Суботица – Национални савет буњевачке мањине пре годину дана предао је предлог закључка Скупштини Војводине да се наредбе Главног одбора Народноослободилачког одбора Војводине од 14. маја 1945. године прогласе актом насилне асимилације и дискриминације према Буњевцима, и акт противан људским правима и слободама. Скупштина Војводине до сада тај закључак нити је разматрала, нити одбацила и Савез бачких Буњеваца (СББ), као политичка партија сада жели ову иницијативу да истакне на политичком плану, рекао је Мирко Бајић, председник СББ-а на конференцији за медије.
Он је подсетио да је постојао договор да ће се ова тема наћи на дневном реду након што се у Скупштини Војводине одржи и научни скуп на тему Буњеваца и њиховог идентитета.
Скуп је одржан, и управо ових дана треба да изађе и зборник радова. Истовремено, каже Бајић и два професора Правног факултета у Новом Саду поднела су петицију о укидању акта из 1945. године.
У наредби ГО НООВ из 1945. године пише: „Догађа се, да се многи Хрвати уводе као Буњевци и Шокци у рубрике, где се означава народност, а не као Хрвати на пример у легитимације, разне евиденције и спискове, и то бива често и по њиховом изричитом захтеву или по вољи и нахођењу дотичног чиновника. Како буњевачке и шокачке народности не постоје, то вам се наређује да све Буњевце и Шокце имате да третирате искључиво као Хрвате без обзира на њихову изјаву”.
„Приближава се 25. новембар којим обележавамо Дан велике Народне скупштине на којој су ови простори припојени краљевини Србији и Буњевци су били важан чинилац у доношењу одлуке који је значајан за државу у којој живимо”, подсетио је Бајић. Председник СББ-а каже да су Статутом Војводине Буњевци наведени као аутохтона национална мањина, али да они каскају у остваривању својих права јер су признати тек по распаду СФРЈ, почетком деведесетих година.
Бајић каже да је оваква наредба из 1945. за последицу имала да је од некадашњих 80.000 Буњеваца, на последњем попису било тек нешто више од 16.000, и да је довела не само до насилног мењања воље појединаца који су желели да се изјасне као Буњевци, већ се преименовање из буњевачког у хрватско односило и на институције и манифестације попут Дужијанце. „Неки кажу да је беспредметно и политикантство бавити се том наредбом, али ми не тражимо поништење већ да се прогласи актом насилне асимилације јер се она и данас индиректно примењује. Не може се оспоравати некоме право да се изјашњава као Буњевац, нити некоме да се изјашњава као Хрват, и то се међусобно не може оспоравати”, рекао је Бајић.
Бајић не сматра да Скупштина Војводине, за сада избегавајући да се изјасни о спорној одредби из 1945. године, тактизира да не би додатно пореметила односе између Србије и Хрватске. „У Декларацији којом две земље регулишу положај међусобних мањина нема ни речи о Буњевцима, и ми смо то поздравили, и сматрамо да је потребно успоставити нормалне односе и не желимо да Буњевци буду предмет било каквог поткусуривања”, рекао је Бајић.
Мирко Бајић је такође јавно позвао политичке представнике хрватске заједнице у Србији на дијалог јер то сугерише и поглавље 23 у процесу придруживања Србије ЕУ где се констатује да су односи између буњевачке и хрватске мањине лоши. Буњевачки национални савет је пре више од месец дана позвао на разговор Хрватско национално вијеће, али за сада без резултата. Бајић наводи да не верује да њихова иницијатива о проглашењу наредбе из 1945. године за акт насилне асимилације, може да буде препрека успостављању овог дијалога. „Надам се да нико не мисли да декретом може да се одреди како ће неко да се изјасни. То наравно, данас није могуће. Наш захтев не може или не би смео да ремети било какве односе. Не верујем да неко мисли да акт треба и данас да се примењује и знам да не бих био за власт у држави која би такав акт толерисала”, рекао је Бајић, чија је партија део скупштинске већине заједно са СНС и СВМ.
Аутор: Александра Исаков, Политика.рс
Фото: А. Исаков
