четвртак , 24 септембра 2020

Бранко Павловић: Комерцијална банка је у ствари продата за нула динара, Словенци ће добити банку за џабе

4.9
(16)

Још има простора да изузетно штетан потез по Србију какав је продаја Комерцијалне банке буде заустављен. На потезу је Народна банка Србије, каже за Спутњик консултант Бранко Павловић.

Просец приватизације државне банке која има 11 одсто удела на нашем банкарском тржишту, трећа ја по висини активе и са највећом девизном штедњом грађана, приведен је крају и остало је само да влада потпише уговор о продаји Комерцијалне банке НЛБ банци из Словеније.

Неспорно је, сматра Павловић, да се њеном продајом Србија одриче финансијског суверенитета јер би уколико дође до ове трансакције имали једноцифрени проценат учешћа домаћих банака на нашем банкарском тржишту.

Народна банка може да се заустави штетну продају Комерцијалне банке

Он, међутим, каже да још није касно да се грешка исправи и објашњава на који начин.

„Тачно је што је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић прво рекла да не треба продавати Комерцијану банку, али је тачно и то што је напоменула да она не може да доноси одлуку када ће нешто државно бити продавано, јер је то у надлежности владе. НБС је, међутим, овлашћена да процењује да ли је купац Комерцијалне банке ризик за финансијски сектор Србије, јер је реч о купцу који је у својој историји бременит крупним проблемима у пословању, до ивице банкротства, до потребе да се интервентно улаже новац у њега да би могао да опстане“, каже Павловић у интервјуу Спутњику.

Он сматра да објективно постоје разлози да се купац Комерцијалне банке оцени као ризичан поготово када се има у виду цена по којој се банка продаје.

Продајом Комерцијалне банке Србија се одриче финансијског суверенитета јер би имали једноцифрени проценат учешћа домаћих банака на нашем банкарском тржишту.

„Народна банка Србије би по закону била овлашћена да стопира ту трансакцију. Не зато што може да се меша у то да ли треба или не продавати Комерцијалну банку. Она има овлашћење да каже не, ова трансакција са тим купцем није дозвољена у Србији и ту влада Србије не може ништа“, категоричан је овај консултант који се посебно бави питањем приватизација.

Словенци ће добити банку за џабе

Договорена цена за коју би НЛБ банка купила Комерцијалну још није озваничена, али се зна да је између 450 и 500 милиона евра. Павловић је, међутим, категоричан да  смо банку дали за џабе и објашњава зашто.

„Комерцијална банка је у ствари продата за нула динара, када узмете у обзир категорију која се зове рацио адекватности капитала, што представља однос расположивог капитала у банци. Народна банка Србије је, као и свака друга централна банка за своје тржиште, утврдила који је то доњи ниво испод кога банка не сме да иде да би била сигурна. Све преко тога су расположива средства банке“, каже Павловић.

Код нас је доњи ниво 12 процената, а тај однос код Комерцијалне банке је око 30 посто. Ако узмемо у обзир да менаџмент не би смео да иде баш до 12 одсто, него да не би требало да се спусти испод 15 процената, та разлика између 15 и 30 одсто, како објашњава, представља расположиви капитал банке, односно њену способност да пласира новац у том обиму. А он је управо приближан цени коју добијамо за Комерцијалну банку, објашњава Павловић.

Он то сматра урушавањем државне имовине и државних потенцијала Србије. 

На питање, зашто је морало да дође до приватизације ако је међу три понуде оваква понуда НЛБ банке најповољнија, Павловић каже да када на крају добијете овако лошу понуду као најбољу значи да процес који је вођен није ни на шта личио. Он је само формално био као неки поступак.

„Са овом ценом коју сте добили то је одмах разлог да отпустите консултанта који је био дужан да вам направи озбиљан приказ стварних потенцијала банке коју продајете. Све и да треба продавати банку, а не треба. Чим си добио ову цену одмах кажеш поништавам тендер и отпушташ консултанта“, категоричан је саговорник Спутњика.

