БИА

БИА тајно купује намештај (део први)

0
(0)

Безбедносно-информативна агенција (БИА) купила је у децембру прошле године намештај за опремање својих просторија од предузећа Нитеа д.о.о. Београд. Без обзира што је укупна вредност купљеног намештаја 7.232.301 динар БИА није расписала јавни позив који прописује Закон о јавним набавкама, правдајући то као поверљиву набавку, показују подаци до којих је дошла Пиштаљка. Да проблем буде већи, сувласник и директор предузећа за трговину канцеларијским намештајем Нитеа је Весна Јечменица, вереница доскорашњег потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића.

Пиштаљка је дошла до званичног документа Управе за трезор Министарства финансија који показује да је БИА са свог буџетског рачуна на рачун предузећа Нитеа извршила пет појединачних уплата. Прва уплата од 6.080528,79 динара извршена је 8. децембра, да би потом износ од 461.970 динара БИА уплатила 13. децембра, затим износ од 20.978,23 динара 16. децембра, а већ 14. децембра извршене су две уплате од 567.904,74 динара и 100.919,38 динара. Коначан збир свих уплата које је БИА извршила у корист предузећа Нитеа д.о.о. износи 7.232.301 динар и то указује да је у питању тзв. набавка велике вредности. 
Све набавке чија вредност премашује 2,9 милиона динара, према Закону о буџету Републике Србије за 2011. годину, представљале су набавке велике вредности за које је наручилац у обавези да распише јавни позив. БИА спорну набавку нигде није огласила па се поставља питање да ли је и на који начин је примењем Закон о јавним набавкама? Позивајући се на право из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја сарадник Пиштаљке се писменим захтевом обратио надлежнима у БИА. Затражио је копије извештаја о оцењивању тендерских понуда, уговора о набавци између БИА и предузећа Нитеа и фактуре које је Нитеа испоставила, а БИА платила. Међутим, све што је тражено БИА је одбила да достави.

„Тиме би се учиниле доступним информације и документа која су прописима, односно службеним актом заснованим на закону, одређени да се чувају као тајна и доступни су само одређеном кругу лица, а због чијег би одавања могле наступити тешке последице по интересе заштићене законом“, наводи се између осталог у одговору из кабинета директора БИА, али се не објашњава на које се то „тешке последице“ мисли. Надлежни у БИА признају да због „поверљивости“ та институција није спровела редован поступак јавне набавке путем отвореног позива за све заинтересоване продавце намештаја. 
„У питању је поступак јавне набавке који је изузет из редовног поступка јавних набавки због поверљивости – набавка средстава за посебне намене које морају бити праћене посебним мерама контраобавештајне и безбедносне заштите тајних података, на основу члана 7. тачка 4. Закона о јавним набавкама“, наводи се у одговору. Из кабинета директора БИА објашњавају да је набавка спроведена у складу са Уредбом о одређивању средстава за посебне намене за потребе БИА („Сл.гласник РС“, број 21/09) и интерним актом БИА о начину спровођења набавки средстава за посебне намене, а на основу одлуке о покретању поступка поверљиве набавке коју је донело овлашћено лице.

До тајне набавке преко уредбе Владе

Према објашњењу добијеном у БИА, набавка је спроведена у складу са Планом набавке за 2011. годину, тако што су позиви са документацијом за достављање понуде „упућени на адресе шест реномираних добављача“, а све под контролом комисије која је формирана у ту сврху. Приликом отварања понуда присуствовали су овлашћени представници понуђача, извршена је стручна оцена понуда, донета је одлука о избору најповољније понуде и након тога је закључен купопродајни уговор. Намеће се питање зашто надлежни у БИА сматрају да документација која се односи на набавку намештаја од предузећа Нитеа д.о.о. не треба да буде доступна јавности? Како веровати да је управо Нитеа доставила најповољнију понуду? Зашто је и на основу којих критеријума је БИА извршила ужи избор шест предузећа од којих ће затражити понуде? Таква процедура је својствена управо за набавке мале вредности, а не за набавку чија је вредност 7,2 милиона динара.

