Беда на вратима сваком петом Немцу

Берлин — Животни услови у Немачкој су погоршани и лане је сиромаштво ”куцало на врата” 16,2 милиона Немаца, односно, сваког петог грађанина 83-милионске државе.

То је нешто више него у 2012. години, саопштио је Савезни завод за статистику податке истраживања ”Живот у Европи 2013. године”.

Сиромаштвом је лане било погођено око 20,3 одсто грађана Немачке, односно, 16,2 милиона људи, док је 2012. године, тај проценат био 19, 6 одсто, преносе немачки медији податке Савезног завода за статистику, према којима је, међутим, широм Европске уније (ЕУ) проценат сиромашних знатно виши него у Немачкој – чак 24, 5 одсто грађана ЕУ је сиромашно или социјално изоловано.

Немачка, на далеко позната по свом благостању и социјално-тржишној привреду, суочава се са светским трендом, сиромаштвом, и лане је сваком шестом Немцу сиромаштво ”куцало на врата”.

Као сиромашан у Немачкој важи онај ко зарађује мање од 60 одсто просецне зараде и граница сиромаштва за самце је око 1.000 евра месечне зараде.

”Благостање за све”, то је био мото под којим је, пре више од 60 година, демохришћанин Лудвиг Ерхард, други по реду канцелар Савезне Републике Немачке, инаугурисао чувени систем “социјалне тржишне привреде”, који је Немцима деценијама обезбеђивао не само благостање, већ и социјалну правду.

Данас, пак, пред налетом суровог “новог поретка” – неолибералног капитализма, “социјална тржишна привреда” се бори за своје вредности, а и сама немачка влада ради на томе да у немачком друштву свакоме мора бити дата шанса да развије свој таленат и да искористи свој потенцијал, без обзира на материјално стање или друштвени статус родитеља.

Немачко друштво, постављено на идеалима друштва благостања бије данас жестоку битку са светским трендом – социјалним раслојавањем где богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији и феноменом “репродукције класа”, али са тенденцијом повратка пројетаријата.

Нови пролетаријат се враћа у Немачку, тврде социолози, указујући да се у богатом немачком друштву благостања ствара једна нова класа људи, која ради, али упркос томе не може да живи од својих зарада.

Чистачи, болнички неговатељи, разносачи пакета и други који раде, али не зарађују довољно за живот, постају једна нова класа, која неодољиво подсећа на ону од пре сто година и на време индустријске револуције, кажу социолози.

 

Танјуг