Чак 39 одсто грађана Србије уопште не верује РТС-у док 28 одсто РТС уопште не занима

Чак 39 одсто грађана Србије уопште не верује РТС-у док 28 одсто РТС уопште не занима

Демостат је урадио истраживање јавног мњења о поверењу у РТС, у оквиру шире анализе поверење у институције, које је показало да чак 39 одсто грађана уопште не верује, 28 одсто нема ни позитивно ни негативно мишљење, а само 30 одсто има потпуно поверење у рад Јавног медијског сервиса.

Откривено је да мање од трећине гледалаца верује да тим путем добија информације у интересу за јавност у које се могу поуздати. То истраживање, подсетимо, спроведено је у последњој седмици јула 2021. године телефонском анкетом, на узорку од 1.200 грађана. Наведени узорак је репрезентативан за ниво Србије.

Јавни сервис је основан да би био у служби грађана, како би пружио благовремено и непристрасно информисање, без дискриминације по било ком основу, али истовремено и афирмисао културне вредности, подстицао развој образовања И медијску писменост. Међутим, гледаоци углавном имају утисак да је њихов „службеник“ више у функцији промоције и заштите владајућих структура, а не њихових интереса.

– Резултати истраживања о поверењу у јавни сервис су поражавајући по РТС али не и неочекивани. Они су последица уређивачке политике која је једнострана, стерилна и пре свега неинформативна. Просечан градјанин је све више свестан да му јавни сервис не нуди неопходне информације за разумевање свих важних друштвених процеса и отуд толико неповерење, каже за Демостат новинар Вукашин Обрадовић.

Слободан проток информација се сматра у демократском свету основним људским правом из којег произилази могућност остваривања читавог спектра права и потреба. Грађани су свесни да се о осетљивим темама, сумњивим трансакцијама и аферама не говори и да се такве приче не истражују довољно. Суочени су са тим да се информисање заснива на изјавама и саопштењима политичара и партија, без сумњи И критичког осврта, што се огледа у добијеним процентима анкете. Препоруке Савета Европе наглашавају да се разноврсност односи на све врсте програма, односно на оне из области културе, уметности, образовања, спорта И забаве, али се акценат посебно оставља на објективност и правичност информативног програма. Судећи по ставовима из истраживања, управо овај циљ РТС недовољно добро реализује, што се манифестује одсуством поверења.

На то начело акценат ставља и Јудита Поповић, чланица Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Чак 39 одсто грађана Србије уопште не верује РТС-у док 28 одсто РТС уопште не занима

– Недостатак поверења у тако високом проценту указује на озбиљну сумњу грађана у истинито, благовремено и објективно информисање од стране РТС-а. Тиме се компромитује сам појам јавног сервиса. Најблаже речено, софистицирана политичка припадност и занемаривање кључне обавезе да доприноси образовном и културном нивоу грађана, на крају долази на наплату, макар и у виду резултата ових истраживања, каже Поповић за Демостат.

Чињеница да је РТС најгледанија телевизија у Србији, односно да у укупном броју од шест милиона особа које се информишу путем телевизије, 20 одсто је гледалаца Јавног сервиса, што поред законских носи и моралну одговорност менаџента и запослених у овој кући.

– За схватање позиције РТС, међутим, било би јако важно доћи до података из којих се извора информишу оних 39 одсто одсто који према истраживању исказују потпуно неповерење. Ваљало би утврдити да ли се тај део популације (додатно) информише из провладиних или слободних медија. Сигуран сам да се значајан део тих гледалаца окреће ТВ Пинку или ТВ Хепију јер им је РТС превише „млак“ за њихов укус и политичке ставове. Овај аспект се често заборавља, а веома је важан јер су РТС, али и РТВ, у садејству са медијском политиком власти, умногоме допринели да је за велики део грађана Србије јавни сервис, заправо, ТВ Пинк јер на овој телевизији, осим голе пропаганде, то не смемо заборавити, прве пристижу вести које су важне властима, а и председник Вучић је веома чест гост. Са друге стране, сасвим је разумљиво да се присталице опозиционих странака окрећу другим изворима који им нуде и критичке садржаје, истиче Обрадовић.

Препоруке Савета Европе наглашавају да комуникација са јавношћу треба да буде свакодневна, динамична и отворена.“Мисија јавног сервиса је да обезбеди плурализам садржаја, јавну артикулацију разноврсних мишљења, да осветли сва важна друштвена питања, догадјаје, појаве процесе -уравнотежено, без дискриминације” као и да “буде форум за јавну дебате у којој се може изразити најшири могући спектар гледишта и мишљења. Квалитет се не сме подредити захтевима тржишта” (Прашка резолуција 1994).

Раскорак између прописа и стварности

У Србији постоје критике и незадовољство радом јавних медијских сервиса без обзира на препоруке Савета Европе, исправност нормативне поставке, односно нашег Закона о јавним медијским сервисима, јер је велики раскорак између онога што је прописано и онога што је у стварности.

Анализирајући податке из истраживања Вукашин Обрадовић закључује: “Оно што је, чини ми се, најзначајније а то потврђује и ово истраживање, захваљујући уређивачкој политици, РТС, не само да је изгубио поверење гледалаца, већ је обесмислио појам јавног сервиса што је можда важније од тренутне бројке којима се исказује неповерење грађана”

Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

ПАНДОРА ПАПИРИ Иза бизниса Миловог сина фирма без запослених од 439,5 милиона $!

ПАНДОРА ПАПИРИ Иза бизниса Миловог сина фирма без запослених од 439,5 милиона $!

Британска компанија Deltagrip Trading LLP, која је финансирала фирму DGT Energy LLP – Блажа Ђукановића, …

Небојша Катић: Идеологија и социјална политика

Небојша Катић: Идеологија и социјална политика

Све и да кретенизација није глобални феномен, либерална друштва танушне идеологије немају заштитне механизме којима …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *