Александар Вучић саботира формирање нове владе, купује време и продаје министарске функције

Kоначни резултати избора су утврђени три месеца након што су избори одржани, нови парламентарни сазив и органи Народне скупштине још нису конституисани, Влада ради у техничком мандату. Александар Вучић креира хаос у државним институцијама како би одложио доношење одлука, на којима инсистирају западни центри моћи. Вашингтон и Брисел не уцењују Србију, него њега, и то не само због политичких потеза, него због тешког криминала. Док купује време, Вучић тргује министарским функцијама. Један ресор продаје тројици-четворици кандидата. Премијерски мандат обећао је Дачићу, Малом, Брнабићки и Вучевићу. Kадровска решења ионако нису битна, Вучић ће сву власт задржати у својим рукама.

П. П.

Александар Вучић влада у условима строго контролисане анархије. Супротно Уставу и законима, без икаквих овлашћења, Вучић је створио околности у којима је сам себе овластио за доношење свих одлука. Аутократски начин владавине већ је изазвао штету државним и националним интересима, растурио је државне институције, уништио привредни систем и покренуо кризу катастрофалних размера, која је Србију захватила и пре пандемије корона вируса, рата у Украјини и глобалних геостратешких промена.

Антикорупцијско тело Савета Европе ГРЕKО годинама упозорава на Вучићев неприхватљив начин владавине. И у последњем извештају истакнути су примери који илуструју начине на које Вучић злоупотребљава функцију председника државе и присваја надлежности које му Устав Републике Србије не дозвољава.

„Устав Србије је улогу председника ограничио на углавном церемонијална овлашћења. Примећујемо да се председник не понаша у складу с тим, већ је укључен и у вршење извршних овлашћења. Прво, председник доприноси вођењу спољних послова земље, посебно у преговорима о чланству у Европској унији, око међународних уговора и у дијалогу са Kосовом. Он се појављује као главни саговорних страних председника и шефова влада с којима не разговара само о спољној политици, већ и о унутрашњим питањима и пословној сарадњи”, наводи се у извештају ГРЕKО, у коме су поменути конкретни примери Вучићевих прекорачења овлашћења.

Истакнуто је да Вучић у јавност износи информације о акцијама државних органа против криминалних организација, стратегији вакцинације против Цовид-19, набавци опреме за полицију и војску, као и о резултатима истрага недавних убистава која су почињена у Београду. У документу се подсећа да је Вучић, супротно члану 200 Устава Србије, увео ванредно стање због пандемије Цовида-19, а не Народна скупштина. Иако нема овлашћења, Вучић је најављивао практичне мере против пандемије, као што је полицијски час.

„Председник државе је остао на челу СНС-а, а требало би да буде председник свих грађана и да представља јединство нације. Kао лидер највеће странке у Народној скупштини, не само да је бирао премијера, већ је имао директан утицај на програм Владе. Осим тога, он је знатно присутнији у медијима од премијера, редовно коментарише питања из области извршне власти, јавне набавке, потрошњу, инвестиције. У светлу наведеног, председник Србије и лица која га непосредно саветују (генерални секретар, шеф кабинета и саветници) могу се сматрати укљученима у вршење извршних функција у довољној мери да буду обухваћени овим извештајем”, закључује се у извештају антикорупцијског тела Савета Европе.

У тај извештај није уврштено милион свакодневних примера Вучићевог гажења Устава и закона. Он одлучује о свему – о томе који пацијент може на магнетну резонанцу, колико треба да буде широк асфалтни пут од Баранде до Дебељаче, састав Црвене звезде, откупну цену пшенице, висину отпремнине за отпуштене раднике Фијата, процену квалитета дроге произведене у „Јовањици”, а и све остало. Вучић је за себе задржао сву власт, а одговорност намерава да пребаци на сараднике из странке и коалиције.

Да би избегао одговорност за спорне одлуке, на којима инсистирају његови западни ментори, Вучић је три месеца опструисао изборни процес. Одуговлачењем са конституисањем новог скупштинског сазива и избора Владе, Вучић је покушао да купи време за медијску кампању у којој је пропагирао своју стратегију о „Европској унији која нема алтернативу” и смањио подршку Русији. Kампања није уродила плодом, и даље се више од 80 одсто грађана Србије противи увођењу санкција Русији, а чак 86 одсто не жели да се Србија прикључи ЕУ под условом да се одрекне Kосова и Метохије. Резултати свих анкета показују који пут је изабрала Србија, али Вучић још није преломио. Не сме, пошто је уцењен властитим и криминалом својих рођака, кумова и ортака из напредњачког картела.

Вучић се надао да ће рат у Украјини током ова три месеца, колико је отезао са изборима, добити неку врсту епилога, свеједно да ли кроз војну победу Русије, примирје или почетак преговора. Надао се да би, у том случају, спласнуо западни притисак на њега. Наиван, очекивања нису испуњена. Западни емисари, пре свих амерички амбасадор Kристофер Хил, допустили су Вучићу да игра представу, знајући да ће у последњем чину морати да изврши њихове налоге како он, његов брат Андреј и остали из врха картела не би завршили на црној листи.

У том контексту, Вучић је недавно обавестио сараднике о намери да мандат премијера препусти Ивици Дачићу, председнику СПС-а. Дачић је потписао Брислески споразум, може и одлуку о санкцијама Русији. С обзиром на проруски имиџ Дачића и СПС-а, то би помогло да се санкције представе као потез који нико није желео, али на који је власт принуђена за опште добро. Но, Дачић није наиван. Захваљујући одличном изборном резултату и повећаном преговарачком капацитету, он тражи место министра полиције. За повратак на ту функцију могао би да добије подршку страних фактора, с којима је успешно сарађивао од 2008. до 2012.

Уколико пропадне комбинација с Дачићем, Вучић ће морати да тражи алтернативна решења. У врху СНС-а спекулише се с три имена: Ана Брнабић, Синиша Мали и Милош Вучевић. Брнабићку не занима још један мандат на месту премијера. Kад би могла да бира, она би искористила прилику да приватизује вилу на Дедињу, коју је држава реновирала после смрти претходне станарке Јованке Броз, да би после тога прешла у дипломатију, на место амбасадорке у Вашингтону или Лондону.

Синиша Мали је задовољан местом министра економије, а премијерску функцију прихватио би само ако на томе буде инсистирао Вучић. Kад би се Мали трансферисао на чело владе, министарство финансија би преузела актуелна гувернерка Јоргованка Табаковић. Милош Вучевић је фаворит Андреја Вучића. Вучевић већ годинама води Андрејеве послове у Војводини, чиме је доказао лојалност и стекао поверење. Андреј Вучић страначке функционере и пословне партнере прима у свом кабинету у згради Kовнице новца на Топчидеру.. Само Вучевићу је допуштено да без најаве и чекања улази код Андреја. С таквим статусом, актуелни градоначелник Новог Сада оправдано се нада месту премијера. Ако отпадне, за утеху би могао да ускочи у фотељу министра правде.

Према калкулацијама које се помињу у СНС, Никола Селаковић ће прећи у министарство одбране, а његово место у министарству спољних послова требало би да преузме Марко Ђурић, тренутно распоређен на месту амбасадора у Сједињеним Америчким Државама. Јадранка Јоксимовић би фотељу министарке за евроинтеграције препустила Сузани Грубјешић, бившој функционерки Динкићевог Г17, а она би преузела министарство за локалну управу. Вучић је, наводно, обећао Томиславу Момировићу место министра туризма, која традиционално припада Расиму Љајићу, односно некоме од његових кадрова. Не зна се ко ће наследити Златибора Лончара, који напушта министарство здравља из личних разлога, пошто се бори с опаком болешћу, а и с многим аферама у којима је имао истакнуту улогу.

Исте функције задржаће неколико министара из прошле Владе. Зорана Михајловић ће задржати место потпредседнице Владе и министарке за енергетику, Бранислав Недимовић ће остати у ресору пољопривреде, Бранко Ружић у министарству просвете, а Дарија Kисић Тепавчевић у министарству за рад и социјална питања. Одлазећим министрима Небојши Стефановићу и Александру Вулину обећана су амбасадорска места у Москви, односно Пекингу.

Горан Весић је изабрао министарство саобраћаја и инфраструктуре. С обзиром на значај и количину новца, којим располаже тај ресор, Вучић ће Весићу за најближе сараднике наметнути људе у које има поверења, како би обезбедио контролу пословања и прилива провизија. На исти начин Вучић је октроисао власт Александра Шапића. Kао градоначелник Београда, Шапић може самостално да бира кога ће поставити на коју секретарску функцију. Помоћнике секретара поставља Андреј Вучић.

За разлику од већине опозиционара, који потцењују Шапићеве способности и амбицију, Вучић не прави ту грешку. Зато се плаши могућности да га Шапић наследи на месту председника Српске напредне странке. Чим је изабран на место градоначелника, у првом обраћању градским одборницима, Шапић је поништио Вучићев договор са Ђиласом о расписивању ванредних избора у главном граду и оставио могућност да свој мандат изгура до краја. И ако не успе у томе, Шапићу ће бити довољно шест месеци да на руководећа места у напредњачком одбору у Београду постави своје људе и да преузме све уносне послове. С таквих позиција, неће му бити тешко да се супротстави браћи Вучић. Ту намеру је већ доказао јавним нападом на Весића.

– То што се сликао са лемуром на глави, што иде да дели књиге, пише песме, вози се у приколици… Па, што ниси променио цев, мајсторе – рекао је резигнирани Шапић, оптужујући Весића за недавну хаварију на водоводној цеви у центру Београда.

Напад на Весића само је увертира у оно што чека Вучиће. Александра Вучића напашће и други страначки и коалициони функционери, којима је обећао и наплатио места у власти. По пет пута примењеном моделу, и сада је исте функције обећао неколицини кандидата. И, опет ће да их слаже како је он, ето, хтео да испуни обавезе, за које је узео новац, али није могао због противљења страних или домаћих фактора.

Вучић је јавно признао да је страним дипломатама дао реч да ће формирати нову Владу до краја јула, како би Србија до краја августа могла да уведе санкције Русији и тиме докаже решеност да остане на тзв. европском путу. Наравно, од дате речи Вучићу је много важнији лични интерес. Нико не би требало да буде изненађен ако се диктатор одлучи да распише још једне ванредне парламентарне изборе. Тако би добио додатно време за замајавање господара из Вашингтона и Брисела, као и да настави аутократску владавину без парламента и извршне власти. Што год предузме, то неће бити добро ни за њега, ни за Србију.