Србија
Трендује

„Студентска листа“ најавила преиспитивање раније склопљених споразума о КиМ

* Жели јачање сарадње са дејтонском Српском. Тражиће преисипитивање досадашње примене „бонских овлашћења“, а држаће се ставаа да се високи представник може именовати само кроз СБ УН

* Студентска ће се противити независности Косова и његовом чланству у међународним организацијама, позивајући се на Устав Србије и Резолуцију Савета безбедности УН-а 1244. Најавила и процесуирање представника претходне власти уколико се утврде могућа кривична дела повезана са склапањем и спровођењем споразума које сматрају неуставним и штетним за Србију

* У односима с Русијом најављено очување традиционалног партнерства, посебно координације у Савету безбедности УН-а у вези с територијалним интегритетом Србије и другим заједничким питањима

* Листа САД види као стратешког партнера, уз наставак дијалога о привреди, економији и индустрији: „Односе с Америком градићемо дугорочно, независно од краткорочних политичких промена“

* Кину означила као најважнијег трговинског партнера у Азији. Најављује ширење сарадње у економији, инфраструктури, индустрији и вештачкој интелигенцији, уз инсистирање на домаћим прописима, еколошким стандардима, правима радника и сигурности на раду

__________________________________________________________________

СТУДЕНТСКА листа у Србији у свом програму најављује залагање за надлежности и уставни положај Републике Српске, преиспитивање досадашње примене бонских овлашћења високог представника у БиХ, те интензивирање сарадње Србије с државама региона.

У документу названом „Студентски план“, представљени су ставови о европским интеграцијама, КиМ, положају Срба у суседним државама и односима с великим светским силама.

Као полазиште наводе очување Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Србије од 26. децембра 2007. године. Међу приоритетима издвајају уклањање страначког кадровања из Министарства спољних послова, дипломатског кора и других међународних и домаћих мисија Србије.

Ставови о БиХ

Када је реч о БиХ, Студентска листа наводи да ће се залагати за утврђене надлежности и уставни положај Републике Српске, укључујући право вета у заједничким институцијама те покретну и непокретну имовину.

– У сарадњи с међународном заједницом, преиспитаћемо досадашњу праксу примене тзв. бонских овлашћења високог представника за БиХ – наводи се у програму.

Инсистирање на избору високог представника уз сагласност Савета безбедности УН-а такође је наведено као њихов политички захтев. Најављују дипломатске и правне активности у случајевима које оцене прекорачењем мандата из Анекса 10 Дејтонског споразума, посебно ако сматрају да се њима задире у уставна права ентитета.

Предвиђају и јачање сарадње Србије и Републике Српске у складу са Споразумом о специјалним и паралелним односима. Обухватили би привреду, индустрију, саобраћајну и енергетску инфраструктуру, пољопривреду, услуге, туризам, јавну безбедност, образовање, универзитетску и културну сарадњу.

Двојно држављанство с Црном Гором

У односима с државама региона најављују продубљивање билатералних веза, нарочито са земљама бивше Југославије и државама у којима живи значајан број Срба. Спомињу и сарадњу с чланицама Дунавске комисије, Крајовске и Вишеградске групе те ЦЕФТА-е.

За Црну Гору посебно издвајају питање двојног држављанства, које желе решити билатералним споразумом или другим одговарајућим правним моделом „на обострану корист“.

Када је реч о Србима у Хрватској, најављују пажњу положају повратника, наводној селективној примени права у појединим судским поступцима и условима за достојанствено обележавање гробних места.

„Студентска листа“ најавила преиспитивање раније склопљених споразума о КиМ

Позивају се на Резолуцију Савета безбедности УН-а 1120, Писмо Владе Хрватске из 1997. године, Ердутски споразум и споразум Хрватске и Србије и Црне Горе о заштити мањина из 2004. године.

Против признања КиМ

Студентска листа поручује да ће се противити независности Косова и његовом чланству у међународним организацијама, позивајући се на Устав Србије и Резолуцију Савета безбедности УН-а 1244.

