Аналитика

ЦИКЛУСИ ХЕГЕМОНИЈЕ И БУДУЋИ СВЕТСКИ РАТ

Леонид САВИН

 Откако је руски економиста Н.Д.Кондратјев разрадио теорију великих, или дугачких, привредних циклуса, његова идеја је широко прихваћена. Осим коришћења појма „циклуси Кондратјева“ у вези са макроекономском анализом и економском анализом региона њега су почели да користе и у вези са развојем друштва и његовим падовима, пошто су осетили узајамну повезаност економије и конфликата. Конкретно, Арнолд Тојнби је предложио циклус „великих ратова“, чије је трајање отприлике 120 година, који се дели на прелудијум, рат, одмор, епилог и свеопшти мир.

Вилијам Томпсон овако описује ту узајамну повезаност: „…иновациони процеси и глобална концентрација су повезани са глобалним ратом. Полазећи од теоријских аргумената и емпиријских података (19. и 20. в.) открили смо да систематски рат представља производ економских иновација и тежњи за вођством. И обрнуто – систематски рат утиче на иновације, као и на економску и пловидбену концентрацију. У том смислу дугачки таласи економских и технолошких промена, дугачки циклуси војно-политичког вођства и рат представљају динамику која је тесно узајамно повезана, и која је у центру функционисања глобалне политичке економије“ (1). Он каже да су до данашњег дана истраживачи великих циклуса идентификовали пет глобалних ратова:

Холандско-шпански: 1580. – 1608. г.

Ратови Велике Алијансе: 1688. – 1713. г.

Француска револуција и Наполеонови ратови: 1792. – 1815. г.

Први и Други светски рат: 1914. – 1945. г.(2)

Овде видимо да су периоди између глобалних ратова износили од 80 до 100 година. А нас врло брзо очекује нов светски рат.

Доктор Елен Уитни-Смит се слаже са Томпсоном по питању нових технологија. После 30 година истраживања теорија економског прогреса и његове повезаности са технологијама и она је закључила да су у било којој држави управо иновације представљале замајац за економски рат – било да се радило о шпанским грандовима 17. века или о енглеским ткачима. Међутим, она говори о иновацијама у информационим технологијама! У њеној новој књизи «WinningInformationRevolutions: FromtheIceAgetotheInternet» тврди се да је до сада било шест информационих револуција. Прва се десила између ловаца и сакупљача – још пре него што су људи научили да обрађују земљу. Друга је повезана непосредно са развојем писмености. Трећа је пад Рима. Четврта – појава машине за штампу. Пета је повезана са струјом, што је довело да ширења телеграфа, телефона и железница. Шеста је револуција цифарска, и ми смо сада у њој.

Према тврђењу Уитни-Смит револуције су чињене по једном истом економском моделу – прво траје бум, а затим наступа неизбежни крах. Нови облици комуникација крше стара правила, које постојећа елита покушава да задржи(3). Социјалне мреже које јачају захваљујући Интернету и активно манипулисање њима од стране војно-политичких кругова САД у потпуности потврђују њене тезе. А шта могу да буду „кршења старих правила“ која постојећа елита покушава да задржи, ако не посебан облик конфликта?

Волтер Голдфранк са Универзитета Санта Круз (Калифорнија), искористио је модел светске-системскеанализеИ.Валерштајна (Валерштајн је циклус делио на три фазе: рат, хегемонија једне државе, њена пропаст) при чему је у полупериферију сврстао већину земаља Источне Европе, Русију, Мексико, Колумбију, Венецуелу, Бразил, Аргентину, Чиле, Јужну Африку, Турску и део Блиског Истока и државе Источне Азије (4). Према његовим прогнозама, ако се буду развијале слободне економске зоне, позиције лидера ће заузети три вертикална географска блока, под вођством САД, Јапана и ЕУ. У будућности то може да доведе до тога, да Јапан и САД заједно доминирају, пошто у своју орбиту повуку обе Америке и Тихоокеански регион. Над осталима ће доминирати политички уједињена Европа што ће, са једне стране, довести до биполарног система супарништва, а са друге – до високог нивоа интеграције, за шта покушаји већ постоје (унификација законодавстава, трансатланска сарадња и т.д.).

