Балканска лекција - Бакир у посети својим земљацима у Београду

Да није тужно, било би смешно – ово може само „на брдовитом Балкану“.

Посета председника Федерације БиХ Србији могла би се окарактерисати као Бакирова визита земљацима у Београду. Изетбеговића из Сарајева дочекаће његови земљаци из Чипуљића код Бугојна, Тузле, пар Црногораца и неколико рођених у Хрватској.

Министар доктор полиције Стефановић најавио је да ће 1,000 полицајаца и рониоца (?) блокирати Београд прилиом посете. Теоретски гледано, посао полиције је борба против криминала, али – Вучићев режим остаје доследан стратегији звецкања оружјем сваки пут када му падне рејтинг.

Фасцинантно је колико је режим у стању да сваки повод, свеједно ради ли се о вашару педерастих, посети политичара или о поплави – искористи за држање становништва у константном страху извођењем војске и полиције на улице.

Посета Бакира Изетбеговића својим земљацима који су на власти у окупираној Србији, део је пројекта „помирења“ на Балкану. Куриозитет је да су за „помирење међу народима“ задужени исти ликови који су нас увели у рат.

Председник Бакир је са тадашњим председником Алијом, учествовао на смотри џихадиста Ал-Каиде у Босни. Његов земљак и колега Вучић јавно је, са скупштинске говорнице позивао да се „за једног Србина убије сто Муслимана“. Људи који су веровали у празне приче и гинули четири крваве године, сада имају част и привилегију „помирења“ од истих оних који су их гурнули у рат.

Регија бивше СФРЈ се – заједно са добрим делом Европе, налази под контролом западних обавештајних служби. Даљинска владавина банана-државама врши се преко марионета постављених на власт.

Остајући доследни идеологији проблем-реакција-решење, процес помирења међу народима „решиће“ управо они који су проблем и направили. Управо из тог разлога, четврт века колапса кроз које пролази не само Србија, већ и остатак бивше Југославије резултат су рада и залагања исте екипе.

Проблем Србије није посета Бакира Изетбеговића, већ његови земљаци који Србијом владају као да су је донели у коферу преко Дрине. Србија се већ дуги низ година налази под принудном управом кланова из Босне, Хрватске и Црне Горе – са становништвом као колатералном штетом стране окупације НАТО ђака.

Државна имовина се распродаје у бесцење, грађевинско земљиште поклања тајкунима, а оно шта претекне даће се Арапима. Наши принудни управници из других држава, успешно и по кратком поступку ликивидирају преживеле остатке Србије. Задужују нас милијарде долара својим потписима – да би градили аутопут за Тирану, брзу пругу до Скадра и инфраструктуру Румунија-Босна.

Једина ствар опаснија од тога су добре намере наших „помиритеља“ и њихових налогодоваца. САД традиционалну сваку своју изборну годину свечано прослави ратом у некој другој држави, којим се доказује америчка „изузетност“.

Наредне године су избори у Америци, а идеална мета демонстрирања статуса супер-силе био би управо Балкан, где је доминација светом и започела. Вештим манипулисањем својим марионетама, САД без икаквих проблема међу „братским“ народима Балкана могу започети ново крвопролиће.

Безбедоносна ситуација на Балкану била је мирна већ годинама. Народи су преболели ране и окренули се будућности. По налогу западних служби, напрасно је започео процес „помирења“, комбинован са резолуцијом о геноциду. Зарад власти, четничка кокарда се замени Сребреничким цветом, а од православца преко ноћи постане протестант.

Чињеница да су за „помирење“ заслужни управо креатори рата, довела је у рекордном року до новог кључања на Балкану. Бачена ципела постала је камен, а псовка атентат.

Методично и циљано, западне службе преко својих марионета и режимских медија поново кувају „балкански лонац“.

Стратегија шетања покретних мета у виду председника или премијера је махање бику црвеном мараном. Запад није предвидео Балкан као оазу мира и просперитета, већ као зону замрзнутих тензија и потенцијалних сукоба – по потреби.

Манипулишући историјом и ватреним темпераментом становништва, лако се може креирати нови сукоб, који ће дати легитимитет НАТО окупацији. Марионете ће по наредби одрађивати посао због кога су и постављене на власт.

Нови сукоби на Балкану, свеједно ради ли се о рату или терористичким нападима, скренуће пажњу јавности на западу са проблема банкрота и долазећег економског колапса. Пар стотина или пар хиљада неких тамо „балканаца“ су мала цена за пар процената више у Хиларином избору за председника САД 2016-е.

Не наседајмо на провокације – не опет. Научимо већ једном ту нашу „балканску лекцију“. Није сваки атентатор Осама из ‘лада, некад је то само