Када је постављена на место Председника Владе, Ана Брнабић се, како је изјавила, веома изненадила. Међутим тада а ни до данас није рекла да није способна да обавља ту функцију. Зашто сада оптужује друге за стање у коме се налази њен ресор, а тиме и Србија? Није спорна промена Закона о рударству из 2006. године и давање неоснованих права носиоцима геолошких истраживања. Међутим, СНС је још 16.12.2015. извршио измене Закона о рударству, али није дирао “уговор о поклону” од 56 милијарди евра, односно спорна експлоатациона права из 2006. године. Посебно их није их дирао недавно, 22.4.2021., када је по хитној процедури допуњавао чланове 4. и 52. Закона о рударству усвојањем још драстичнијих измена на штету Србије.
Пред Референдум, Изборе и најављени одлазак Вучића са чела СНС-а као да се отварају бројна стратешка питања, што није изненађење јер се центар одлучивања, још од 2012. године, не налази у Влади и код Ивице Дачића у Скупштини већ у СНС-у.
Ко брани СНС-у да сутра или наредних дана изврши измену нпр. члана 52. Закона о рударству и врати садржину брисаних чланова 14 и 15. Закона о рударству? Ко спречава СНС да утврди висину рудне ренте за литијуом од нпр. 20% или више? Ко спречава СНС да утврди адекватне услове и накнаде за садашњу и будућу заштиту природе?
Нпр.: Ко брани СНС-у да сутра или наредних дана изврши измену нпр. члана 52. Закона о рударству и врати садржину брисаних чланова 14 и 15. Закона о рударству? Ко спречава СНС да утврди висину рудне ренте за литијуом од нпр. 20% или више? Ко спречава СНС да утврди адекватне услове и накнаде за садашњу и будућу заштиту природе? Зашто Ана Брнабић и Зорана Михајловић нису позвале Државног правобраниоца да буде члан Радне групе за имплементацију пројекта “Јадар”, ко их је спречавао да Државном правобранилаштву достављају материјале у вези Рио Тинта, Београда на води, Метроа и сл. Грађани Србије су преко својих посланика усвојили Закон о државном правобранилаштву верујући да ће ово Правобранилаштво савесно и професинално бринути о правима и имовинским интересима Србије. Ко је одговоран што ово Правобранилаштво није укључено и што није ангажовано у остваривању и заштити имовинских права и интереса Србије?
Према међудржавном Споразуму, који је 15.5.2004. године закључила Србија са Британијом, Рио Тинту су гарантована права по основу улагања. Месец дана касније (8.6.2004.), добијањем Решења о геолошким истраживањима, Рио Тинто је прихватио садржину чланова 14. и 15. Закона о рударству. Овим члановима поменути Споразум је гарантовао Рио Тинту права по основу уложених средстава: да о своме трошку и на свој ризик врши геолошка истраживања и да му се врате уложена средства уколико Србија експлоатацију литијума додели повољнијем понуђачу. У случају неспоразума, предвиђено је да се спорови решавају “дипломатским путем”. Ако се не би постигао договор, заинтересована страна има право да се обрати међународној арбитражи.
Адвокатска Канцеларија Радић
(НСПМ)