Странац ће гледати свој а не интерес Србије

На запитаност да ли то онда указује да смо били под великим притиском ММФ-а да приватизујемо банку јер је то било на агенди послова који нас по налогу те финасијске институције чекају иако са њима имамо само саветодавни аранжам, Павловић нема дилему да ће ММФ увек да похвали сваки потез који је дубински на штету Србије, а везан је за монетрану политику и финансијски сектор.

И даље нам причају како је добро да све приватизујемо, а када погледате банке и у Америци, Немачкој, Француској, Јапану  Италији, Шпанији,  нигде нећете наћи ниједну доминантну банку или банкарску групацију која је страна. И све то што је за њих добро, да домаће банке са домаћим инвеститорима држе највећи део тржишта, за нас, по њима, није добро. Са овом трансакциојом ћемо прећи на једноцифрени проценат у учешћу домаћих банака на нашем банкарском тржишту, упозорава Павловић, истичући да то значи одрицање Србије од финансијског суверенитета. Он објашњава зашто и како то функционише:

„Преко страних банака које своје пословање заснивају на овдашњој домаћој штедњи и домаћим депозитима, па преко камата износе паре за себе, они заправо оно мало додате вредности која се направи, профита који би могао да се улаже у развој и повећање послова и квалитета послова, узимају себи и онда вам кажу да морате да се ослоните на њихову помоћ и директне стране инвестиције јер нам другог спаса нема“.

Он напомиње да је Комерцијална банка према параметрима који је одређују веома добро позиционирана. А нарочито са највећом девизном штедњом наших грађана, у врху је међу 26 банака које послују у Србији, од којих је више од 20 страних. То што сада ми ту штедњу наших грађана препуштамо странцу, Павловић сматра непојмљивим. Ако се њоме не управља како треба не треба продавати банку већ довести квалитетан, професионални менаџмент који ће подићи њено пословање.

Кад имате стране банке никада наша привреда неће имати подршку такве банке да може да се развија. Цео проблем са продојим финансијског сектора је у томе што држе у поседу депозите твоје привреде и штедњу твојих грађана, а онда неће да финансирају домаћу привреду, већ ће да улажу у оно што је интересу који одређује њена централа.

 

У случају нове кризе стрмоглавце у рецесију

Павловић указује и на велики проблем који би продајом банке имали у случају нове економске кризе која за финансијске стручњаке није упитна. Питање је само када ће до ње доћи, шта ће бити окидач.

У случају кризе стране банке по правилу повлаче капитал у матичне државе што је за државу из које извлаче средства знак да стрмоглавце иде у рецесију

Када се у том тренутку страни финансијски сектор повуче, односно повуче капитал у матичне државе, ти стрмоглавце идеш у рецесију, упозорава он.  Зато, како каже, земље и не дају да странци имају доминантни положај у банкарском сектору у њиховим државама.

Саговорник Спутњика указује на искуство Пољака и Мађара код којих је однос домаћих и страних банака на њиховом банкарском тржишту пола, пола. Орбан је после кризе из 2008. године увидео погубну улогу препуштања домаћег банкрског тржишта странцима, па је додатно и ванредно оперезовао стране банке, а онда и докапитализовао своје.

На питање, како гледа на коинциденцију да би домаћу банку са највећом девизном штедњом грађана требало да купи НЛБ банка, односно Нова љубљанкса банка, наследница Љубљанске банке која је остала дужна девизну штедњу грађанима Србије по распаду државе, Павловић каже да ће Словенци увек радити посао у своју корист, ако им то неко дозволи.

(Спутњик)

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучић и напредњаци после Крушика уништили и ЈП Југоимпорт-СДПР који има преко 100 милиона евра дуга

5 (4) Пре само осам година ЈП Југоимпорт-СДПР је могао да се дефинише као најозбиљнија …

Кевин Смит: Поведе ли Вучић Србију путем суноврата, вјерујем да ће велики српски народ устати

4.7 (9) Срби се с правом поносе својом историјом. Надајмо се само да овом приликом …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *