fbpx
Насловна / Србија / Бивши амбасадор Велике Британије у Србији Ајвор Робертс: Јовица Станишић био шпијун ЦИА

Бивши амбасадор Велике Британије у Србији Ајвор Робертс: Јовица Станишић био шпијун ЦИА

Бивши амбасадор Велике Британије у Србији сер Ајвор Робертс сведочио је на суђењу Јовици Станишићу и Франку Симатовићу пред међународним судом у Хагу.
Сер Ајвор Робертс потврдио је у уторак пред међународним судом у Хагу да је некадашњи шеф Службе државне безбедности (СДБ) Србије Јовица Станишић био „тајни агент Централне обавештајне агенције (ЦИА)“ Сједињених Америчких Држава.
На суђењу Станишићу и оперативцу СДБ Србије Франку Симатовићу-Френкију, оптуженим за злочине над несрбима у Хрватској и БиХ, амбасадор Робертс је, као сведок Станишићеве одбране, сугерисао да је поуздана информација да је Станишић био „тајни агент ЦИА“, коју је објавио 2016. у својој књизи „Разговори с Милошевићем“.
На питање тужиоца Дагласа Стрингера о пореклу и заснованости те информације, Робертс је одговорио да му британска влада „није дозволила да говори о тим стварима“ и да је „недавно“ упозорен да мора поштовати закон о службеној тајни.
Подсећајући да је званични Лондон одобрио садржај амбасадорове књиге пре него што је она објављена, тужилац Стрингер је питао да ли је та „информација поуздана“, на шта је сведок узвратио: „Ви просудите“.
„Хоћете ли да кажете да се не смемо ослонити на ту информацију?“, инсистирао је тужилац. „Ја бих се, сасвим сигурно, ослонио на све што пише у књизи“, одговорио је Робертс, који је у Београду службовао од 1994. до 1997.
Упитан „шта је британска влада знала о Станишићу“, сведок је казао да „не жели да улази у то“, будући да је услов за његово сведочење био да не буде питан о „прикупљању обавештајних података“.
 
Станишић био „застрашујући шеф тајне полиције“
Робертс је, међутим, рекао да је Станишић био „застрашујући шеф тајне полиције“ тадашњег председника Србије Слободана Милошевића. „Станишић је знао где су тела закопана“, рекао је Робертс, не прецизирајући да ли користи стилску фигуру за тајну у енглеском језику или мисли дословно.
Нагласио је да је Станишић „уколико би био приморан, могао открити по Милошевића изузетно неугодне ствари“, али је одбио да детаљније образложи, позивајући се на инструкције Форин офиса.
Као доказ за Станишићеву моћ и блискост с Милошевићем, Робертс је испричао шта му је председник Србије рекао 1995. током кризе коју су изазвали босански Срби узимањем припадника Унпрофор за таоце. „Милошевић ми је рекао: ‘Станишић (кога је послао у Републику Српску) ће рећи Радовану Караџићу да ћу га убити, ако не ослободи таоце. Караџић зна да то могу да урадим'“, посведочио је британски дипломата, додајући да је Станишић имао моћ да ту поруку пренесе.
 
Милошевић покушавао да уклони Караџића
Од краја 1993, када је вођство Републике Српске, упркос инсистирању Србије, одбило да прихвати Венс-Овенов мировни план, Милошевић је, по Робертсу, сматрао Караџића „својим Франкенштајном“ који се отргао контроли. „На овај или онај начин, Милошевић је од 1994. зато покушавао да уклони Караџића“.
На питање тужиоца да ли је Станишић помогао Милошевићу да створи српске „државице у Хрватској и БиХ“, сведок је рекао да „претпоставља“ да је тако.
„Аркан радио за српску тајну полицију“
Робертс је рекао да је од „обавештајних извора“ добио информацију да је Жељко Ражнатовић-Аркан „радио за српску тајну полицију“.
По оптужници, Арканова паравојска је, као јединица СДБ Србије, починила многе злочине у Хрватској и БиХ.
Амбасадор је као „вероватно тачну“ прихватио сугестију тужиоца Стрингера да је Милошевић 1991-92 „прихватио етничко чишћење“ које су починиле српске снаге у Хрватској и БиХ.
По Робертсовом тумачењу, Милошевић то није чинио из „националистичких“ побуда, већ је српски национализам користио „цинично“, као средство за учвршћивање своје моћи над Србима, не само у Србији, него и ван ње.
За ратне злочине, Милошевић је редовно окривљавао „мали број паравојски“, али није одговарао на Робертсово питање „ко их је опремио, обучио и послао на ратиште“.
„Милошевић и втрогасац и пироман“
„Милошевић је сигуно био укључен у омогућавање свега тога“, казао је сведок, уз опаску да су Арканове активности 1994. почеле да изазивају „озбиљну Милошевићеву забринутост“.
Робертс је потврдио да се Милошевић до 1993. у Хрватској и БиХ понашао као „пироман“, распирујући ватру сукоба, а потом као „ватрогасац“ који је подржавао међународне напоре за окончање рата.
Британски дипломата је Милошевића назвао „главним инжињером распада Југославије“, који је изазвао пламене национализма у Словенији, Хрватској и БиХ, као и стварање Ослободилачке војске Косова.
Робертс ће сведочење наставити сутра.

Б92

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Хрватски шпијуни вршљају по Србији, шверцују кокаин, фалсификују легитимације Министарства одбране…

2 (3) Дражену Летићу, који се терети за шверц кокаина из Уругваја у Швајцарској, сада …

С. СТОЈИЧЕВИЋ: Невладин сектор је постао „пета власт“ у Србији

5 (2) Хаџи Слободан Стојичевић је специјалиста за спољну трговину, менаџер консултант за питања економске …

3 Коментара

  1. Па кад то каже СЕР, амбасадор, ми у то наравно сви верујемо. Јер није он СЕР тек тако и тек онако. Њему је сама краљица одредила да СЕРЕ и зато се он зове сер.

  2. sad je na srecu jovica pickin dim a bankar, drug rokfelerov, gazda jezdin i dafinin, jedan od organizatora piramidalnih igri sibicara u Srbiju dotumaralih. — i naj veci smrad vetrovi oduvaju pa i genocidnom zlikovcu i ljudozeru kraj treba videti jedino u zlu. — sto reko onaj papin drug, ko se maca lati od njega ce i stradati.

  3. Srbi ne čudite se….jer sa Vama vladaju nečiji špijuni i od nekoga plaćene mizerije već od 1917 pa
    do dana daanašnjeg a izgleda i ubuduće ukoliko Bog ne preumi Srbe da se vrate na put onih ranijih
    pozitivnih predaka. Sistem vladanja mora se preinačiti u nekakav drugačiji sistem (Nema uzora
    danas a ne vidi se niti u skoroj budućnosti). Izborni sistem nije dobar, pol.stranke,NVO ,i udruženja
    nac.manjina moraju se zabraniti, i zabraniti učešće u državnim strukturama,političkim i drugačijim ,
    svima koji su na bilo koji način učesnici politike i vladanja od 1918 pa sve do danas. Klizimo u propast –
    jedino radikalne akcije mogu nas spasiti.
    Pogledajte što nam spremaju za KIM.To je totalna srpska propast vođena od N E S O J A
    Zato zabranimo svaki pregovor sa Kosovarima, pregovarajmo samo sa
    Albanijom radi razmene teritorija kako sam ranije pisao…evo kratkog izvoda:
    Navod:
    Pregovori sa Kosovarima moraju biti obustavljeni. Može se pregovarati sa državom Albanijom za razmenu
    teritorija onako kako sam ranije pisao , tj. Da Srbiji pripadne dio Albanije uz Crnu Goru do mora, te obala
    od Bojane do rta Rodonit,zatim da granica ide od rta Rodonit preko vrhova brda zapadno od puta Priština
    Drač(da ima geografski prirodni tok ) do Prizrena ili blizu,,možda do Junika, a da Albaniji pripadne dio KIM
    južno od svih srpskih svetinja ( da u Srbiji ostaju Peć,Dečani, Gračanica, Kosovo polje na kome je bila bitka),
    i da Albaniji pripadne dio
    Južne Srbije van Pokrajine KIM (t.zv. preševske doline) naseljen većinskim Alb.stanovništvom sve do Makedonije.
    Tada bi Albanija imala velike realne i lako ostvarive mogućnosti za svoje zaokruženje
    ( ali samo u slučaju da nema konflikt sa Srbima, a u protivnom će nestati ako Srbi ne budu uništeni)
    (Sada moram napomenuti da sam od marta 2019 god. u medijima -naišao na članke u kojima Milijana Baletić
    predlaže već od 2012 godine veoma slične predloge onima do kojih sam ja samorazvojno došao…i nadam se
    da u našem narodu ima dosta onih koji su obični
    Ljudi- i razumno možda dolaze do sličnih ideja,milo bi mi bilo da takve ideje preovladaju većinom Srba.)
    Kad bi Srbi imali izlaz na more, nije od važnosti put prema Grčkoj, bar ne onaj dio koji je naseljen Albancima.
    Albanci na teritoriji koja bi pripala Srbiji i Srbi na teritoriji koja bi pripala Albaniji moraju biti preseljeni u
    matične države uz naknadu za ostavljenu imovinu. O visini naknade imovine trebalo bi da odlučuje ista komisija
    imenovana saglasno od Srbije i Albanije i uslovljena da svaki slučaj okonča u vrlo kratkom vremenu .
    Izuzetaka od preseljenja nebi trebalo biti – jer bi inače dio problema ostao i nadalje . Jer Albanci su specifičan
    Narod i neprilagodljiv za zajedničko življenje sa Srbima,koji su takođe dosta specifični.
    Pored Gračanice trebalo bi izgraditi visok i dosta dug zid da bi se sprečili incidenti pojedinaca koje ne kontrolišu Vlade.
    Prislino ,ali ekonomski obeštećeno preseljenje palo bi vrlo teško onima kojih se tiče, međutim to bi trebala biti svjesna žrtva
    za dobro svojih budućih generacija. (Naši pretci su podnosili mnogo veća žrtvovanja uključujući i svoje živote, i na kraju jesmo
    lji Ljudi koji ne žive samo da bi jeli,pili i zabavljali se uz
    prinuđeni rad za ostvarenje sretstava za življenje).
    Ova razmjena teritorija i preseljenja nebi bili dopušteni od strane država koje su inače zainteresovane za ovaj region.Ali i za
    Albance i za Srbe ovakav način ostvarenja razmjene teritorija bio bi mnogostruko koristan. Mislim da dio Albanaca shvata što bi
    time dobio Albanski narod. I što je vrlo važno – nebi više bio faktor u rukama velikih sila već bi imao svoj vlastito željeni razvoj.
    O navednom rješenju problema KIM – ne govori niko (osim Milijane), međutim ovo nije neostvarivo. Umni Albanci znaju da je
    čitava Albanija na srpskoj zemlji i ako ima Božje pravde , ovakvo rješenje bi bilo pravedno i trajno.Mislim da bi umni Albanci

    Pojam mora im je turizam,plaža,gužva na plaži,kupanje i ništa više,te sve to uz novac mogu sebi omogućiti i bez svog mora.
    Vrlo kratko reagovanje na kratke staze.
    Sticajem mojih životnih okolnosti počeo sam da pratim štampu tek od nazad par godina
    možda od 2014,2015 i nadalje. Početkom godine 2018 i nadalje za neki period – u komentarima na pojedine članke u
    novinama,(Pravda,Srbija Danas) napisao sam nekoliko predloga o kojima bi trebalo razmisliti.
    Nije bilo nigde , bilo kakve reakcije, čak ni komentatori nijesu reagovali osim jednoga koji je rekao da se isplati o tome razmisliti.
    (A prije par mjeseci – pročitao sam predlog G-đe Miliane Baletić iz 2013 god – koji je sličan mom predlaganju –ali logičnije postavljen
    da se sve to rješava na nivou Velikih Sila, međutim mislim da bi se to teško postiglo, i da bi bilo bolje pregovaranje između Srbije i
    Albanije..).Pored toga ustupljeni pojas pored CG treba da bude širi od predloga G-đe Milijane,a granica povučena preko vrhova brda,
    da u budućnosti bude prirodna.
    Mnogi će reći-nema razmjene jer Skadar je ionako bio naš.To znači nema pregovora,poništava se ideja,i sve nadalje ide kao do sada.
    Tačno je da je Skadar bio naš, ali sada tu živi drugi narod. I bez razmjene teritorija u koje bi bio uključen i Skadar,Skadar nikada neće biti naš.
    Upotrebimo razum i dobru volju da ne naškodimo drugome, te će Bog dati da ni drugi ne naškode nama. Nadam se da ce se ovo ostvariti
    kad tad, osim ako Srbi nestanu kao narod i kao Srbi.
    U smislu da nebismo nestali, uzor bi nam trebali biti Izraelci, koji su konačno proglasili da je Izrael nacionalna država Izraelaca i da su
    non stop spremni da brane svoju zemlju. Tačno je da imaju podršku moćne države S.A.D, ali bi i mi imali podršku moćnih država Rusije i Kine.
    Na tako dobijenoj obali trebali bi smo napraviti veliku transšipment kontejnersku luku i saobraćajnice od te luke do Mađarske .
    Uz ovaj izlaz na more, reaktiviranje brodograđevne industrije na moru i u Beogradu, te uz zadržavanje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta
    i slatkih voda u svojim nacionalnim rukama, imali bi smo pristojan život i budućnost za naše familije.Poljoprivredno zemljište treba da bude
    zaštićeno i na istom bez obzira dali je vlasnik individualna osoba ili društvo treba zabraniti bilo kakve izgradnje bilo kuća ili nečeg drugog.
    Takođe treba ograničiti porast i širenje velikih gradova,već u istima treba dobro urediti postojeće stanje a priliv stanovništva usmjeriti na
    druge za to odabrane centre. ( U suštini broj stanova u jednom gradu morao bi biti ograničen prema mogućnostima zapošljavanja,tako da
    svaki stan ima pravo na dvoje zaposlenih u gradu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *