Бекство Шиптара и стоичко остајање Срба

Према подацима који слове за незваничне, а добијени су у Министарству полиције Косова, од новембра прошле године до сада Косово је напустило између 62.000 и 70.000 грађана албанске националности. Масовна миграција, случајно или не, кренула је после форимрања Владе у Приштини, због чега су неки склони да поверују да сиромаштво ипак не стоји толико иза бега  Албанца ка ЕУ већ и политика, а да су грађани Косова инструмент те политике. Иако нико од косовских анлитичара није директно довео у везу „исељавање” са Косова са политиком, ипак из разговора са некима од њих између редова да се наслутити да све ово има итекако политичку позадину.

Дукадин Горани аналитичар из Приштине и директор НВО Центар за социолошка истраживања, иако негира да је у питању неки смишљени план ипак напомиње да један од разлога може да се тражи и у томе да Косово нема визну либерализацију, али и да је грађанима доста да живе као у „кавезу”.

Дуже од 15 година на Косову се ништа није променило ни у политчком ни у економском смислу, али ни у било ком другом. Људи не виде будућност у полтичким приликама које су сада на сцени и не мисле да ће се нешто променити. Зато и одлазе — истиче он уз опаску да ЕУ и МЗ треба да се замисле над дешавањима на Косову.

Косово се од 1999. године практично издржава од донација западних земаља, од којих је само Немачка до сада издвојила око 400 милиона евра. Грађани углавном живе од пара које им шаљу рођаци из иностранства, које чине 30 одсто бруто националног дохотка Косова. Економија Косова у великој мери је пренесена на тржишни систем а према косовској статистици, која је врло флексибилна, јер попис становништва на Косову још није урађен, од око 1.2 милиона људи способних за рад, запослено је само око 300 хиљада и то углавном у приватном сектору где је плата у просеку 130 евра. Друштвене фирме не постоје а косовска власт је, према подацима Привредне коморе Косова и Метохије затворила 550 предузећа и отпустила 70.000 радника у периоду од 1999. године до данас. У питању су углавном предузећа која су до рата била под ингеренцијом Србије. Власт у Приштини је сва та предузећа приватизовала и то, према оцени ондашњих економиста,врло неплански и ненаменски.

Незапосленост је посебно распрострањена међу младима, док у екстремном сиромаштву живи око 12 посто популације. Њих 217 хиљада живи са мање од еуро дневно, подаци су невладиног сектора са Косова. У последњем извештају УНДП-а (Програм УН-а за развој) урађеном 2014. Године, наводи се да је 79 одсто анкетираних грађана незадовољно економском и социјалном ситуацијом у земљи.

Резолуција 1244

Аналитичар политичких и социолошких збивања на Косову Балоср Хоџа истиче да је Косово током деведесетих прошло кроз констатну регресију у политичком, економском, социјалном и психолошком смислу:

Грађани Косова су шокирани огромним кризама у краткомвременском периоду. Оно што је произилазило из овакве ситуације, и што би требао да буде Резолуција 1244, захтева, да не кажем приморава, грађана Косова да почињу све испочетка — каже он.

Хоџај додаје и да су грађани Косова политички немарни и инфериорни, што доводи до дубоке неповезаности са државом. То је, према њему,довољнан разлог за отпочињање живота испочетка где год, како каже,живот није драма него могућност. Оно што је интересантно, а на шта Хоџај скреће пажњу, је неколико аспеката који са социјалног становишта, имају значаја у последњим збивањима.

Хоџај, међутим, не верује да је у питању неко „политчки организованоисељавање” али и не негира чињеницу да ово јесте нека реакција на понашање Запада, и на систем управљања Косова, али не као колективна стратегија већ, како тврди, револт грађана Косова наситуацију у којој се грађани налазе.

Сматрам да има простора за поређење албанске и српске (не)лојаналности Косову. Реч је овде о бекству Албанаца и стоичкомостајању Срба. Српско остајање је акт патриотизма, национализма и борбе за своја права, што њих изолује од реалних проблема, на којекосовски Албанци реагују бекством — закључује он. Подсећања ради, Косово је „на листи” чекања за даљу интеграцију у Еу и визну либерализацију јер не испуњава услове. Неке процене говоре да ће тек за четири до пет година бити у позицији да преговара о даљим евроинтеграцијама.

 Српски угао: Косовски азиланти проблем за Србију

  Гледано из српског угла ово исељавања Албанаца са Косова у тренутку када би требало да се наставе бриселски преговори и када су у косовску власт ушли Срби које фактички, предводи, Београд итекако имају везе са предстојећим преговорима.

 Александар Митић из Центра за стратешке студије подсећа да се у последњих пар година број азиланата са Косова константно повећава, а нарочито се повећао у последњих година.

 Главни разлог је катастрофална незапосленост, сиромаштво и беsперспективност, а глави узрок чињеница да је Косово, да искористимо политиколошки термин, “пропала дрžава”. Односно боље реćи “пропали НАТО протекторат”. Албанци са Косова немају слободу путовања по ЕУ, што они не могу да разумеју јер је у геополитичком смислу Запад једини и кључни спонзор “независног Косова”. Међутим, заборављају да је управо протеривање албанских имиграната из држава ЕУ и Швајцарске био један од разлога за признавање независности Косова с циљем да се правно обезбеди могућност за реадмисију Албанаца. У том контексту, ово је сигурно и део стратегије Приштине да покуша да добије либерализацију визног резима али и да притисне Београд јер Албанци често преко Србије иду ка ЕУ. Београд се прихватањем споразума са Приштином сагласио са слободом кретања Албанаца по Србији и имаће огромне практичне проблеме због тога — наводи он.

  С друге стране, Ненад Ђурђевић из Форума за етничке односе каже да није сигуран да ова дешавања могу да утичу на преговоре Београд и Приштине.

— Косово на овај начин пред међународном јавности демонстрира да је то подручје са високим фактором нестабилности. Косово није политички и економски стабилна територија и бојим се да на овај начин само демонстрирају шта ће се десити када буду имали визну либерализацију. Оно што нам може да засмета јесте што користе нашу визну либерализацију — каже он.