Најављују преиспитивање раније склопљених споразума и процесуирање представника претходне власти уколико се утврде могућа кривична дела повезана са склапањем и спровођењем споразума које сматрају неуставним и штетним за Србију.

Посебан нагласак стављају на положај Срба северно и јужно од Ибра, у шест општина са српском већином, али и у другим срединама у којима живи српско становништво.

Најављују стварање услова за опстанак горанске мањине те поновно оснивање јединице локалне самоуправе на подручјима где Горанци чине већину. Као посебно значајан издвајају Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици.

Европске интеграције и правосуђе

Европску унију препознају као најзначајнијег економског партнера Србије. Према подацима које износе у програму, спољнотрговинска размена с ЕУ током 2025. године достигла је 60 милијарди евра.

Наглашавају значај Споразума о стабилизацији и придруживању из 2008. године, приступа европском тржишту, безвизног режима и претприступних фондова.

Најављују продубљивање постојећих стратешких партнерстава с чланицама ЕУ и интензивирање сарадње с другим европским државама. Међу циљевима наводе добијање позитивног извештаја о испуњености привремених мјрила, односно ИБАР-а, кроз напредак у поглављима 23 и 24, која се односе на правосуђе, основна права, правду, слободу и сигурност.

Предвиђају и снажнију сарадњу с Европском банком за обнову и развој и Европском инвестиционом банком ради финансирања развојних пројеката.

Партнерство с Русијом

У односима с Русијом најављују очување традиционалног партнерства, посебно координације у Савету безбедности УН-а у вези с територијалним интегритетом Србије и другим заједничким питањима.

Према њиховом ставу, увођење санкција државама, ентитетима или појединцима представља политички став, али само по себи не потврђује да такве мере доприносе решавању политичких и сигурносних проблема. Притом се позивају на искуство Србије са санкцијама и њихове последице по становништво.

Истовремено истичу право свих суверених држава на територијални интегритет, укључујући целовитост и неповредивост територије Украјине. Најављују подршку активностима које воде што бржем завршетку ратова и мирном решавању спорова.

САД и Кина

Сједињене Америчке Државе виде као стратешког партнера, уз наставак дијалога о привреди, економији и индустрији.

Српску дијаспору у САД желе укључити кроз институционалну сарадњу, инвестиције и размену знања.

– Односе с Америком градићемо дугорочно, независно од краткорочних политичких промена – наводи се у програму.

Кину препознају као најважнијег трговинског партнера у Азији. Најављују ширење сарадње у економији, инфраструктури, индустрији и вештачкој интелигенцији, уз инсистирање на домаћим прописима, еколошким стандардима, правима радника и сигурности на раду.

Газа и нова тржишта

Програм предвиђа отварање нових тржишта и обнављање дипломатског присуства Србије у Латинској Америци, Индији и Африци, ослањајући се на везе из времена Покрета несврстаних.

Најављују више стипендија за студенте из афричких земаља, те сарадњу с Латинском Америком у борби против организираног криминала.

У делу посвећеном Палестини, осуђују поступање Израела у Гази, које описују као систематски покушај уништења палестинског народа. Поручују да у томе неће бити саучесници те најављују интензивирање хуманитарне помоћи ради спашавања живота и смањења броја жртава.

Ко су кандидати с искуством у дипломатији

Према пренесеном тексту, на Студентској листи налази се осам особа са знањем, образовањем или искуством у дипломатији, спољној политици и међународној сарадњи.

Међу њима је Адем Маврић, шести на листи, политиколог и стручњак за међународне односе који се образовао у Турској и усавршавао у дипломатији и решавању међународних сукоба.

На 44. месту је Александра Илић, ванредни професор Факултета безбедности, чије су области сарадња и правни аспекти међународних односа. Јован Вујачић, доцент Правног факултета у Крагујевцу, налази се на 63. месту и бави се међународном трговином и трговинским споразумима.

Ивана Петровић, некадашња службеница мисије ОСЦЕ-а на КиМ, заузима 65. место, док је Милош Тодоровић, професор Економског факултета у Нишу који се бави међународном економијом, на 82. месту.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Факти.орг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button