Орден пријатељства у замену за прикривање кривичних дела

Пишу: Огњен Радоњић, Владимир Обрадовић

Председник Србије Александар Вучић примио је пре десетак дана у Пекингу Орден пријатељства, највише кинеско државно одликовање за стране држављане. Председник Кине Си Ђинпинг је том приликом изразио уверење да ће српско-кинеско „свеобухватно стратешко партнерство довести до нових висина“. Вучић је узвратио да је у последњих десетак година Србија озбиљно напредовала и захвалио се „што кинеске компаније дају пуни допринос томе“.

Ипак, да би се у целости разумело шта српско-кинеско партнерство значи у пракси, неизоставно је погледати шта се догађало на српским градилиштима док су се на највишем нивоу ткале везе љубави и челичног пријатељства. Претходна два истраживања, објављена у Радару, документовала су како је CCECC Балкан, београдски огранак кинеске државне компаније China Цивил Енгинееринг Цонструцтион Цорпоратион, директно ангажован на реконструкцији железничке станице у Новом Саду, чија се надстрешница урушила и однела животе, изградио мрежу од најмање 21 љуска-фирме ради пореске утаје од више од седам милиона евра и како је само у мају 2023. утајио 30.248.941 динар ПДВ-а.

За само три године Синђун констракшн је нето добит увећао скоро пет пута, са 5,8 на 26,8 милиона динара, али је део те зараде настао и утајом пореза, јер су порески инспектори утврдили да је само у септембру 2024. избегао да пријави 2,4 милиона ПДВ-а

Надлежни органи су, дакле, за кривично дело утаје пореза имали званичну документацију годину дана пре трагедије и нису реаговали. Тај образац се, међутим, наставио и током 2024. и није био изолован случај једне компаније, већ системска пракса читаве мреже међусобно повезаних грађевинских фирми, ангажованих на стратешким инфраструктурним пројектима у Србији.

Системска пракса, а не изоловани инцидент

Њен део је и Синђун констракшн (Xingjun Цонструцтион), грађевинска фирма регистрована у септембру 2022. До маја 2024. директор и једини власник је био кинески држављанин Џонгцај Ши, а након тога једини власник и директор је његов земљак Ансонг Шен. За само три године, од 2023. до 2025, Синђун је скоро упетостручио нето добит, са 5,8 на 26,8 милиона динара, али је део те зараде настао и утајом пореза. Решењем новобеоградске филијале Пореске управе од 10. децембра 2024, наиме, утврђено је да је Синђун констракшн само у једном месецу, септембру те године, избегао да пријави обавезу на основу ПДВ-а у износу од 2,4 милиона динара.

Постоје, дакле, непобитни докази да је и ова кинеска компанија, ангажована на пројекту српско-мађарске железнице, била врло активна на пољу кривичног дела пореска утаја, за које су чланом 225. Кривичног законика прописане новчана казна и казна затвора, која се креће у распону од једне до пет година за утају већу од милион динара, од две до осам година за обавезе веће од пет милиона динара и од три до десет година ако се утаји порез већи од 15 милиона.

Иако је од јула 2021. до краја 2025. Џули констракшн инжењеринг исказао нето добит од 37,7 милиона динара, у фебруару ове године је, према последњим подацима Пореске управе, био на списку највећих пореских дужника са дугом од 30,2 милиона

Конкретно, Синђун констракшн је од добављача Џули констракшн инжењеринга из Лајковца (у међувремену је, у јуну 2024, седиште преселио у Нови Београд), чији је власник такође кинески држављанин Пан Ђигао, примио три фактуре за закуп грађевинских машина − малог багера, виљушкара, кипера и цистерне за заливање. Према приложеним уговорима, те машине је требало да буду коришћене за извођење радова на пројекту српско-мађарске железнице на градилишту у Новом Саду од јула до септембра 2024, по месечној ренти која се кретала између 650.000 и 800.000 динара по комаду. На основу тих фактура, компанија је у пореској пријави исказала право на одбитак ПДВ-а у укупном износу од 2,4 милиона динара и заокружила опцију повраћаја пореза.

Пореска контрола је, у складу са Законом о ПДВ-у, који право на одбитак условљава доказаном пословном сврхом набавке, затражила најосновнију пратећу документацију: радне налоге за машине, евиденције радника који су њима управљали и евиденције радних сати.

Илустративан и поразан одговор Синђун констракшна пореским инспекторима

Одговор Синђун констракшна био је илустративан колико и поразан: „Нажалост, нисмо у могућности да вам доставимо тражену документацију. Спецификације које би требало да прате обрачун нису биле израђене у формалном формату, јер су радни процеси у претходном периоду били вођени кроз неспецифичне интерне евиденције, а формалне спецификације нису прављене. Радни налози за коришћење машина нису били вођени у писменој форми, нити су постојали као појединачни документи што представља пропуст у интерним процесима, настао услед неспретне администрације унутар предузећа. Нисмо у могућности да пружимо детаљан списак радних сати, имамо евиденције о радницима који су управљали машинама.“

Одговор Синђун констракшна Пореској управи је и илустративан и поразан, јер се из њега види да нису водили ни грађевинску књигу, ни грађевински дневник и да то представља „интерну грешку и пропуст, који је настао због брзине и динамике извођења радова“

Пореска контрола је потом затражила грађевинску књигу и грађевински дневник, који су законом обавезни за свако градилиште и који би могли да потврде присуство и коришћење опреме. Ни ове документације није било.

Уместо ње, Синђун констракшн је обезбедио мејл-изјаву једног запосленог у којој се наводи: „Наша фирма је мала грађевинска компанија која делује као подизвођач великим међународним компанијама, попут China Цивил Енгинееринг Цонструцтион Цорпоратион Балкан, Огранак Београд и других. Као што смо навели у изјави директора Ансонга Шена, коју смо вам предали прошли пут, то што нисмо водили грађевинске дневнике и књиге представља нашу интерну грешку и пропуст, који је настао због брзине и динамике извођења радова. Нисмо водили документацију јер смо били ангажовани на темељу директних упутстава и координације са главним извођачем. Наша комуникација и интерни договори су се углавном сводили на координацију и техничке аспекте везане за само извођење радова.“

Како су се правдале фиктивне фактуре

Овом изјавом добављач је, у покушају да оправда издавање фиктивних фактура, експлицитно потврдио вертикалну структуру у којој налог долази од CCECC Балкана и убрзану динамику радова која се вероватно одразила на квалитет градње, док се вођење законом прописане документације систематски потискује у други план. Чињеница да динамика радова наводно не оставља простор ни за елементарну евиденцију могла би да указује на израз осећаја заштићености од законског гоњења и као симптом журбе да се из буџета Србије извуче што више новца у што краћем року.

Пословни рачун Џули констракшн инжењеринга угашен је 5. новембра 2024, само четири дана после обрушавања надстрешнице и неколико недеља након пореске контроле, пре него што је решење пореске инспекције уопште донето, а поново је отворен 18. децембра и то у Алта банци

Поред одсуства документације, Пореска управа је утврдила још једну околност карактеристичну за љуска-фирме. Пословни рачун Џули констракшн инжењеринга је, наиме, угашен 5. новембра 2024, само четири дана после обрушавања надстрешнице и неколико недеља након пореске контроле, пре него што је решење пореске инспекције уопште донето, а поново је, према јавно доступним подацима, отворен 18. децембра и то у Алта банци, што је јасна индиција да се и после трагедије наставила стара пракса.

Џули констракшн инжењеринг је основан у јулу 2021. и у међувремену је, до краја прошле године, пословне приходе са само два запослена увећао више од седам пута, са 27,7 на 199 милиона динара. Од старта фирма је профитабилна и до сада је у билансима успеха исказала укупну нето добит од 37,7 милиона динара, али је упркос томе од почетка ове године чак 105 дана, од 12. јануара до 27. априла, била у блокади због дуга чији је максимални износ достигао 31,4 милиона динара.

Чињеница да динамика радова наводно не оставља простор ни за елементарну евиденцију могла би да указује на израз осећаја заштићености од законског гоњења и као симптом журбе да се из буџета Србије извуче што више новца у што краћем року

Уз то, према последњим јавно доступним подацима Пореске управе од фебруара 2026, Џули констракшн инжењеринг је био и на списку највећих пореских дужника са дугом од 30.167.449 динара. Фирма чија је једина регистрована делатност изнајмљивање и лизинг машина и опреме за грађевинарство, а изнајмљивала их је и Синђун констракшну, подизвођачу CCECC-a, дуговала је српском буџету више од 30 милиона динара. То је образац готово идентичан још неким фирмама које су сарађивале са београдским огранком CCECC-a Балкан.

Кривична дела се не истражују, већ се кривцима додељују нови послови

И поред свега наведеног, по нашим сазнањима ни за овај конкретан случај нису поднете кривичне пријаве против Синђун констракшна и Џули констракшн инжењеринга, иако се управо такав модел изостанка кривичног гоњења понавља и у другим случајевима радова кинеских компанија и са њима повезаним фирмама на српској инфраструктури. Другим речима, ни након обрушавања надстрешнице и губитка људских живота није дошло до промене институционалне праксе. Наставиле су да изостају ефикасне истраге, одговорна лица се не процесуирају, а исте компаније и даље учествују у новим државним пројектима, чиме се системски ризици преносе са једног градилишта на друго.

Сва уочена кривична дела слика су система у коме је заобилажење пореских обавеза била нормална и планирана пословна пракса унутар читаве мреже међусобно повезаних домаћих фирми са домаћим и страним власницима (кинеским, мађарским и македонским), при чему је CCECC Балкан наступао као организациони центар те мреже

Оно што овај случај чини посебно значајним није само износ утврђене неправилности. Реч је о грађевинској фирми која је наступала као подизвођач CCECC Балкана на пројекту српско-мађарске железнице, која је, у писаној изјави пореским инспекторима, експлицитно навела да су радови били убрзани и координисани на основу директних упутстава CCECC Балкана. Фирма без документације изнајмљује машине фирми без документације, а на врху пирамиде стоји огранак државне кинеске компаније која руководи целим процесом.

Када се узме у обзир укупна слика, претходни налази о љуска-фирмама CCECC Балкана, утврђена непријављена ПДВ обавеза од 30 милиона динара у само једном месецу 2023, и сада још 2,4 милиона динара неосновано исказаног претходног пореза код подизвођача на истом пројекту, теза о случајним грешкама у пословним процесима је неодржива. Много уверљивија је слика система у коме је заобилажење пореских обавеза била нормална и планирана пословна пракса унутар читаве мреже међусобно повезаних домаћих фирми са домаћим и страним власницима (кинеским, мађарским и македонским), при чему је CCECC Балкан наступао као организациони центар те мреже.

Трагедија на новосадској Железничкој станици последица је система у коме се кршење закона толерише све док се не плати највиша цена. Случај Синђун констракшна и Џули констракшн инжењеринга показује да се исти модел кршења прописа одвијао и на ширем пројекту српско-мађарске железнице, без икакве реакције надлежних органа. У таквом окружењу, где се милиони из буџета извлаче кроз мреже међусобно повезаних фирми без документације и друге рачуноводствене махинације, неминовно је да иста скица немара и заобилажења правила захвати и саму градњу, надзор и безбедносне стандарде на објектима од јавног интереса.