fbpx
Насловна / Србија / Друштво / БИА тражи обавезну регистрацију свих пре-паид, пост-паид и Интернет корисника у Србији

БИА тражи обавезну регистрацију свих пре-паид, пост-паид и Интернет корисника у Србији

Безбедносно-информативна агенција (БИА) је током јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама (ЗЕК) предложила да се уведе обавеза регистрације корисника телекомуникационих услуга у шта спадају:

1) Услуге фиксне телефоније

2) Све услуге мобилне телефоније (постпејд и припејд)

3) Услуге Интернета (укључујући и услуге Интернет телефоније)

Подаци корисника који би се прикупљали су: име и презиме, односно назив привредног друштва које је корисник и његов организациони облик; број личне карте или пасоша за физичка лица и порески и регистарски број за правна лица; адреса претплатника и додељени претплатнички број, односно идентификација (ИД) претплатника.

Као разлоге за овакав предлог из БИА-е су навели проблеме са којима се све чешће сусрећу полиција, службе безбедности и правосудни органи у вези са применом истражних техника. Пошто у Србији постоји више од 5 милиона нерегистрованих припејд СИМ картица, представници БИА кажу да то додатно “повећава трошкове идентификације корисника одређеног телефонског броја, у случају када надлежни суд, за потребе вођења кривичног поступка или заштите националне безбедности, изда такав налог.” Као оправдање за ову меру БИА, између осталог, наводи неке заиста екстремне сценарије који иду толико далеко да се као разлог наводи и могућност злоупотребе мобилног телефона за даљинску активацију експлозива (?!). Уважавајући ризике за безбедност, ипак сматрамо да овако радикална и скупа мера, попут успостављања система регистрације свих корисника треба да буде поткрепљена солиднијим образложењем.

Позивајући се на искуства других држава, посредно се међу предлозима БИА-е истиче и идеја о ограничењу броја СИМ картица које једна особа може да купи. Из последњег предлога, уочава се и намера да се сви постојећи корисници припејд СИМ картица приморају да обаве регистрациони поступак, јер ће им у супротном картице бити искључене. Ипак, не наводе се прецизније одредбе о начину, условима и роковима за накнадну регистрацију, што имплицира да ће се тиме (највероватније) оператори бавити накнадно.

Регистрацију припејд корисника мобилне телефоније предложиле су и Привредна комора Србија (ПКС) и Међународна организација за заштиту жигова (ИНТА), али са другачијим објашњењима и разлозима. У прави план се ставља повреда права интелектуалне својине, а идеју о регистрацији припејд СИМ картица правдају закључцима и предлозима до којих су дошли радом на округлим столовима организованим у 2013. години са темом “Проблеми продаје кривотворене робе путем Интернета у Републици Србији”. Интересантно је да истичу погодност анонимности корисника припејд картица за злоупотребе приликом “програмирања за андроид мобилне телефоне и злоупотребу таквих апликација код креирања сајтова са недозвољеним садржајем.” (Иако смо се потрудили, нисмо успели да сазнамо шта тачно значи ова тврдња. Уколико неко од читалаца зна, молимо да нам помогне.)

БИА у свом предлогу наводи да је обавезу регистрације већ увело више држава чланица Европске уније: Француска, Данска, Немачка, Италија, Шпанија, Грчка, Словачка, Бугарска и Мађарска. Према подацима до којих смо дошли (истраживање компаније “Цуллен Интернатионал”, 2009) у појединим земљама, попут Холандије, Пољске и Словеније, регистрација је неопходна уколико корисник жели да користи додатне услуге или погодности. У Грчкој је као разлог за увођење регистрације наведена борба против криминала, а у Италији борба против међународног тероризма. Када је реч о региону, регистрација је обавезна у Хрватској, Црној Гори, Албанији и на Косову. Ипак, споменуто истраживање показује да у већини држава чланица Европске уније не постоји законска обавеза регистрације корисника припејд СИМ картица, што значи да то није уобичајена пракса у Европи. 

Захтеви да се законски уведе обавеза припејд СИМ картица у циљу ефикасније борбе против криминала и заштите права интелектуалне својине можда наизглед делују легитимно, али треба узети у обзир какав би то утицај имало на право грађана на приватност, поготово у контексту заштите података о личности. Успостављањем регистра свих претплатника телекомуникационих услуга била би створена савршена основа за успешно масовно надгледање грађана.

Када се предлажу овакве мере, потребно је да размотримо да ли су оне заиста неопходне и оправдане, имајући у виду њихове последице. Треба проценити колики су заиста трошкови БИА-е приликом идентификације корисника, да ли су заиста повећани, а колики би били трошкови оператора уколико би се успоставила база података о корисницима припејд СИМ картица. Ипак, најважније питање јесте да ли је легитимно да се лакше идентификовање оних који су прекршили закон “наплати” приватношћу свих грађана и потенцијалним угрожавањем људских права. Како постоје индиције да се у Србији користи софтвер за надгледање компанијаФинФисхер и Тровицор, сматрамо да је регистрација припејд СИМ картица неприхватљива све док државни органи не дају одговор да ли је наведена технологија заиста купљена.

Када говоримо о заштити интелектуалне својине, треба да размислимо да ли она може да има предност у односу на право на приватност и тајност комуникације, које је загрантовано Уставом. Зашто би сви грађани, односно корисници телекомуникационих услуга, били законски обавезани да се региструју због неколицине која се бави незаконитим активностима? То је исто као када би захтевали да се региструје сваки грађанин који купи празан ЦД или ДВД јер је могуће да ће његовом употребом прекришити нечија ауторска права.

Према речима нашег извора, када се радна група за израду Нацрта закона раније састајала, предлог за увођење обавезне регистрације припејд СИМ картица је одбачен. Између осталог, став радне групе је био да она не представља материју ЗЕК-а, односно да треба да регулисана другим законом уколико стварно постоји потреба да се ова обавеза уведе. Стога је очекивано да радна група не прихвати наведене предлоге, те се изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама вероватно неће успоставити обавеза регистрације.

СХАРЕ Дефенсе је током јавне расправе послао коментаре на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама које можете да прочитате овде.

Шер фондација

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Ивошевић: О скидању државне тајне мора да постоји писана и образложена одлука

3.3 (3) Ознака тајности може се скинути са неког документа само ако постоје одређени услови …

Тодорић: Да је неки грађанин изнео државне тајне, био би ухапшен

4.5 (4) Адвокат Владимир Тодорић истиче за Данас да је одавање државне тајне кривично дело, …

3 Коментара

  1. Teror nad Narodom Ja koristim Radio Stanicu za Komunikaciju, Telepatijom jos Bolje, nek spijuniraju

  2. Једноставније и брже би дошли до тих података да исте затраже од својих претпостављених из ЦИА,МИ-6 итд….

  3. DIMNI SIGNALI I GOLUBOVI PISMONOŠE IMA SRBIN JOŠ TAJNOG ORUZJA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *