01.02.2012. –
Минхенска конференција о безбедности може да постане посредник у спору који траје већ годинама између Русије и НАТО-а око проблема ПРО. Како је изјавио председник Волфганг Ишингер, на конференцији ће бити представљен компромисни предлог по питању ЕвроПРО, који ће одговарати обема странама.
Уочи годишњег међународног форума о питањима безбедности који се отвара 3. фебруара у Минхену, председник конференције који је раније био амбасадор Немачке у САД, саопштио је да се скоро две године уз учешће представника САД, Русије и држава НАТО-а разрађује некаква компромисна варијанта сарадње у области формирања европског противракетног штита.
Кључни моменат у новој варијанти, према Ишингеру, биће размена података и њихова заједничка оцена. При томе системи ПРО неће бити обједињени. Против сличног корака се залаже Вашингтон, плашећи се предаје технологија. Конкретне детаље Волфганг Ишингер није навео. Експерти ипак не журе да прихвате ову изјаву као пробој у преговорима. Игор Коротченко, главни уредник листа Национална одбра,а члан президијума друштвеног савета руског министарства одбране, у својим оценама категоричан је.
Русија је већ више пута изнела свој став, говори експерт. Потребне су јој правно обавезујуће гаранције да систем ЕвроПРО неће бити усмерен против ње. Са практичне тачке гледишта то значи да стартне позиције противракета треба да буду одмакнуте од руских граница за пречник њихове бојеве примене. То је једини услова под којим је Русија сагласна да прихвати постављање система европске ПРО. Што се тиче разних предлога, између осталог о стварању центра за размену података, то, наравно, неће бити игнорисано. Али принципијални став Русије се није променио.
Још средином прошле године Волфганг Ишингер у чланку Кров европске куће, објављеном у немачком Франкфуртер Алемајне Цајтунгу, позвоа је да се укључи Русија у формирање система ЕвроПРО под равноправним условима и узимајући у обзир руске интересе. Занимљиво је да при томе и актуално саопштење о новом компромису потиче од њега, а не од званичних истанци у Вашингтону или Бриселу. Између осталог, Игор Коротченско не види у томе никакву разлику.
Може се говорити са било које платформе — у Вашингтону, у Токију, у Минхену — говори Коротченко. Док САД и НАТО ова питања у практичном плану не буду разматрали, Русија ће предузимати оне мере које је раније изнео председник Дмитриј Медведев. У фазама када ЕвроПРО буде реално претила нашим статешким нуклеарним снагама, ми ћемо реализовати читав комплекс узвратних мера. То је између осталог размештање оперативно-тактичких ракета Искандер у Каљининградској области и на југу Русије, а сада и преоријентисање дела стратешког војног потенцијала на уништавање објеката ЕвроПРО у случају хипотетичног војног конфликта.
Да ли ће ново политичко ”јело” о којем је говори Ишингер бити изненађење за минхенску трпезу, тешко је рећи. Најважније је да буде бар јестиво.
