Блажени они што воле
звезде уместо злата,
мирно ће напустити земљу,
смешиће се кад иду
сенком туђих палата.
Блажени занесењаци
што у земљи бораве сна,
радостима њиним већ нема
ни броја, ни конца, ни дна.
Блажени срца чиста,
ма какву им задали рану,
махнуће руком само.
Господа они виде
пре него што пред њега стану.
Блажени они што живе
на земљи од бола свог.
Између свих јадника
њих воли највише Бог.
Блажени разочарани,
ма шта да им се деси,
рећи ће свако вече:
“Земља јеси,
у земљу ћеш отићи.”
Десанка Максимовић