У светским сразмерама В.Голдфранк је предвидео пропадање савременог система капитализма, те разматра четири потенцијална будућа модела уређења света: пропаст, фашизам, социјалну демократију и социјализам. Први је могућ углавном због ширења атомског рата или уништења биосфере. Други представља трансформацију капитализма у нови облик социјално-економског тоталитаризма или формирање светске империје на челу са кастом централних администратора, који би се бавили прерасподелом вишкова. Узимајући у обзир поделу на земље – средишта и земље – периферију, ове друге осећају политичке репресије, уз такве мере какве су евгеника(5)и физичко уништење. При том се не искључује ни варијанта рата, у коју спадају и неуспешни покушаји побуна, и дуготрајни конфликти. Будућност број три и четири Голдштајн описује као најпожељнији модел, који би значио државе благостања, али постојеће тенденције (заједно са глобалном кризом, пренасељеношћу у многим земљама и демографски пад у другим, смањење природних енергената, напуштање пољопривредних терена, раст цена прехрамбених производа) показују да ће то у светским сразмерама бити тешко оствариво.

Постоји још велики број истраживања циклуса рата и хегемоније, а најпознатији аутори су Џ.Голдштајн и Џ.Моделски. Моделски је периоде напредовања и пропасти великих држава назвао дугачким светским политичким циклусима, а фазу пропасти – етапом вођства, почетком које и долази до глобалног (свеопштег) – светског рата.

Он сваки период дели на четири фазе. На историјским примерима је повезао утицај Португала, Холандије, као и Британије на светску политику. Што се тиче САД предложио је варијанту са два циклуса. Први је већ завршен, дешавао се од 1850. – 1945. године, а други је почео 1971. године, чија је фаза деконцентрације пала на 2000. годину. Даље, 2030. г. треба да почне фаза светског рата, а 2050. године – следећи период свеопште светске власти САД(6).

Ништа мање није интересантна ни теорија хегемонистичког преоптерећења. Денис Флориг (Институт за међународно истраживање, Сеул) је констатовао да у макроисторијском процесу успона и пада хегемонистичких власти постоје мањи периоди слабљења хегемоније и њене регенерације. Као пример може да се посматра веза нафтног шока и рецесије седамдесетих година 20. века са Вијетнамским ратом, што је довело до слабљења САД, као и успех првог рата у Ираку и раст америчке економије деведесетих година двадесетог века(7).

Што се тиче будућег Запада и САД дијагноза Флорига је овако или онако везана за периферију и полупериферију. Са једне стране Запад сада представља пре јединствену целину него групу држава које су супарници. Са друге – муслимански свет је западном систему културе бацио изазов, а истовремено је приметно и јачање нових реформисаних супердржава. У земље које могу да баце изазов власти САД Флориг убраја Русију, Кину и Индију. Озбиљан потенцијал има и Јапан, али он тешко да ће пожелети да крене тим путем.

Све у свему – нови претендент на хегемонију ће бити дужан да уз економску снагу формира не само снажне оружане снаге, већ и идеолошку и институционалну власт, која ће моћи да се упоређује са САД и њеним савезницима. Шта више, потребно је да се формира блок против хегемоније, у коме ће се наћи државе, обједињене идејом, „слично ономе, како су се комунисти борили са капиталистима или фашисти са англосаксонским либерализмом“. И најважније, нова супердржава ће морати да има разлог за излаз из глобалног постојећег система, а не само интерес да се повећа снага унутар система.

Ако су се у 19. веку, како каже Флориг, САД кретале по трагу британске хегемоније, у 20 веку није било потребе да се мења сам систем. САД су једноставно преузеле примат у већ постојећем систему.

А шта имамо данас? Отворено преоптерећење САД. Очигледна је такође глобална криза светског финансијског система и јачање фреквенције конфликата, што доказује да се приближава фаза глобалног рата. Кина активно модернизује своје оружане снаге и потпуно може да претендује на улогу једног од водећих играча будућег хегемонијског блока, иако је њена економија повезана са америчком. Да ли ће она пожелети да формира нов финансијско-економски систем? Сама – тешко! Да је одузме САД-у сама – такође неће моћи. Као и Индија и Бразил, тј. земље које припадају БРИКС-у(8).

