У мору сулудих прича којима власт спинује привредни бум Србије једна од најфантастичнијих је она о производњи чипова. Најављује се да ће Србија бити чудо на Балкану, лидер у региону и шта све не, након улагања шеика из Уједињених Арапских Емирата.
Помпезна прича о српским чиповима јако подсећа на прошлогодишњу вест да ће се у Инђији изградити највећи ИТ парк у региону, који ће запослити 25 хиљада стручњака. Од тога ништа до данас, а и „српски чипови“ добри су за маркетинг у служби власти. Да ли је то реално, потпуно је друго питање.
Чипови су, иначе, сложене полупроводничке компоненте, углавном на бази силицијума, који се користе за производњу рачунара, телефона, телевизора, радио апарата, MP3 плејера, ручних сатова… Поред обичних чипова намењених за комерцијалне и индустријске уређаје, производе се и чипови посебне намене, који могу да раде у екстремним условима, за потребе војске и свемирских истраживања.
Оно што упада у очи је да се производња чипова о којој се месецима говори по правилу погрешно везује за стручњаке из области информатичких технологија (ИТ). У Новостима се баш ових дана појавио текст с насловом „Чип је наша нафта“, који почиње реченицом: „Информатичка индустрија једна је од најперспективнијих делатности у Србији”. У тексту се даље разрађује успон ИТ у Србији и наговештава увећање профита кад се крене с производњом чипова.
ИТ сектор и производња чипова су две потпуно различите делатности. Дизајнирањем чипова баве се инжењери електротехнике који су специјализирали електронику,односно микроелектронику, а не информатичари. Дакле, ИТ стручњаци нису потребни за фабрику чипова. Истина је да се од чипова праве рачунарске компоненте које касније користе информатичари. Ипак, како се у медијима могло прочитати, наводним инвеститорима шеицима смета само што Србија нема довољно ИТ стручњака за фабрику чипова, па се чак позивају информатичари из дијаспоре да се врате и запосле у арапској Мубадали која ће, према најавама, отворити фабрику у Србији. Смејурија!
Мубадала се, наводно, определила за Србију након што је одустала од изградње фабрике у Емиратима због недостатка кадрова. Откад се у медијима промовише ова прича, појављују се различите цифре у вези са бројем радника које ће упослити, од две и по, па до четири и по хиљаде. Примера ради, највећа фабрика чипова на свету, коју је Самсунг изградио у Аустину (Тексас), запошљава две и по хиљаде радника.[1]
Не треба бити стручњак да би знао да Србија нема ни сировине, ни технологију, нити довољно знања за производњу сложених полупроводника. Фабрика чипова захтева апсолутно највише стандарде, не само у технолошком, већ и у сваком другом погледу. Из тог разлога се оне налазе у САД, Јапану, Јужној Кореји, Тајвану, Немачкој. Судећи према топ-листи[2] произвођача чипова у свету, УАЕ нису ни међу првих 25 (иако први потпредседник Владе Александар Вучић изјављује да су један од највећих произвођача), нити Мубадале има на листи произвођача чипова. Ту су амерички Интел, корејски Самсунг, па опет амерички Куалком и Тексас инструментс, јапанска Тошиба итд.
Упућени кажу да су за производњу чипова потребне деценије усавршавања пратеће инфраструктуре. ЕИ Ниш је још 1962. почела са производњом полупроводничких компоненти, да би крајем осамдесетих имала солидну технологију за прављење чипова, али санкције и катастрофална економска политика учинили су своје. ЕИ Ниш практично више не постоји, а искуство рада из 1991. године, данас није применљиво јер је технологија прилично узнапредовала.
Комерцијални чипови су свима доступни и веома јефтини. Српска фабрика чипова морала би најпре да овлада овим скупим спортом, потом да постигне конкурентну цену уз профитабилност. То би безмало значило да ће Мубадала да купи скупу опрему, покупи Интелу и Самсунгу стручњаке, да у Србији направи најбоље чипове на свету и да их продаје испод цене. Делује да су веће шансе да Србија буде конкурентна на тржишту свемирских бродова него у производњи чипова. Међутим, спин о српским чиповима и благостању које ће нам донети, одличан је за импресионирање неупућеног света.
sve su to lazi nazadnjaka
У МЕСТО ШТО ОВА ВЛАСТ ОБЕЋАВА СВЕ И СВАШТА МОРА НАЈПРЕ ДА СЕ ПОЗАБАВИ ОЖИВЉАВАЊЕМ ПРЕДУЗЕЋА И ЗАПОШЉАВАЊУ МЛАДИХ. САМО ТАКО ЋЕ ПОСТИЋИ ОНО ШТО ЖЕЛИ А ОВАКО СУ САМО ПУСТА ОБЕЋАЊА НА КОЈА НАИВНИ ГРАЂАНИ НАСЕДАЈУ.
Takoje g.Nikolic od tih vucijevih prica bas nema nista cisto obmanivanje naroda isto ko i sa dinkicevi 1000 evra , pa je narod dobio po17 jevreja a od ovih obecanja nema bas nista….
cipovi I fapovi to su srca dva ……:)
cipovi I fapovi to su srca dva ……:)
cipovi I fapovi to su srca dva ……:)
cipovi I fapovi to su srca dva ……:)
cipovi I fapovi to su srca dva ……:)
cipovi I fapovi to su srca dva ……:)
О чиповима пишу позванији од мене али о другој лажи коју је господин Вучић изрекао у емисији Утисак недеље у прошли уторак када је рекао да ће се на изградњи Јужног тока непосредно запослити 25.000, а посредно 100.000 радника изнећу неколико чинјеница. Гасовод кроз Србију ће по написима у штампи бити дугачак 421 километар. Када се пореде ове бројке испада да ће се по дужном километру гасовода у изградњи директно запослити 60 радника, а посредно 238 радника. Из четрдесет годишњег радног искуства између осталог и на градњи сличних цевовода тврдим да је изречено чиста глупост, а ево и због чега: 1. Гасовод се не гради истовремено на свој дужини па да је потребно ангажовати толике раднике., 2. У Србији нема ни толико квалификоване радне снаге која би могла градити гасовод /за градњу су потребни атестирани електрозаваривачи (дужи период недостају и у садашњим монтажним предузећима у Србији, техничари и инжењери за технологију и испитивање варова, итд), 3. Недостаје нам опрема за градњу (ровокопачи, цевополагачи, дизелагрегати за заваривање, дизалице за рад на монтажи гасни потстаница, опрема за ултразвучно и ренгенско испитивање заварених спојева итд.), Шта подразумева у посредном ангажовању – запошљавању није ми јасно али износим да се у Србији не производе: цеви потребних пречника и квалитета за гасовод Јужни ток, средства за антикорозиону заштиту и изолацију гасовода, опрема за монтажу, заваривање нити квалитетна опрема за масиван земљани ископ и томе слично. из предњег произлази да и нема много посредног запошљавања. У каквом се стању налазе некадашње наше фирме које би могле узети учешћа у градњи гасовода Јужни ток да нису у стечају, кризи или у сличном стању поменућу: Нафтагас – Монтажу зрењанин, Гошу С. Паланка, Термоелектро Београд и сличне. Обраћање народу Србије са оваквим изјавама могу само људи који не познају ни најмање технологију градње гасовода, гасни станица и сличних постројења, а и њихове неоговорне изјаве више говоре о њима него о неуким слушаоцима који су приморани да све ово слушају.