Историја

Битка код Кадеша

1296. године пне., по египатском календару – Пета Година III Шемиа Дана Деветог – се сматра за једну од највећих битака у старом века, а спада и у прве битке које се могу реконструисати. У тој бици су се сукобиле две велесиле тог доба – Хетитско Царство и Египат. Ова битка се водила због територије које покрива данашња Сирија, област на којој се укрштају трговачки путеви три континента – Азије, Европе и Африке, и са које се има потпуна контрола поморских путева у медитеранском басену. Контролу над овим подручјем је, поред две већ поменуте велесиле, у периоду од 2000. године пне. до 1200. године пне. желела и Асирија, као и друге мање силе у непосредној близини Сирије – краљевства Митани, Амура, Вавилон и Каннана. Свака од тих сила је, да ли у савезничким односима са другом силом или сама, тражила могућност да контролише тај део територије.

Политичке прилике пред битку

Доласком на престо Хетитског царства, цар Супилиумас I успева препороди царство и припаја теирторије краљевства Митана својој држави. У неколико мањих битака, Хетити су искористили незаинтересованост Египта који је у том тренутку био ангажован у спровођењу религиозних реформи, и успели су, јужно од Кадеша, да умање утицај и територије Египта. Након смрти фараона Тутанкамона, његова удовица, највероватније, Акхесенамон, покушавајући да ступи у савез са Хетитима, тражи, преко једног од својих синова, од Супилиумаса И да јој један од његових синова буде муж. Не верујући у причу Акхесенамоновог сина, Супилиумас И, прво шаље гласника да се увери у тачност приче, па потом и свог сина прихватајући понуду Тутанкамонове удовице. Хетитски краљевић, на путу ка Египту, највероватније по налогу двојице људи који су практично владали Египтом, везира Аи-а и комаданта војске Хоремхеб-а, предендената на египатски престо, је убијен, па тако није дошло kadeshдо савеза Хетита и Египта. Неколико деценија касније Сети И, други владар XИX египатске династије, поставио је за један од најважнијих циљева своје владавине, враћање азијских поседа, који су некада припадали Египту, а самим тим и да се ојача египатски утицај у регији. У свом првом војном походу, Сет И је дошао до северних граница Паластине и освојио је земљу Амуру и град Кадеш, а успео је и да одбије нападе Хетита који су продрли у Сирију. Недуго затим, Хетити поново продиру и Сирију и враћају град Кадиш под своју управу.

Рамзес II је дошао на египатски трон 1290. године пне., а његова владавина, која је трајала 66 година, представља, како политички тако и културни врхунац XiX династије. Он је, почетком 1294. године пне. одпочео са ширењем и јачањем утицаја и територија. Напао је краљевство Амуру, а самим тим и прекршио договор и споразум кога је његов отац потписао са Хетитима. У то време на челу Хетитске краљевине је био владар Муватали II, који је, због побуна у западним областима свог краљевства, обраћао мање пажње на напредовање Египћана на југу Хетитске државе. Када је угушио побуне на западу, Муватали II је спровео велику војну мобилизацију у свих 16 провинција свога царства јер је увидео да се Рамзес II спрема за велики рат. Четири дивизије које су носиле имена египатских божанстава – Дивизија Сет, Птах, Пре и дивизија Амон на чијем је челу био Рамзес II, 1294. године пне. кренуле ка граду Кадишу.

Увод у битку

Рамзес II и Муватали II су, за оно време имали под својом командом велике војне снаге. Претпоставља се да је Рамзеса ИИ, на поход у Азију повео преко 2.000 бојних кола и око 16.000 пешадиских војника, а да је Муватали окупио преко 20.000 пешадинаца и око 3.000 бојних кола, да дочека и заустави Египћане. Окосница хетитске војне силе је била у формацијама бојних кола, чији је задатак био да у првом, фронталном налету разбије редове непријатеља, а да потом, у другом налету пешадија очисти терен од остатака непријатељских војника. Египатска војска је била сачињена од добро увежбаних, али и веома мотивисаних војника, јер је сваки војник био добро плаћен и имао је посебне повластице у египатском друштву, а официри су, поред злата које су добијали, имали право и на комад земље, а било им је допуштено и да војне заробљенике задрже као своје робове.
Сам ток битке код Кедиша се може реконструисати из неколико извора. Први су прикази битке на рељефима у египатским храмовима, друго су хетитски списи, а трећи извор је књижевно дело названо „Песма“, анонимног египатског песника.

Ток битке

Рамзес II је, са својом дивизијом Амон, прешавши Галилеју и Канан, на обронцима брда надомак Кадиша подигао камп, док су остале три дивизије прелазиле реку Оронто. Египатски извиђачи су од два бедуина сазнали да се војне снаге Хетита налазе у подучју Алепа, па је Рамзес ИИ закључио да је у предности над Хетитима јер су се његове трупе већ налазиле у непосредној близини града Кадиша. Након што су египатске патроле, у околини кампа дивизије Амон, ухватиле два хетитска шпијуна, Рамзес II је дошао до сазнања да је војска Хетита у непосредној близини и да је самим тим у великој тактичкој предности, јер су се његове три дивизије тек требале прикључити дивизији Амон. Муватали II је наредио својој коњаници да пресретне и нападне дивизију Ра, која се приближавала Рамзесу II. Хетити су изненада напали и направили праву пометњу у египатским редовима, тако да је дивизија Ра панично почела бежати према кампу Рамзеса II. У потери за војницима Ра дивизије, хетитске снаге qadesh2су пробиле одбрану кампа и нашли се у самом средишту дивизије Амон и дивизије Ра. Главнину снага Хетита су сачињавала борна кола, која су на малом простору изгубила своју моћ брзог маневрисања, а египатске снаге су се брзо консолидовале и почеле су жестоко узвраћати. Муватали II је наредио својим јединицама да изведу други удар, али у међувремену су стигле две египатске дивизије из Канана и одбиле су напад Хетита, који су се почели повлачити иза реке Оронто. Цео сукоб са египћанима, Муватали II је водио само са коњаницима и борним колима и није јасно зашто није у битку укључио и пешадијске снаге.

После сукоба, сви египатски извори говоре о великој победи Рамзеса II, али неке од чињеница не говоре да је то баш тако и било. Пре свега, одмах након битке, Рамзес II није наставио ратни поход већ се брзо вратио у Египат, а Муватали II је кренуо према југу, а не према северу. Много египатских савезника и вазала је после битке код Кадиша прешло на страну Хетита, а побуне које су после битке биле у многим деловима Египта, говоре о томе да су многи освојени народи увидели да фараонова војска није непобедива. Битка код Кадиша није ништа променила ни решила у односима између Египта и Хетита, па се може рећи да је стање и даље било статус qуо.

Мировни споразум

Рамзес II и наследник Муваталија Хатусили III, су 1270. године пне. склопили мировни споразум, за који је се сматра да је први мировни споразум у историји људског друштва. Споразум који су потписали, Рамзес ИИ, са једне и Хатусили II са друге стране се се може свести на четири најважније тачке:

  • Наставак мировне и ненападачке политке мировног уговора између Муваталија и Рамзеса II
  • Обострана оружана помоћ у случају напада спољних непријатеља
  • Египат ће се бринути за мирни прелазак око наследства хетитског владарског престола
  • Обострано изручење политичких и других бегунаца
  • По потписивању овог уговора, који је био уклесан на рељефе у Абу Симбелу, наступио је период дугогогодишњег мира у коме су ојачали путеви међународне трговине.

Резиме

С краја XIV века пне. и почетка XIII века пне. и Египат и Хетити су полако почели назадовати и губили су снагу и моћ велесила. Хетити су прошли кроз период глади и тако били ослабљени пред нападом «народа с мора», а Египат се, са друге стране, под Рамзесом II успео одупрети и одбранити од напада «народа с мора». Период владавине XX и XXI династије у Египту је период назадовања и губљења значаја у спољној политици, а у том периоду се Египат и распао на два независна дела, док је Хетитска држава престала постојати.

HittitesМоже се рећи да је битка код Кадеша била, у неку руку почетак краја за обе цивилизације. Та два царства нису више никад засијала старом славом на позорници света. Спољни утицаји су деловали различито на унутрашњу политику и на развој догађаја у обе државе. Код Хетита, спољни утицај је само продубио унутрашњу кризу и декаденцију друштва, а нереална спољна политика Египта је директно утицала на пропаст Египатске цивилизације јер је аристократија почела сумњати у своје политичке моћнике и самим тиме отворила широм врата разним освајачима Египта.

 

Википедија

 

 

 

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!