Статистика је показала да је у трећем тромесечју прошле године БДП десезонирано смањен за 0,7 одсто, у четвртом за 0,3 одсто, што значи да је рецесија почела у другој половини прошле године и да смо у четвртом тромесечју нове рецесије, указује економиста Мирослав Здравковић.
Он оцењује да је могуће да, услед превише дубоког пада привредне активности у првом тромесечју, у другом чак дође и по благог раста, као последице надокнађивања изгубљених радних дана у првом тромесечју, али то неће променити основну констатацију о рецесији. Здравковић је мишљења да излазак привреде Србије из рецесије зависи од пољопривредне производње. Он наводи да би, уз ограничења у извозу и пад домаће тражње, упрво пољопривреда могла бити један од извора за трајнији економски раст. Елем, излазак из рецесије кроз раст извоза веома зависити од вредности пољопривредне производње у овој години.
„У прошлој години је робни извоз био за милијарду евра већи него у 2008, али је пољопривреда у том расту учествовала са три петине. Раст економске активности услед раста домаће тражње за сада није могућ„, констатује Здравковић у анализи на сајту „Макроекономија”.
Потребно је, наводи он, тражити нове изворе за економски раст, а то би могли бити већа употреба неискоришћеног земљишта за пољопривредну производњу – ратарство, воћарство, повртарство, као и долазак нових инвеститора заинтересованих за производњу у Србији.
Здравковић сматра да је раст БДП базиран на повећању извоза уз већу производњу за извоз ограничен тражњом за производима из Србије и кретањем берзанских цена за производе који се у земљи производе и извозе
Дневник
