Како су поскупљења хране појела раст пензија?

Када се подаци о расту минималне цене рада и просечне пензије у последње четири године упореде са растом потрошачких цена, или инфлације, може се закључити да грађанима добро иде.

Математика показује да раст минималца и просечне пензије прати раст инфлације.

Наиме, минимална зарада порасла је од 2021. године, када је износила око 30.000 динара, за око 80 одсто и тренутно износи око 53.500 динара.

Од 1. октобра минимална зарада биће повећана на 58.600 динара, док ће од 1. јануара следеће године износити 65.000 динара, што је око 550 евра.

Када је реч о просечној пензији, она је од 2021. године (износила је нешто мање од 30.000 динара) порасла за око 70 одсто и тренутно износи око 50.700 динара.

Пензије ће од 1. децембра ове године бити увећане за 12,2 одсто, тако да би просечна пензија требало да износи око 56.900 динара, односно 485 евра.

Може се закључити да је минимална зарада расла брже од раста пензија.

За то време, од јула 2021. до јула 2025. године инфлација је порасла за око 40 одсто (тачније 38,8 одсто).

Када се ова рачуница овако стави на папир, чиста математика показује да су и пензије и минимална зарада расли више од инфлације.

Зашто онда грађани упркос вишим примањима имају осећај да у 2025. години, у односу на 2021. годину, купују исту количину робе, а неки чак и мању?

Саговорници Данаса објашњавају да је „цака“ у методологији, јер статистика показује једно, а стварност је другачија.

Указују да најугроженији, попут пензионера и радника који примају минималац, најтеже подносе раст цена хране и комуналних услуга који „круне“ њихову куповну моћ.

У Србији су цене непрерађене хране, свежег поврћа, воћа и меса било убедљиво највеће у региону и износило је 73,1 одсто кумулативно. У земљама Централне и Источне Европе у просеку је раст цена ове хране био око 45 одсто. Само је у Мађарској непрерађена храна у овом периоду више поскупела него у Србији.

Методологија прави разлику између статистике и стварности

Директор Института за развој и иновације Ненад Јевтовић објашњава за Данас да раст пензија у Србији прати инфлацију захваљујући тзв. „швајцарској формули“.

Међутим, указује да и поред номиналног повећања, куповна моћ пензионера, посебно оних са нижим примањима, опада, а највише због раста цена хране и комуналија.

„То што раст пензија прати раст инфлације јесте последица праћења уредби и закона кроз тзв. швајцарску формулу. То је чињеница, последица математике која постоји у швајцарској формули коју ми примењујемо“, објашњава Јевтовић.

Он додаје да је било и ситуација када је Влада, дискреционим одлукама које најављује председник Републике, додатно повећавала пензије: или у већем износу, или раније него што би то формула предвиђала.

На питање зашто грађани у стварности немају тај утисак, већ имају утисак да инфлација једе њихове плате и пензије, Јевтовић пре свега скреће пажњу на начин на који се инфлација мери.

„Инфлација се рачуна на основу репрезентативне потрошачке корпе, али треба имати на уму да ниједан грађанин у стварности нема баш ту корпу. Посебно су погођени они са нижим примањима, јер код њих храна, комуналије и основне услуге чине знатно већи део трошкова“, каже он.

То се посебно односи на пензионере и раднике који примају минималац, додаје наш саговорник. Према његовим речима, управо због тога раст цена основних животних производа највише погађа ову популацију.

„Појединим пензионерима чак 60 одсто месечних примања одлази на храну, а остатак углавном на огрев и комуналије. Када храна поскупи, што се нарочито дешавало у последњим месецима, то директно ‘круни’ њихову куповну моћ“, истиче Јевтовић.

Напомињемо да је просечна зарада у јуну ове године износила око 107.000 динара нето.

На питање да ли су подаци Републичког завода за статистику (РЗС) о инфлацији поуздани, Јевтовић одговара потврдно.

„Методологија по којој се рачуна инфлација у Србији је у потпуности усклађена са правилима Евростата. РЗС је под његовом контролом и они податке обрачунавају апсолутно исправно“, каже Јевтовић.

Међутим, напомиње да методологија има својих ограничења, додајући да то што корпа није репрезентативна „па нас све нервира“, то је проблем методологије, а не тачности самог податка.

„Не постоји реалан раст пензија“

Иако статистика показује да су пензије у Србији расле у складу са инфлацијом, реалност је знатно другачија, указује и Јован Тамбурић из Удружења синдиката пензионера Србије.

„Математички гледано, можемо рећи да су раст пензија и инфлација приближно у равнотежи. Али проблем је што се усклађивање пензија приказује као реалан раст, а тога заправо нема“, каже Тамбурић за Данас.

Он објашњава да је усклађивање пензија у пракси само праћење инфлације, да није дошло до реалног раста пензија, посебно због тога што је раст цена хране и комуналних услуга био много већи од процента усклађивања пензија.

„На тај начин им је животни стандард угрожен“, истиче наш саговорник.

Тамбурић каже да њихово удружење непрекидо упозорава да већина пензионера живи у сиромаштву, да су пензије пољопривредника и у категорији самосталих делатности знатно мање од границе сиромаштва.

Према његовим речима, у Србији око 55.000 пензионера прима пензије ниже од 10.000 динара, што сматра понижавајућим.

„То је смешно и назвати пензијом. А актуелна власт практично не обраћа пажњу на ову категорију грађана, иако Устав гарантује право на достојанствен живот“, истиче Тамбурић.

Он додаје и да је просечна пензија у Србији на граници сиромаштва, те да је системски дошло до њеног урушавања кроз различите политичке и фискалне одлуке.

„Још 2014. године, споразумом са ММФ-ом, договорено је да удео трошкова за пензије не прелази 11 одсто БДП-а. Тако су пензије са тадашњих 13 одсто снижене на 11 одсто“, подсећа Тамбурић.

Као додатни пример, наводи одлуку из 2021. године када је стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање смањена са 26 одсто на 24 одсто, чиме су, према његовим речима, приходи Републичког фонда ПИО умањени за око осам одсто.

„Истовремено, дотације из буџета за ПИО фонд остале су на истом нивоу – око 20 до 21 одсто. Дакле, смањена је количина новца која се расподељује за пензије, што је директно утицало на њихову висину“, објашњава он.

Тамбурић тврди да је све то рађено са циљем да се послодавцима смање трошкови рада:

„Могли су да растерете привреду смањењем пореза на зараде, а не смањењем доприноса за ПИО, чиме су директно оштетили пензиони систем и пензионере.“