Којим разлозима су се надлежни у БИА руководили када су одлучили да набавку намештаја изврше на овако нетранспарентан начин?
„Разлог за одлуку о покретању поступка поверљиве набавке у конкретном случају је заштита података о конкретним спецификацијама предмета набавке – средстава намењених опремању службених просторија, рестриктивних простора које Агенција користи за извршавање својих задатака“, наводи се у одговору који је сарадник Пиштаљке добио од БИА и додаје да је упориште за овакав поступак члан 7. став 4. Закона о јавним набавкама и члан 5. став 1. тачка 10. Уредбе о одређивању средстава за посебне намене БИА.

Још у марту 2009. године Влада Србије усвојила је проблематичну уредбу којом се утврђују поверљиве набавке за потреба БИА мимо редовне процедуре коју прописује Закон о јавним набавкама. „На набавку средстава за посебне намене не примењују се прописи којима се уређују јавне набавке“, наводи се у члану 1 уредбе. Чланом 2 уредбе прописано је да средства посебне намене „јесу непокретности и покретне ствари у својини Републике Србије, које Агенција користи за обављање послова из свог делокруга“. Иначе, под поверљиве набавке уредбом се подводи најшири могући спектар робе, односно добара који БИА користи у свом раду, укључујући и набавке превозних средстава, средстава за поремање просторија, али и опреме, алата, прибора, делова, ситног инвентара и потрошног материјала за израду, одржавање и експлоатацију покретних ствари за посебне намене. 
НВО Транспарентност Србија је одмах након усвајања спорне уредбе позвала Владу Србије да хитно измени овај подзаконски акт, упозоравајући да се њиме праве изузетци које не допушта Закон о јавним набавкама. Према наводима из саопштења те организације, закон налаже да се „у сваком конкретном случају, пре одређивања поверљивости, утврди да ли би сазнање неовлашћених лица да се такве набавке спроводе, или сазнање да предмети набавке имају одређене спецификације или да се врше од одређеног понуђача, угрозило безбедност државе и грађана“. Такође, Транспарентност Србија је у септембру 2009. године поднела Уставном суду Србије иницијативу за оцену законитости ове уредбе
На који начин јавно обелодањивање података о набавци канцеларијског намештаја за потребе опремања просторија БИА може да угрози безбедност државе и грађана није познато. А још мање су познати аргументи којима су се надлежни у БИА руководили када су одлучили да не расписују јавни тендер на који би се јавили сви заинтересовани продавци квалитетног намешатаја у Србији. Према јавним подацима Агенције за привредне регистре директор предузећа Нитеа д.о.о. Весна Јечменица која уједно у том предузећу има 50 одсто власничког удела, док је Веселин Јечменица власник преосталих 50 удела.

Нитеа продаје намештај државним органима

Поред Безбедносно-информативне агенције у задњих пед година (2007-2011) предузеће Нитеа д.о.о. из Београда опремало је канцеларијским намештајем неколицину државних органа, агенција и установа и на том послу је инкасирало преко 40 милиона динара, показују подаци до којих је дошла Пиштаљка. Само током 2010. и 2011. године Нитеа је од сарадње са државним органима зарадила нешто више од 33 милиона динара. Од овог предузећа намештај су куповали Агенција за контролу летења СЦГ, Агенција за лекове, Управа за заједничке послове републичких органа, Фонд за ПИО, Општина Савски венац, Акредитационо тело Србије, Дом омладине Београда, Звездара театар, САНУ, ЈКП Топлана Ваљево…

ПРИЛОЗИ:

Преглед налога за плаћање предузећу Нитеа д.о.о. из Управе за трезор Министарства финансија:

страна 1страна 2
Одговор Безбедносно-информативне агенције на питање о куповини намештаја по тајном поступку:

страна 1страна 2

 

Пиштаљка

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Београд поново најзагађенија престоница у Европи, Нови Пазар по загађености ваздуха трећи у свету!

0 (0) Престоница Србије константно има проблем са загађењем ваздуха, нарочито у ово доба године …

Радосављевић: Када је СНС преузео власт јавни дуг је био 15,45, а данас је преко 27 милијарди евра

5 (2) * Горан РАДОСАВЉЕВИЋ: За претходних девет година Србија је задужена за око 12 …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend