Према проценама безбедносних стручњака, у последњих петнаестак година на подручју Балкана створена је квалитетна мрежа ћелија радикалних исламистичких група спремних да крену у борбу против западне цивилизације, а највише их је у БиХ, Албанији и на Косову, пише загребачки Јутарњи лист.
Позивајући се на неименоване саговорнике блиске безбедносним службама, лист пише да су “муслимани на Косову и у Албанији” далеко радикалнији него они у БиХ. Проблем је, кажу, у тамошњим исламским заједницама које су подељене и испреплетане радикалним елементима.
Слична је ситуација у Македонији, а најпроблематичније је у западној Македонији у којој већином обитавају радикални исламски Албанци који сарађују са истомишљеницима у Албанији и у сукобу су са секуларним Албанцима националистима и македонском државом.
Рашки муслимани најрадикалнији
Муслимани из Рашкеобласти су далеко најрадикалнији, тврди један од саговорника. У тамошњој Исламској заједници већ годинама траје сукоб између две струје што само погодује даљој радикализацији. Обавештајни подаци говоре да се део вехабија из БиХ сели на подручје Рашке области у Србији, наводи Јутарњи.
У Босни и Херцеговини Исламска заједница је прилично јединствена у осуди радикалних исламиста и покушава да примири ситуацију, тврде саговорници “Јутарњег листа” и додају да је, према доступним информацијама, број радикалиних муслимана све већи.
Слична је ситуација у Рашкој области коју, тврде, треба посматрати као територијалну целину која обухвата Србију, Босну и Херцеговину и Црну Гору.
Што се Хрватске тиче, лист пише да у овом тренутку у тој држави има између 50 и 70 особа које се квалификују као екстремни исламисти, а пунктови њихова деловања су Пула, Ријека и Загреб и сви они су под надзором службе, а засад није примећено њихово деловање које би ишло према неким терористичким операцијама.
Први радикални исламисти на ове просторе стигли су са ратом у БиХ када је тадашње бошњачко руководство одобрило улазак страних бораца из исламских држава у Армију БиХ те је 1993. године основана бригада Ел Муџахедин.
Након завршетка рата већи део бораца остао је у БиХ, добио је држављанство, основао породице и ширили су идеје радикалног ислама кроз образовне и друге установе у којима су се добро позиционирали. Већ 1998. године радикални исламисти налазе ново подручје деловања, а то је Косово, где су се Албанци сукобљавали са тадашњим Милошевићевим режимом и у Македонији.
На простору Санџака у Србији вехабије се појављују почетком 2000. преко ноћи настају установе у којима се проповеда вехабизам. Мета вехабија су социјално угрожене слабо образоване особе. Постојала је јака веза с вехабијама у Босни те су многе вехабије из Рашке области одлазиле у камп у Горњу Маочу, некадашњи центар за обуку вехабија.
Власти у БиХ у томе нису виделе проблем и прећутно су штитиле таква вехабијска средишта. Све док Мелвид Јашаревић 2011. године није запуцао на зграду Амбасаде САД-а у Сарајеву и ранио три особе. Јашаревић је вехабија из Новог Пазара и прошао је вехабијски камп у Горњој Маочи. Пореклом је из Новог Пазара, као и Сеад Плојовић који је у Хрватској покушао да оснује вехабијски покрет. Данас му се суди у Србији за подстицање на тероризам.
Други најпознатији локалитет је Горња Бочина у којој је главни вођа био имам Нусрет Имамовић који се сматрао главним вођом вехабијског покрета у БиХ. И према њему су тамошње власти биле амбивалентне или су га прећутно подржавале.
Имамовић је избегао у Сирију у редове Ал Нусра фронта, а САД га је ставио на листу најтраженијих терориста и прогласио га терористичким лидером у БиХ.
јутарњи.хр
припрема: Србија данас