Русија, треба да се призна, у том погледу унеколико заостаје за Кином. Данас она нема мобилизациону општедржавну стратешку идеологију, какву има „Поднебеска“. У руском друштву се развијају сепаратистичка расположења(9), у владајућим структурама на делу је либерални лоби, који је више заинтересован за очување статуса-кво, а по њему би најбоље било – да се РФ потпуно потчини либерално-капиталистичком систему.

Уз такву перспективу будућег глобалног рата, не претерано веселу, Русија има само један излаз, који је у складу са древном римском изреком: „Желиш мир – спремај се за рат“. То значи: активно учествовање у формирању противхегемонистичког блока, који ће се заснивати на различитим интеграционим процесима, и протезати од граница Заједнице Независних Држава до Јужне Америке, заједно са алијансама у оквиру ШОС-а(10), БРИКС-а и другим алтернативама постојећем неолибералном светском поретку. Јер, остало је стварно само још мало времена…

 

_________________________

(1) Thompson, William R. K-Waves, Leadership Cycles, and Global War: A Nonhyphenated Approach to World System Analyses. A World-Systems Reader. New Perspectives on Gender, Urbanism, Cultures, Indigenous Peoples, and Ecology. Rowman & Littlefield Publishers, Inc. Lanham, Maryland. 2000, Pp. 94-95.

(2) Thompson, William R. K-Waves, Leadership Cycles, and Global War: A Nonhyphenated Approach to World System Analyses. A World-Systems Reader. New Perspectives on Gender, Urbanism, Cultures, Indigenous Peoples, and Ecology. Rowman & Littlefield Publishers, Inc. Lanham, Maryland. 2000, p. 92

(3) Kleiner A. A Long-Wave Theory on Today’s Digital Revolution. May 16, 2011. Strategy+Business mag.

(4) Goldfrank W. Beyond Cycles Of Hegemony: Econimic, Social, and Military Factors. Journal of World-Systems Research. Volume 1, Number 8, 1995.

(5)Наука о селекцији, која се односи на људе, а бави се начинима побољшања наследних особина човека. Циљ науке је да се бори са појавама дегенерације у људском генофонду.

(6) Modelski G, Thompson W. Leading Sectors and World Powers. The Coevolution of global Economics and Politics. Universityof South CarolinaPress, 1996.

(7) Florig D. A Theory of Hegemonic Overreach. http://www.dflorig.com/hegemony

 

(8) БРИКС (BRICS) – група од пет земаља које се брзо развијају, а у које спадају Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка република. Према подацима Goldman Sachs (једна од највећих комерцијалних банакана свету) тих пет земаља ће заједно до 2050. године престићи збирни износ економија најбогатијих земаља света,тј. Велике седморице.

(9)Мада и у читавим регионима Кине постоје сепаратистичке тенденције (најизразитије су у Сињцзјану – Ујгурском аутономном округу и на Тибету,демографски фактори указују на велику предност Кине по том питању, јер се у РФ искре сепаратизма запажају управо у регионима са највећим демографским растом – на Северном Кавказу, а у Кини је у критичним рејонима насељеност релативно ниска.

(10) ШОС – Шангајска организација за сарадњу. Представља сталну међувладину међународну организацију, у којој су Казахстан, Кина, Киргистан, Русија, Таџикистан и Узбекистан. Као посматрачи у њеном раду учествују Индија, Иран, Пакистан и Монголија. Основни циљеви ШОС-а су: учвршћење узајамног поверења и добросуседства земаља-чланица, помагање ради ефикасне сарадње у области политике, привреде, научнo-техничкесарадње, као и културне,заједничко обезбеђење и одржавање мира, безбедности и стабилности у региону, напредак ради стварања демократског, праведног и рационалног новог међународног политичког и економског поретка.

 

Фонд Стратешке Културе

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!