Доктор Шапић је врло љубазан, али идеолошки он и ја нисмо блиски. Ја никад нисам прелазио из странке у странку, нити сам напуштао место на којем сам радио и постизао неке резултате за вољу личне промоције. Овим речима је кандидат коалиције Уједињена Србија за градоначелника Београда, професор Владета Јанковић, у “Пробуди се” на телевизији Нова С одговорио на “комплименте” кандидата СНС за ову позицију Александра Шапића.
Шапић је, наиме, недавно рекао да је волео да гледа емисију Владете Јанковића „Митови и легенде“, а истакао је и да њих двојица имају више додирних тачака у погледу идеологије и националних интерса, него што Јанковић има са странкама које су га истакле као кандидата за градоначелника.
„Знате доктор Шапић је врло љубазан, ја могу само да му узвратим комплименте. Ја сам био његов велики навијач, али идеолошки он и ја нисмо блиски. Ја никад нисам прелазио из странке у странку, нити сам напуштао место на којем сам радио и постизао неке резултате за вољу личне промоције. Кад је реч о националним питањима можда и јесмо, али да вам искрено кажем ја нисам сасвим сигуран да ми је јасна позиција доктора Шапића кад је реч о националним интересима и опредељењима“, рекао је Јанковић.
Добрица је савезник, ниједну реч против њега
Кад је реч о наводима из коалиције која је подржала другог кандидата опозиције да је бољи млади Добрица Веселиновић из покрета Не давимо Београд, него Јанковић у поодмаклим годинама, каже:
“Немам ништа против изјаве да је Веселиновић бољи кандидат. Нека гласају за њега они који тако мисле, мени је много важније да сви гласају против Вучића. Љиља Смајловић је написала један тако распричан и удворички чланак где ме нападала због речи “зло” коју често изговарам када причам о напредњацима, јер је то као сувише тешка реч и позива на насиље. Али кад гледате све ово што се дешава, погледајте само ове примере са продајом земље и како се то наставља иако је Влада рекла да се неће више пословати са Рио Тинтом, а шуме се секу, земља се откупљује. Јел то зло или није зло? То удара у сами темељ овог друштва и удара у сваког од нас. Нема боље речи. Ако је Добрица Веселиновић против Вучића, нећу никад рећи ниједну реч против њих, јер су они савезници и ако освојимо већи број гласова од напредњака, заједно ћемо формирати власт у Београду”, рекао је Владета Јанковић.
Говорећи о томе да ли мислили да је донео добру одлуку, кад је решио да уђе у трку за Београд, Јанковић каже да ту нема дилема.
“Још увек је рано да кажем да ли сам донео праву одлуку, али то је ствар збиља неког темељног опредељења и ја ту немам бише никаквих дилема. У ту сам воду скочио и пливаћу, али оно што ме је заправо преломило то је био један дан у којем се десило неколико ствари које су ме у том колебању савршено спонтано определиле. То је било оно кад су истовремено објавили вест да је квадрат стамбеног простора у Београду на води кошта 10.000 евра, а да је потражња већа од понуде. Истовремено да се касиркама у Максију смањују плате. Кад ви видите једно друштво у којем се таква појава јави, то друштво је у великој невољи. А друго што сам доживео врло емотивно, гледао сам онај призор на телевизији како се пролази кроз Јадар и куће које су напуштене, а релативно су нове. У том божанственом и богатом пејзажу бујности, зеленила и лепоте, одједном схватим ови да су ти људи или принуђени или приморани невољом да то продају, да своје животе искорене. Шта бива са овом мојом земљом? И тог тренутка некако ми је било сасвим лако да преломим”.
Зауставити надируће зло
На то што истраживачи јавног мњења сматрају да је био бољи кандидат за председника него за градоначелника, Јанковић овако одговара:
“С обзиром на моје поодмакле године, кампања за председничке изборе је немогућа. Ја не бих био у стању да путујем по целој Србији, да говорим по митинзима. Ово у Београду је релативно лакше јер треба обићи београдске општине и обратити се медијима. Не мислим да бих имао веће шансе на председничким изборима него у Београду, не мислим ни да је нефер то да ме је неко гурнуо. То ми је понуђено, нико ме није приморавао, нити имам неких разлога очајничких, личних да се тога прихватим. То је просто била једна понуда, ја сам о њој трезвено размислио, посаветовао сам се с ким сам мислио да треба да се посаветујем и прихватио сам. У утакмицу за које се надам да ће имати бар примесе неке фернесе улазим у доста оптимизма. Јер како ја видим ствар, ако би се добио Београд за опозицију то би био огроман корак напред у заустављању овог надирућег зла које годинама читаву државу и друштво подрива и трује. Чак иако би се изгубили председнички и парламентарни избори, победа у Београду би била огроман корак напред”.
Главни мотив му је, како каже, да допринесе будућности младих људи.
“Ако се ништа не промени многи ће отићи у иностранство што је непреболно за једну земљу, кад најбољи школовани, па и нешколовани, људи у најбољим годинама просто спонтано од своје воље одлазе. То је страшно. И ја имам потомство, своју породицу, мислим и на њих, да се допринесе онолико колико је у човековој моћи”, рекао је Јанковић.
Споменик Стефану Немањи изместити на Маглич
Много полемике у јавности изазвале су изјаве изречене у емисији Утисак недеље и речи редитеља Горана Марковића да би споменик Стефану Намањи требало изместити у Маринкову бару.
“Ја сам и у Утиску недеље рекао да том споменику тамо није место. Ја сам добро размислио и поразговарао са људима који се разумеју и у урбанизам и у историју уметности. Она идеја и оно што се десило са Маринковом баром, то је просто једна узречица, то је тако несрећно окренуто и злоупотребљено од ове напредњачке, ботовске банде. То су пашчад пуштена с ланца и то је потпуно злоупотребљено. А зашто се такав споменик тих димензија, зашто се не би поставио у Долину јоргована? То је кад прођете Краљево, па идете ка Студеници, с леве стране пута ће вам остати брдо врло упечатљиво с тврђавом на врху. То се зове Маглич. Када бисте споменик ових димензија поставили горе, то би у сваком погледу било идеално решење, јер Стефан Немања српску државу направио ту, ту је Рашка. Ту би он стајао на врху у гледао своје дело, а одоздо виђен деловао би много боље него у овој рупи где су га поставили”.
Јанковић је поновио став да железничку станицу треба вратити на старо место а што се аутобуске станице тиче, сматра да то треба препустити коначном суду стручњака.
“Заиста нисам стручњак, али ако тим специјалиста каже да би било могуће успоставити брзу комуникацију са том аутобуском станицом која је са друге стране реке, онда би то требало изместити. Ако не, има начина да то остане овде где је. У сваком случају Железничка станица треба да буде ту где јој је место. Тако је у свим великим градовима у Европи”.
Као посебно велики проблем истакао је изградњу метроа, односно овакве линије метроа и угрожавање водоизворишта Макиш.
“Буџет се увек може преиспитати и променити. Оно што је битно у вези линије метроа по мишљењу свих стручњака, било би необично опасно за град од два милиона становника да остане без једног од својих битних животодавних извора као што су залихе воде на Макишу. Ако ви тамо доведете метро и изградите насеље, ви сте то озбиљно угрозили”, рекао је Јанковић.
Ђинђић је био мој пријатељ, оптужбе везане за њега простачке
Кад је реч о критикама и оптужбама које му се у режимским медијима стављају на терет, Јанковић каже да су нетачне и неосноване.
“Што се Ђинђића тиче, он је био мој лични пријатељ. Ми смо били политички супарници, али смо лично били у одличним односима. Кад је Ђинђић убијен ја сам био у иностранству на дужности. Као и кад је била побуна ЈСО, и тад сам био у иностранству, видео сам на интернету вест о томе. Хоћу да кажем такве оптужбе су срочене простачки и ружно”, закључио је Јанковић.
све је објашњено већ у самом наслову…