Америке

Британија ангажовала хрватске усташе из Боливије за збацивање Моралеса како би се дочепали литијума

Изгледа да је збацивање предсједника Моралеса урађено по налогу енглеског Форин офиса и елемената ЦИА

Сјећате ли се збацивања предсједника Боливије Ева Моралеса крајем 2019? Медији естаблишмента тврдили су да је своју земљу претворио у диктатуру и да га је збацио сопствени народ. Организација америчких држава (OAS) објавила је извјештај у ком потврђује да су избори били намјештени и да је у току поновно успостављање демократије.

Предсједник Моралес, који се, прибојавајући се да ће завршити попут некадашњег предсједника Чилеа Салвадора Аљендеа, склонио у Мексико, изјавио је да је у питању државни удар извршен да би се отеле резерве литијума. Није, међутим, навео налогодавце пуча, због чега су на Западу његове тврдње дочекали са сарказмом. Само смо ми открили да је операцију извршила заједница хрватских усташа, римокатолика, од краја Другог свјетског рата настањена у округу Санта Круз, сада у функцији позадинске подршке НАТО-у[1].

Годину потом, странка предсједника Моралеса добила је изборе надмоћном већином[2]. Изборе нико није доводио у питање и Моралес се тријумфално вратио у земљу[3]. Његова такозвана диктатура никад није ни постојала, док је диктатура Жанин Ањез управо збачена гласачким листићима.

Историчар Марк Кертис (Mark Curtis) и новинар Мат Кенард (Matt Kennard) имали су приступ дoкументима енглеског министарства спољних послова (Форин офис) с којих је скинута ознака тајности. Своје налазе објавили су на интернет страни Declassified UK из Јужне Африке, с обзиром на војну цензуру у Енглеској[4].

Изгледа да је збацивање предсједника Моралеса урађено по налогу енглеског Форин офиса и елемената ЦИА изван контроле Трампове администрације. Циљ су биле боливијске залихе литијума, неопходне Уједињеном Краљевству ради преласка на електрична аута.

Обамина администрација већ је била покушала државни удар 2009. године, који је Моралес спријечио, протјеравши потом неколико америчких дипломата и званичника из земље. За разлику од Обаме, Трампова администрација дала је неоконзервативцима одријешене руке у погледу Латинске Америке, али их је систематски спречавала у спровођењу њихових намјера.

Литијум је састојак битан за производњу батерија, од кључне важности за прелаз са бензинских и дизел на електрична возила. Стога је постао важнији од нафте у смислу Париског споразума о глобалном загријевању.

Фебруара 2019. Моралес је дао дозволу кинеској компанији ТБЕА (TBEA Group) за истраживање резерви литијума у Боливији. Уједињено Краљевство је стога наумило да их преотме.

Још 2017-2018. године Уједињено Краљевство послало је стручњаке у боливијску државну фирму за литијум (Yacimientos de Litio Bolivianos, YLB) ради процјене услова за вађење руде литијума.

Лондон је 2019-2020. финансирао истраживање о „оптимизацији експлоатације и производње литијума у Боливији употребом британске технологије“.

Априла 2019. амбасада Уједињеног Краљевства у Буенос Ајресу организовала је семинар уз учешће представника рударских компанија и влада Аргентине, Чилеа и Боливије ради представљања предности Лондонске берзе метала (London Metal Exchange). Моралесову администрацију представљао је један од министара.

Непосредно по пучу, откривено је да Међуамеричка развојна банка (ИАДБ) (Inter-American Development Bank, IADB) финансира британске пројекте.

Знатно прије пуча, енглеско министарство спољних послова (Форин офис) дало је налог компанији из Оксфорда, Сателајт апликејшнс катапулт (Satellite Applications Catapult), да направи земљописни преглед резерви литијума. Уплата од стране ИАДБ извршена је тек послије збацивања Моралеса.

Неколико мјесеци потом, амбасада Уједињеног Краљевства у Ла Пазу организовала је семинар за триста дионичара уз помоћ компаније Вочман Ју-Кеј (Watchman UK), специјализоване за укључивање људи у пројекте супротне њиховим интересима, с циљем спречавања да се побуне.

Прије и послије пуча, британска амбасада у Боливији занемаривала је главни град Ла Паз и усредсредила организацију комерцијалних догађаја и културних приредби на област Санта Круз, гдје су хрватске усташе незаконито дошле на власт.

Ради неутрализације боливијских банака, британска амбасада у Ла Пазу организовала је осам мјесеци прије пуча семинар о рачунарској безбједности. Дипломате су представиле компанију Дарк трејс (DarkTrace, енгл. тамни траг – нап. Стања ствари), организовану од стране британске унутрашње обавјештајне службе, објаснивши да ће само банке које буду користиле услуге те компаније моћи пословати с Лондон Ситијем.

Према налазима Марка Кертиса и Метјуа Кенарда, САД као држава нису учествовале у завјери, већ су званичници препустили ЦИА да је припреми. Дарк трејс је, примјера рад, регрутовао Маркуса Фаулера (Marcus Fowler), Цијиног специјалисту за интернет операције, и нарочито Алана Вејда (Alan Wade) једног од некадашњих шефова ЦИА. Већина извршилаца операције били су Британци, укључујући директоре Вочмана Кристофера Гудвин-Хадсона (Christopher Goodwin-Hudson), некадашње војно лице, потом шефа безбједности Голдман Сакса, и Габријела Картера (Gabriel Carter), члана приватног клуба Клуб специјалаца (Special Forces Club) из лондонске четврти Најтсбриџ, који се истакао у Авганистану.

Кертис и Кенард тврде и да је британска амбасада обезбиједила податке Организацији америчких држава који су послужили као „доказ“ да су избори намјештени. Тврдње о намјештању избора касније је оповргао Институт за технологију Масачусетс (Massachusetts Institute of Technology, MIT)[5], прије но што су га одбацили сами Боливијци на сљедећим изборима.

Постојећа ситуација потврђује ваљаност Кертисових радова из историје. Примјера ради, у посљедње три године од пуча у Боливији (2019), показали смо улогу Лондона у рату у Јемену[6] (2020) и рату у Нагорно Карабаху[7] (2020).

Уједињено Краљевство води ратове и спроводи тајне операције, ако је могуће без икаквог помињања у медијима, контролишући опажање свог присуства преко низа медијских агенција које тајно финансира и стварајући неподношљиве услове за живот онима против којих се ти ратови и операције воде. Њихова сврха је искоришћавање земаља у своју корист, одржавајући при том постојеће стање колико год је могуће, уз увјерење да ће се жртве за помоћ при смиривању конфликта обраћати управо Уједињеном Краљевству, истом оном које је конфликт и изазвало.

Напомене

[1] “Bolivia, laboratory of a new destabilization strategy”, by Thierry Meyssan, Translation Pete Kimberley, Voltaire Network, 26 November 2019.

[2] « Une gifle cinglante pour la « coalition occidentale » », par Général Dominique Delawarde, Réseau Voltaire, 21 octobre 2020.

[3] “Evo Morales’ triumphant return to Bolivia”, Voltaire Network, 22 November 2020.

[4] “Revealed : The UK supported the coup in Bolivia to gain access to its ‘white gold’”, Matt Kennard, Daily Maverick, March 8, 2021.

[5] Analysis of the 2019 Bolivia Election, Jack R. Williams and John Curiel, MIT, February 2020.

[6] “First NATO-ME War Overturns Regional Order”, by Thierry Meyssan, Translation Roger Lagassé, Voltaire Network, 24 March 2020.

[7] Степски соко и Тјери Мејсан: Два опречна погледа на рат у Нагорно-Карабаху

Стање ствари

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!