У „великом бизнису” са енергентима, поред добро познатих актера – Европске Уније (ЕУ), Руске Федерације (РФ), Сједињених Америчких Држава (САД) и Турске – изгледа да је Балкан у последње време почео да заокупља и пажњу Кине.
На основу информација које пристижу из различитих извора, постаје извесно да се “добро познатим актерима” на балканској енергетској сцени придружује још један. По свему судећи, изгледа да Кина, додуше врло одмерено, али приметно, тежи да се прикључи “великој енергетској игри” на “малом балканском простору”. Колико ће то утицати на даљи развој процеса изградње енергетске стабилности у региону, остаје да се види. Ипак, долазак једног од азијских економских гиганата наговештава усложњавање балканске енергетске једначине и указује да простор за нове идеје још није исцрпљен. О томе говоре бројне инвестиције кинеских енергетских компанија, како у Републици Србији, тако и у осталим земљама региона.
Балканске електране – кичма кинеског присуства на полуострву
Најпре је кинеска Еxим Банка одлучила да одобри 1 милијарду евра тзв. “меког зајма” (софт-лоан) Електропривреди Србије (ЕПС) како би унапредила електро-мрежу и изградила нову термоелектрану у Костолцу.[1] У току су преговори Цхина Натионал Мацхинерy анд Еqуипмент Им-Еx Цорпоратион (ЦМЕЦ) са српским властима око изградње електране на угаљ снаге 350 МW, заједно са проширењем угљокопа Дрмно.[2] Осим тога, ЕПС и конзорцијум кинеских компанија (Цхина Енвиронментал Енергy Холдингс и Схензхен Енергy Гроуп) потписали су споразум о изградњи електране Никола Тесла Б3 и других енергетских пројеката. Планирано је да укупна вредност улагања пређе 2 милијарде евра.[3] Значај ове инвестиције објаснио је извршни директор Цхина Енвиронментал Енергy Холдингс’ цомпанy речима: “Изградићемо ову електрану тако да буде једна од најбољих на свету, што ће допринети традиционалним пријатељским везама Србије и Кине на најпозитивнији начин”.[4] Ово је веома важно истаћи, имајући у виду да је база кинеског конзорцијума смештена у Гуангдонгу – једној од најбогатијих провинција у Кини.[5] Иако је политичка страна нове кинеске стратегије за Балкан у највећој мери ослоњена на Србију, економска моћ Пекинга успела је да отвори још нека врата широм региона.[6]
У Румунији је нпр. Цхина Натионал Елецтриц Еqуипмент Цорпоратион већ изложила план о милијарду евра вредној термоелектрани са капацитетом од 500 МW, док Цхинесе Нуцлеар Поwер Енгинееринг очекује да ће изградити два нова нуклеарна реактора у месту Черновода (Цернаводă). Пекинг такође има у плану да преузме на себе 1.3 милијарде евра вредну конструкцију хидроелектричне станице у Тарниţа-Лăпуşтеşти са капацитетом од 1000 МW.[7]
У суседној Бугарској, Цхина’с Натионал Нуцлеар Цорпоратион изразила је интерес за иградњу нове нуклеарне јединице капацитета 1000 МW у нуклеарној електрани Козлодуј (Козлодуy нуцлеар поwер плант – НПП).[8]
Пажњу кинеских инвеститора привукао је и потенцијал Босне и Херцеговине (БиХ). У сарадњи са српском компанијом Енергy Финанцинг Теам (ЕФТ) лоцираној у Британији, државна Кинеска развојна Банка (Цхина Девелопмент Банк – ЦБД) планира да финансира изградњу електране на угаљ са капацитетом од 300 МW у Станарима (северна Босна). Предвиђено је да производња струје започне већ 2015. године.[9] Повећано интересовање Кине за БиХ може се објаснити и чињеницом да је она један од ретких извозника електричне енергије у региону (укључујући Бугарску и Румунију).[10]
Интересовање кинеских инвеститора није заобишло ни Македонију. Кинеска државна енергетска компанија (Цхинесе Стате Енергy Цомпанy) и Кинеска развојна банка (Цхинесе Девелопмент Банк) почеле су 2010. године разговоре са македонском владом око пројекта у долини реке Вардар, који подразумева конструкцију 12 хидроелектрана, које би потенцијално генерисале укупно 325 МW. На крају је у априлу 2011. године Цхина Интернатионал Wатер анд Елецтриц Цорпоратион потписала Меморандум о разумевању са владом Македоније око реализације овог милијарду и по евра вредног суперпројекта, при чему је 85% инвестиција обезбедила Кинеска развојна банка.[11] Занимљиво је да се на државни тендер за исти пројекат, расписан 2008. године, нико није пријавио.[12] Мартин Бардет, уредник магазина “Енергy ин Еаст Еуропе”, наводи да је један кинески конзорцијум компанија дао понуду за изградњу хидроелектрана у Цебрену и Галишту. Ови пројекти, према Бардету, требало би да буду реализовани са државном компанијом ЕЛЕМ у облику јоинт ветуре-а.[13]
Позиви црногорских власти такође нису остали без одзива када је реч о инвестицијама источног гиганта. Кинеска Гезоуба Група (Гезхоуба Гроуп Интернатионал Енгинееринг Цомпанy Лимитед) дала је званичну понуду за конструкцију друге јединице у Пљеваљској електрани, са предвиђеним капацитетом између 200 и 300 МW. Оно што је необично, како истиче Мартин Бардет, јесте што је понуда дата без икаквих државних гаранција, тако да ризик сноси искључиво инвеститор. Гезоуба Група такође планира да развије електрану јачине 350 МW у близини угљокопа Маоче и модернизује руднике из којих би се обезбедиле резерве за оба наведена пројекта. Према тзв. “Платтс”-у, глобалном провајдеру енергетских и петрохемијских информација као и информација о металима, пројекат Маоче износиће 560 милиона евра, док ће изградња друге јединице у Пљевљима коштати 243 милиона евра, плус 60 милиона евра за рехабилитацију постојеће јединице.[14]
По свему судећи, ни Хрватска неће остати имуна на кинески инвестициони налет, што је недвосмислено показао хрватско-кинески бизнис форум одржан 2012. године. Том приликом потписана је читава серија споразума између Хрватске и кинеских економских институција, са посебним нагласком на сарадњу у домену енергетике.[15]
Зелена енергија – будућност Балкана по кинеском рецепту
Као светски лидер у сектору “чисте енергије”, са глобалним инвестицијама процењеним на 34.6 милијарде америчких долара, Кина је отпочела са пролиферацијом своје тзв. “зелене екпертизе” и у региону Балкана. Кинеске компаније Полар Пхотоволтаицс и Wисцом Сyстемс планирају изградњу соларне електране снаге 2 МW у Ихтиману, у западној Бугарској. У поодмаклој фази је пројекат Микловица, у Плевену, у северном делу Бугарске, која ће имати капацицтет 120 МW.[16] У априлу 2011. године, Публиц Поwер Цорпоратион оф Грееце потписала је споразум са Синовел Wинд, водећим кинеским произвођачем турбина, о развоју ветровне фарме (wинд фарм) и ветровног парка (wинд парк) у Гркој, укупних капацитета између 200 и 300 МW. Како се наводи у извештају Центра за стратешке и међународне студије из Вашингтона (Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес – ЦСИС), планирају се нове инвестиције у одрживе изворе енергије, при чему се као одредишта најпре помињу Албанија, БиХ, приобални део Хрватске и Војводина (у Србији).[17]
Узајамна привлачност Кине и Балкана – да ли ће потрајати?
Бројни енергетски аналитичари сматрају да ће се присуство кинеског капитала у енергетски сектор у региону несумљиво повећати. Своје становиште потврђују пре свега чињеницом да су кинеске компаније једине које показују спремност да учествују у реализацији балканских енергетских пројеката без државних гаранција, затим да могу обезбедити тзв. “јефтин” капитал, што заједно представља атрактиван микс за балканске државе са застарелом енергетском инфраструктуром.[18]
Осим наведеног, понуде кинеских компанија које се срећу на државним тендерима за различите енергетске пројекте, знатно су повољније од понуда европских и других компанија. Довољно је навести пример тендера за набавку опреме потребне за изградњу електране у Станарима (БиХ), при чему је предлог кинеског Донгфанг-а био упола јефтинији од француског Алстом-а или канадско-пољског конзорцијума којег чине СНЦ-Лавалин и Рафако.[19]
Поред тога, Кинези су проценили да Балкан обилује неискоришћеним залихама угља, хидропотенцијалом и другим обновљивим изворима енергије, и рачунају да учествују у њиховом развоју. Међутим, оно што, према мишљењу аналитичара, Кинезе изгледа највише занима, јесте да се “приближе” Европи. О томе довољно говори чињеница да су неки обједињени европско-кинески подухвати већ у повоју. Сарадња кинеске Сунергy и немачке бранше Митсубисхи Интернатионал на развоју серије фотонапонаских електрана у соларном парку Јерусалимово у јужној Бугарској, заједно са бугарском компанијом Хелиос Поwер, један је од таквих примера.[20]
Осим наведеног, кинеске компаније много полажу на то да укупан развој балканске енергетике буде у сагласности са стандардима које је прописала ЕУ за земље региона. [21] Мартин Бардет објашњава да се разлог за такав приступ Кине, заснива на очекивању да ће та средства на крају бити оперативна у оквиру европског енергетског тржишта.[22] То је, наравно, условљено предстојећом либерализацијом целокупног балканског тржишта и интегрисањем Западног Балкана у оквире Уније. До тада, мишљења је Лоик Пулан, Балкан може служити као “припремни терен” или “терен за вежбу” кинеских компанија, на којем би оне стекле индустријску зрелост и технолошку софистицираност потребну за улазак на западна тржишта.[23] Иако (можда) ризична, оцењује исти аутор, таква стратегија Кине, могла би јој (евентуално) обезбедити позицију за израженији ангажман у односима између европских држава.[24]
Све наведено у овом кратком прегледу указује на то да обострана привлачност између Кине и балканских држава постоји. Међутим, да ли ће она бити кратког даха или ће се интензивирати и продубити, свакако зависи од става осталих актера заинтересованих да обликују балканско енергетско тржиште, али и креативности локалних политичких и економских елита у проналажењу прагматичних решења када је реч о процесу балансирања између различитих опција зарад изградње што вишег степена енергетске безбедности.
[1] Лоïц Поулаин, Цхина’с Неw Балкан Стратегy, Централ Еуропе Wатцх, Вол. 1, Но. 2, Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес – ЦСИС,WасхингтонД.Ц., 2011, п. 5.
[2] Цхина сетс уп схоп ин Еуропе’с бацкyард, Поwер Енгинееринг Интернатионал (онлине), 01.10.2012, преузето са: http://www.powerengineeringint.com/articles/print/volume-20/issue-9/power-report/china-sets-shop-europes-backyard.html 20.03.2013.
[3] Бојана Барловац, Цхина то Инвест 2бн Еуро ин Сербиан Енергy, Балкан Инсигхт (онлине), 24.11.2011., преузето са: http://www.balkaninsight.com/en/article/china-to-invest-2-billion-euro-in-serbia-s-energy-sector 05.03.2013.
[4] Бојана Барловац, Цхина то Инвест 2бн Еуро ин Сербиан Енергy, Балкан Инсигхт (онлине), 24.11.2011., преузето са: http://www.balkaninsight.com/en/article/china-to-invest-2-billion-euro-in-serbia-s-energy-sector 05.03.2013.
[5] Бојана Барловац, Цхина то Инвест 2бн Еуро ин Сербиан Енергy, Балкан Инсигхт (онлине), 24.11.2011., преузето са: http://www.balkaninsight.com/en/article/china-to-invest-2-billion-euro-in-serbia-s-energy-sector 05.03.2013.
[6] Лоïц Поулаин, Цхина’с Неw Балкан Стратегy, Централ Еуропе Wатцх, Вол. 1, Но. 2, Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес – ЦСИС,WасхингтонД.Ц., 2011, п. 6.
[7] Лоïц Поулаин, Цхина’с Неw Балкан Стратегy, Централ Еуропе Wатцх, Вол. 1, Но. 2, Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес – ЦСИС,WасхингтонД.Ц., 2011, п. 5.
[8] Лоïц Поулаин, Цхина’с Неw Балкан Стратегy, Централ Еуропе Wатцх, Вол. 1, Но. 2, Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес – ЦСИС,WасхингтонД.Ц., 2011, п. 5.
[9] Кинески Донгфанг би требало да обезбеди опрему и изгради електрану, док ће угаљ бити обезбеђен из Станарског рудника који је лоциран у близини над којим већинско власништво од 2005. године има управо ЕФТ. (Андреw МацДоwалл, Босниа енергy: Цхина сеес потентиал, Беyонд Брицс (онлине), 28.06.2012., преузето са: http://blogs.ft.com/beyond-brics/2012/06/28/bosnia-energy-china-sees-potential/#axzz2NhOCX2Ix 03.03.2013.)
[10] Андреw МацДоwалл, Босниа енергy: Цхина сеес потентиал, Беyонд Брицс (онлине), 28.06.2012., преузето са: http://blogs.ft.com/beyond-brics/2012/06/28/bosnia-energy-china-sees-potential/#axzz2NhOCX2Ix 03.03.2013.
[11] Цхина сетс уп схоп ин Еуропе’с бацкyард, Поwер Енгинееринг Интернатионал (онлине), 01.10.2012, преузето са: http://www.powerengineeringint.com/articles/print/volume-20/issue-9/power-report/china-sets-shop-europes-backyard.html 20.03.2013.
[12] Синиса Јаков Марусиц, Мацедониа ин Талкс wитх Цхина он Мајор Енергy Пројецт, Балкан Инсигхт (онлине), 15.12.2010, преузето са: http://www.balkaninsight.com/en/article/macedonia-mulls-mammoth-energy-project 12.03.2013.
[13] Цхина сетс уп схоп ин Еуропе’с бацкyард, Поwер Енгинееринг Интернатионал (онлине), 01.10.2012, преузето са: http://www.powerengineeringint.com/articles/print/volume-20/issue-9/power-report/china-sets-shop-europes-backyard.html 20.03.2013.
[14] Цхина сетс уп схоп ин Еуропе’с бацкyард, Поwер Енгинееринг Интернатионал (онлине), 01.10.2012, преузето са: http://www.powerengineeringint.com/articles/print/volume-20/issue-9/power-report/china-sets-shop-europes-backyard.html 20.03.2013.
[15] Цхинесе интерестед ин енергy анд транспорт инвестмент, Цроатиан Тимес (онлине), 24.03.2012., преузето са: http://www.croatiantimes.com/news/Business/2012-03-24/25956/Chinese_interested_in_energy_and_transport_investment_ 21.03.2013.
[16] Цхина Минг Yанг то Супплy Турбинес фор Булгариан Wинд Пројецтс, Блоомберг (онлине), 07.02.2012., преузето са: http://www.bloomberg.com/news/2012-02-07/china-ming-yang-to-supply-turbines-for-bulgarian-wind-projects.html
[17] Лоïц Поулаин, Цхина’с Неw Балкан Стратегy, Централ Еуропе Wатцх, Вол. 1, Но. 2, Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес – ЦСИС,WасхингтонД.Ц., 2011, п. 5.
[18] Цхина сетс уп схоп ин Еуропе’с бацкyард, Поwер Енгинееринг Интернатионал (онлине), 01.10.2012, преузето са: http://www.powerengineeringint.com/articles/print/volume-20/issue-9/power-report/china-sets-shop-europes-backyard.html 20.03.2013.
[19] Цхина сетс уп схоп ин Еуропе’с бацкyард, Поwер Енгинееринг Интернатионал (онлине), 01.10.2012, преузето са: http://www.powerengineeringint.com/articles/print/volume-20/issue-9/power-report/china-sets-shop-europes-backyard.html 20.03.2013.
[20] Хеатх Реидy, Цхинесе анд Булгариан солар фирмс прогресс ин девелопинг ПВ плантс, Ренеwабле Енергy Тецхнологy (онлине), 17.05.2012, преузето са: http://www.renewable-energy-technology.net/solar/chinese-and-bulgarian-solar-firms-progress-developing-pv-plants 20.03.2013.
[21] Неил МацДоналд, Донгфанг wинсБосниа поwер цонтрацт, Беyонд Брикс (онлине), 07.04.2011., преузето са: http://blogs.ft.com/beyond-brics/2011/04/07/dongfang-wins-bosnia-power-contract/#axzz2ON2vfDwX 15.03.2013.
[22] Цхина сетс уп схоп ин Еуропе’с бацкyард, Поwер Енгинееринг Интернатионал (онлине), 01.10.2012, преузето са: http://www.powerengineeringint.com/articles/print/volume-20/issue-9/power-report/china-sets-shop-europes-backyard.html 20.03.2013.
[23] Лоïц Поулаин, Цхина’с Неw Балкан Стратегy, Централ Еуропе Wатцх, Вол. 1, Но. 2, Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес – ЦСИС,WасхингтонД.Ц., 2011, п. 5.
[24] Цхина сетс уп схоп ин Еуропе’с бацкyард, Поwер Енгинееринг Интернатионал (онлине), 01.10.2012, преузето са: http://www.powerengineeringint.com/articles/print/volume-20/issue-9/power-report/china-sets-shop-europes-backyard.html 20.03.2013.
Марко Филијовић
Балкан Магазин
фото: Shutterstock
RT @srbijadanas: Кина – Нови "енергетски играч" на Балкану (?) – http://t.co/frzZmu1m6F #Srbija http://t.co/KCAYgfoaYL