Чланови српског „Отпора“ идентификовани у украјинским демонстрацијама

Према тврдњама појединих неименованих украјинских дипломата, тамо су већ идентификовани и поједини чланови српске организације „Отпор”, активне у свим досадашњим „бунама” у земљама бившег СССР-а.

Демонстранти у Кијеву, главном граду Украјине, блокирали су јуче зграде владиних институција и позвали на смену премијера Миколе Азарова и његове владе, док све више расте њихов гнев због одбијања председника Виктора Јануковича да потпише споразум са Европском уније, преноси Би-Би-Си.

Седиште владе је блокирано, а владини службеници не могу да стигну на посао. Блокиране су и зграде Народне банке Украјине. Демонстранти су поставили барикаде на Тргу независности, док су се други утврдили у згради градске скупштине. На тргу се налазе хиљаде демонстраната који узвикују слогане, међу којима је и „Напоље са бандом”. Полицијско појачање послато је у Кијев, преноси украјинска „Правда”.

Опозиција инсистира да Јанукович, који је одбио да потпише Споразум о придруживању са ЕУ, поднесе оставку. Опозициони лидери су, такође, тражили ослобађање притворене бивше премијерке Јулије Тимошенко, која служи седмогодишњу казну затвора због злоупотребе положаја.

Украјинска влада неће подносити оставку, изјавио је јуче њен први потпредседник Сергеј Арбузов, одговарајући на захтев три опозиционе странке. „У земљи је настала озбиљна ситуација, чиновници немају право да при таквим условима добровољно подносе оставку”, рекао је он и додао да је премијер спреман да напусти функцију уколико парламент тако одлучи, пренео је Итар-Тасс.

Одлука Украјине да не потпише споразум са ЕУ изазвала је протесте опозиције, али и гнев у Бриселу из којег долазе упозорења санкцијама уколико дође до прекомерне употребе силе безбедносних органа према демонстрантима.

Азаровљева влада покушава да пронађе излаз из насталих мука, али руке као да су јој везане, а суверено право Кијева да самостално одлучује доведено је у питање. И то на два начина.

Први је захтев Москве да Украјина, уколико заиста намерава да се придружи ЕУ, прво исплати нагомилана дуговања за гас и све остало што је током година преузела или се обавезала да ће преузети од Русије. Али и да буде спремна на прилагођавање новој царинској политици са суседом, која би, у новим околностима, била далеко оштрија. Овакав развој догађаја Кијеву дефинитивно не одговара.

Други проблем Кијев има са Бриселом и Међународним монетарним фондом од којих тражи да му одобре повољан кредит, којим би решио проблеме са Русијом. Међутим, ММФ има строге услове за одобравање кредита од око 10 милијарди евра, што је сума коју траже украјински лидери, док је сума коју траже од ЕУ барем десетак пута већа од онога што Брисел нуди, и пење се до безмало 6 милијарди евра.

Према писању француског „Фигароа”, оно што је ЕУ предложила Украјини, и на политичком и на економском плану, није мало. Али не и довољно да владаре у Кијеву одвоји од Москве. Ипак, није у питању никакав идеолошки сукоб. Реч је о приземнијим егоистичним интересима које имају појединци уверени да ће боље проћи ако се приклоне источном суседу него западним партнерима и обратно.

Украјински председник сада може само да апелује на Брисел и Москву да имају стрпљења и да му, за почетак – барем не одмажу. Поготово не у тренутку када мора да слуша хуку са престоничких улица и извикивање свакојаких погрда на свој рачун.

„Ситуација је напета и изазива неспокојство”, потврдио је један европски дипломата.

Са друге стране, поједини украјински политичари тврде да је много шта у Кијеву у овом тренутку изрежирано. Недавно је Олег Царев, члан Врховне раде (украјинског парламента) из редова владајуће Партије региона, изјавио да су САД покренуле пројекат под кодним називом „Техкемп” како би распламсале грађански рат у Украјини. Главни руководилац овог пројекта, по Цареву, јесте амерички амбасадор у Кијеву Џефри Пајета.

Према тврдњама појединих неименованих украјинских дипломата, тамо су већ идентификовани и поједини чланови српске организације „Отпор”, активне у свим досадашњим „бунама” у земљама бившег СССР-а.

„’Промашај’ са Украјином научиће Брисел да буде стрпљивији”, наводи Мери Дежевски из „Фајненшел тајмса”.

Ово је посебно постало видљиво након што је Јерменија, такође у програму Источног партнерства ЕУ, без много оклевања одустала од придруживања ЕУ. Реторика „све или ништа” сигурно није пут за остварење тако деликатних циљева. Као ни раскидање историјских веза Кијева и Москве, напомиње Дежевска.

Чини се, такође, да је улога украјинске опозиције у садашњим догађајима нејасна. Пуки захтеви да Јанукович промени одлуку о споразуму, као да не умањују разочарење улице и, што је најважније, не истичу новог лидера са довољно харизме какву су током „наранџасте револуције” имали Виктор Јушченко и Јулија Тимошенко.

Брисел одбија укључење Русије у разговоре ЕУ и Украјине

Шеф пољске дипломатије Радослав Шикорски изјавио је за јучерашњу „Газету виборчу” да Брисел одбија да са Русијом преговара о приближавању Украјине Европској унији, преноси Бета.

„За себе лично могу да кажем да први пут имам посла са добровољном молбом неке земље да јој се ограничи суверенитет”, казао је Шикорски о предлозима неких политичара у Украјини да се и Русија укључи у преговоре. „Одговор је не. ЕУ сувише поштује Украјину и њен народ да разговара о њеној будућности са трећом земљом.”

Меркелова: Кијев да осигура мирне демонстрације

Немачка канцеларка Ангела Меркел захтева од председника Украјине Виктора Јануковича и украјинске владе да учине све како би осигурали право на слободно изражавање мишљења и мирне демонстрације, пренели су јуче немачки медији.

 

Политика

фото: Ројтерс