско предузеће и прва фабрика наоружања у Србији и на Балкану.
Након 166 година у Застави оружју (која баштини традицију Тополивнице), за разлику од минулих деценија и година, осим у ратним временима, није се обележавало ништа.
Годишњицу предузећа и крсну славу фабрике куће је скромно обележио фабрички синдикат, али не и менаџмент, који је, наводно, крајем минуле седмице, интерно обележио тај дан. Није, додуше, било ни разлога, јер крагујевачка фабрика оружја готово никада није била у тежој ситуацији. Застави оружју, уколико се нешто озбиљније не предузме, прети судбина „Kрушика, који ради тек са 20 одсто капацитета са дуговима „до гуше“.
Те две фабрике, у последњих годину дана, повезује и то што им је на челу био или је Младен Петковић, који, како тврде узбуњивач Александар Обрадовић и представници „Kрушикових“ радника, и даље контролише ваљевску фабрику. И док Kрушик и Застава оружје пропадају, директору Младену Петковићу и буквално „цветају руже“: Према истраживању БИРНА, он и његова супруга у последњих годину дана увећали су породично богатство за око милион евра.
Порески и остали дугови Заставе оружја од близу 17 милијарди динара и губици од око 30 милиона евра већ су премашили вредност капитала фабрике, с тиме што пословни што финансијски колапс предузећа наставља да се продубљује и увећава растом камата које, како се процењује, чине између 50 и 60 одсто износа дугова. Држава која се, закључцима Владе из 2011, 2012. и 2013. године обавезала да ће најзначајније домаће војне фабрике (Застава, Kрушик, Слобода, Први партизан, Милан Благојевић и Прва искра), конверзијом пореских дугова, да ослободи дужничког ропства, у Застави оружју, која је највећи порески дужник међу државним предузећима у земљи, тим поводом није учинила ништа. Kонверзија је у току или, пак, завршена у свим осталим војним фабрикама, осим у оној најстаријој и најзначајнијој.
Оно што се поуздано зна јесте да су компанија ГИМ, чији је представник Бранко Стефановић, отац министра Небојше Стефановића, и фирме које контролише и даље најзначајнији трговац оружјем на Балкану Слободан Тешић, годинама уназад куповале оружје у Застави. Извори нашег листа у тој фабрици тврде да ГИМ и Тешић до краја прошле године нису имали повлашћен статус у крагујевачкој фабрици, те да су оружје куповали по ценама по којима је продавано и Југоимпорту СДПР и осталим трговцима оружја. Да ли је тако и од краја прошле године, односно од смене пословодства у Застави оружју, не зна се, пошто је пословање предузећа, од тада, изван било какве контроле не само јавности, него и запослених и њихових представника, кажу за наш лист у Застави оружју.
Подсетимо да је крајем прошле године са места генералног директора Заставе оружја, без образложења смењен пуковник Милојко Брзаковић, доведен Младен Петковић из ваљевског „Kрушика“, фабрике која је у производно-финансијском колапсу, а за који узбуњивач из Ваљева Александар Обрадовић и представници „Kрушикових“ радника оптужују управо Петковића. Обрадовић наводи да се пропадање „Kрушика“ и повлашћени статус приватних компанија, пре свих фирме ГИМ и компанија Слободана Тешића, везује за име Младена Петковића, који је на чело Kрушика доведен 2014. године.
Лакше до приватизације
Шпекулише се да се свесно допушта да Заставина фабрика оружја потоне у потпуности, како би потом била лакше и једноставније приватизована. Законом о производњи и промету наоружања и војне опреме омогућена је приватизација и најзначајнијих домаћих војних фабрика, и то тако што се дозвољава да инвеститори могу да купе до 15 одсто капитала, с тиме што појединци и компаније могу да буду власници до 49 посто капитала у свакој од војних фабрика.
Пише: З. Радовановић, Данас.рс
