Економија

Купујемо месо на граме

Стручњаци процењују да ће у месарама производи бити све скупљи, као и да нам прете несташице. Снабдевеност овим намирницама у нашој земљи ускоро ће зависити искључиво од увоза

Стручњаци за аграр процењују да ће месо и прерађевине бити све скупљи, али и да високе цене неће гарантовати и пуне расхладне витрине у радњама. Оваква упозорења показују да нам прети несташица још једне животне намирнице, као и да ће све то утицати да нам увоз буде све већи.

У месним индустријама тврде да им је главни проблем мањак товљеника на тржишту и да то диктира ценовнике. Њихови производи у трговинама су све скупљи, док истовремено на сточним пијацама у Србији “падају” цене живе стоке.

– Садашње стање последица је вишегодишње небриге према сточарству и аграру, па ће раст цена бити само логичан след – каже за “Новости” Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета и председник Друштва агроекономиста Србије. – Чим неке робе нема довољно, дефицитарна је у понуди, нормално је да ће да поскупи. Ту не помажу никакве интервенције из Робних резерви, све је то кратког даха.

НЕМА ГМО ГРАНИЧНА фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, како тврди Јан Боћански, директор Управе за заштиту биља, контролише и анализира све пошиљке и гарантује да ниједан генетски модификован производ није ушао у Србију. – Строга контрола врши се сваког дана – истиче Боћански. – Имамо мониторинг и тачно знамо шта радимо. Све се контролише – и семе и производи од семена. У Србију не може неконтролисано да уђе сојина сачма.

Шеварлић додаје да оваквом стању на тржишту доприносе и реструктурирани бивши комбинати, чиме је уништен део репродукционог материјала у сточарству Србије. Већ следеће године, додаје професор, сточарство ће учествовати само 25 одсто у укупној пољопривредној производњи и тиме ће Србија заузети последње мести у Европи.

– Србија постаје увозно зависна земља и неће моћи да задовољи сопствене потребе, ако се озбиљно не направи заокрет у сточарству – упозорава Шеварлић.

Управо од увоза стрепе потрошачи, јер значајне количине из иностранства стижу сивим каналима. Преко Косова су, на црно, стигле тоне свеже пилетине из разних делова света. Слична је ситуација и са другим врстама меса. У индустрији меса у нашој земљи, према незваничним информацијама користе се највише увозне сировине. Иако на паковањима преређевине пише да је произведено у Србији, готово 90 одсто сировина стиже из иностранства. Ниједан кланичар, нити месар у Србији, то јавно не желе да потврди.

Да Србија постаје све већи увозник меса показују и упоредни подаци из ове и прошле године. За првих осам месеци ове године, извезли смо меса за 1,3 милијарде евра, али смо, зато, увезли један и по пут више – 2 милијарде. Однос увоза и извоза је у 2011. години био готово исти. Лане смо увезли меса у вредности од 3,2 милијарде евра, док је извоз био за нијансу “јачи” – 3,3 милијарде. Код живе стоке већа је разлика између увоза и извоза. Из наших штала у свет је отишло стоке за 4,2 милијарде долара, док је у Србију ушло говеда, свиња, оваца за 0,9 милијарди.

– Највећа разлика између увоза и извоза је у свињском месу – кажу у Републичком заводи за статистику. – Од две милијарде увоза, половина одлази на свеже, расхлађено или смрзнуто свињско месо. С друге стране, извоз овог меса је три пута мањи од увоза. Нисмо увозили говеђе месо, а извоз је био вредан 4,4 милиона евра. Једино што смо од меса више извозили него увозили јесу јестиви отпаци од живине.
ГРАНИЧНА КОНТРОЛА 

ИЗ Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде поручују да грађани Србије једу исправно месо. Нова метода увоза меса уведена је по угледу на стандарде Европске уније.Контрола је, кажу у Министарству, свакодневна, али селективна, па ће само најризичнији узорци бити ношени у лабораторију на додатну анализу. Инспектори ће на основу свог знања и искуства сами процењивати која пошиљка ће ићи на контроле у овлашћене лабораторије. – Од почетка 2011. до краја септембра ове године у нашој земљи укупно је узето 107.015 узорака, прегледано је 62.110 пошиљки и урађено 108.175 испитивања – каже Дејан Крњаић, државни секретар у Министарству пољопривреде. – Резултати су показали да 12 узорака није било адекватно, квалитет и декларисање били су спорни у 212 случајева, само је 100 случајева било условно везано за безбедност производа, присуство пестицида пронађено је у седам производа, код 39 производа пронађени су тешки метали, док је у 34 случаја констатована микробиолошка неадекватност.

Када су у питању месне прерађевине, од почетка године бележимо позитивну размену са светом. Увезли смо кобасица и сличних прерађевина за 7,3 милиона евра, а извезли смо за 10 милиона евра.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!