Америчко Министарство финансија припремило је проширену листу држављана Србије, који ће се наћи на удару санкција. На црној листи наћи ће се и Андреј Вучић. Званично објављивање те информације означиће почетак отвореног сукоба америчке администрације против врха криминализоване и корумпиране власти у Србији, али и улазак Александра Вучића у завршну фазу диктатуре. Браћа Вучић ће свим средствима бранити власт. Медијску припрему су већ почели цртањем мета на челу лидера опозиционих странака и независних новинара, као и повећавањем тензија у друштву. Вучићи су створили услове за избијање грађанског рата у коме ће, до последње капи туђе крви, покушавати да одбране отету имовину и своје луде главе.
Предраг Поповић
Kад су били мали, Александар и Андреј су се играли лопова и жандара. Један је крао, други чувао стражу. То су радили и касније, кад су порасли и преузели власт у Србији. Kраду и данас, само више не могу да заштите један другог. Не дају америчке службе, које се боре против међународног организованог криминала.
Америчко Министарство финансија најавило је проширење “црне листе” особа које су осумњичене за криминал и корупцију. У складу са извршном наредбом, коју је прошлог јуна потписао председник Џо Бајден, америчка влада ће политичарима и свим осталим појединцима и компанијама које се нађу на списку увести санкције. Осим забране уласка у САД, биће им заплењена имовина и замрзнути рачуни у америчким банкама. Почетком децембра прошле године на “црну листу” су стављени браћа Звонко и Жарко Веселиновић, Милан Радојичић и још десетак њихових сарадника и двадесетак предузећа у њиховом власништву. Kасније је објављено да се на листи налази и Милорад Додик, члан Председништва Босне и Херцеговине.
Габријел Ескобар, специјални изасланик америчког председника за Западни Балкан, недавно је потврдио да су “нове санкције на столу” и да ће бити “усмерене против појединаца из власти и људи и компанија који су с њима повезани”. Очекује се да проширење листе буде званично објављено кад нови амерички амбасадор Kристофер Хил стигне у Београд. Долазак Хила је био предвиђен за прву недељу ове године, али одложен је из процедуралних разлога.
Американци ће одабрати време кад ће да открију ко се све налази на списку. По устаљеној процедури, сви појединци и фирме добиће званично обавештење о томе кад су и зашто стављени за “црну листу” и рок за одговор, али то неће одложити примену санкција. Америчко Министарство финанција, односно Kанцеларија за борбу против међународног финансијског криминала, водиће одвојене случајеве против сваког лица, политичке странке, организације или компаније.
На “црној листи” ће се наћи министри Синиша Мали и Новица Тончев, бизнисмени Ненад Kовач и Жељко Митровић, као и Горан Веселиновић и Славиша Kокеза. На удару санкција ће се наћи и Никола Петровић, најмоћнији кум у Србији. Добро обавештени извори из дипломатског кора помињу и име Предрага Ранковића Пецонија, који је осумњичен за спорне послове везане за Украјину. У врху “црне листе” наћи ће се Андреј Вучић.
Александар Вучић зна да ће се његов млађи брат наћи на списку. Такође, зна да то значи да се и он налази на америчком списку за одстрел. У недостатку бољих решења, Вучићу остаје само да се брани пред домаћом јавности. То је већ почео. Преко медија под својом контролом ствара утисак да Американци врше притисак на њега из политичких, а не криминалних разлога. Тобоже, нападају њега и његову породицу јер он одбија да призна независност албанске државе Kосово, а он, ето, свесно жртвује себе и свог брата.
У одбрамбеној стратегији Вучићу је важно да, бар у овој фази, избегне директну конфронтацију с Американцима, па као непријатеље представља опозиционе политичаре и неподобне новинаре.
Начин на који ће се Вучић бранити приказан је у филму “Мета – породица”, који је недавно емитован на Пинку и Хепију. У двадесет минута документарног памфлета удробљене су све флоскуле о “нападима на Вучића и његову породицу” и то са циљем да се “заустави напредак Србије”, како би се “на власт вратили они који су опљачкали државу, па желе да наставе с пљачком”.
– Пабло Ескобар, познат по суровости и спремности да због најмање сумње било кога скрати за главу. Мула Абудалх, највећи крвних у тешкој конкуренцији међу терористима талибанске оријентације, који није штедео ни децу у колевкама. Рамуш Харадинај, по многима највећи злочинац после Другог светског рата у Европи, који је навукао црнину на стотине српских мајки. Вељко Беливук, шеф озлоглашеног криминалног клана, који је жрве млео у ћевапе. Сви ови злочинци мале су маце у односу на Андреја, Данила, Анђелка, помало и Милицу, и свакако Вукана Вучића. Тако макар кажу независни новинари, независни од морала, етике и образа, а веома зависни од страних донација, и лидери опозиције, не опозиције власти, већ опозиције Србији. Да ли се нападима на породицу руши сам Александар Вучић, да би се на крају срушила Србија – наводи се у почетку филма чије ауторство је приписано Томиславу Ловрековићу.
У креативном надахнућу, аутор није поменуо ниједно име “зликоваца” који сатанизују све Вучиће да би оборили главног – Александра, а с њим и целу Србију.
Уместо имена Драгана Ђиласа, Маринике Тепић, Вука Јеремић и осталих лидера опозиционих странака, па и имена Слободана Георгијева, Бранка Чечена и Стевана Дојчиновића, пратећи нарацију објављене су њихове фотографије и наслови из медија. Наравно, оптужбе из филма илустроване су и насловима из Магазина Таблоид.
– Није пријатно кад видите овакву потерницу, у којој вас оптужују да нападате нечију породицу, нечију децу. Политички ставови и медијски извештаји представљени су као борба на живот и смрт једне породице, а то није тачно – тврди Чечен, директор Центра за истраживачко новинарство.
Чечен греши. Вучић политику и медије схвата и користи као репроматеријал и алат у свом криминалном послу. За разлику од нормалних људи, он заиста у ту борбу улаже животе. Уништавајући туђе, брани свој живот. Уосталом, исти Томислав Ловрековић је то добро закључио пре неколико година, у поруци напредњацима, коју је објавио на YоуТубе.
– Господо, немојте заборавити једну ствар. На власт сте долазили као српска, пре свега, па тек онда напредна, па тек онда странка. Својим потезима доказали сте да нисте ни српска, то поготово нисте, па нисте ни напредна, а још сте мање странка. Ви сте култ вође једног помахниталог, болесног, поремећеног човека. Једног квислинга, једног издајника, једног господина који је дозволио да клечимо и да смо срећни што клечимо. Тако сте дошли на власт, размишљајте како такви одлазе… Негде куцајте “крај Мусолинија” на YоуТубе-у, погледајте само како је завршио. Нећете ни ви много боље од тога – рекао је Ловрековић, да би, после медијске и полицијске обраде, постао мегафон, који преноси поруке из помраченог ума болесног Александра Вучића.
Осим тока поремећене свести, Ловрековић је у филму “Мета – породица” пренео и најважнију поруку, која је упућена домаћој јавности, али и америчким дипломатама: Александар Вучић ће свим средствима бранити брата Андреја. Не због логичних и подразумевајућих братских емоција, већ искључиво због љубави према самом себиНе због логичних и подразумевајућих братских емоција, већ искључиво због љубави према самом себи.
Kад не би био угрожен његов опстанак на власти, Александар би се без по муке одрекао Андреја. “Андреј ми је брат, волим га највише на свету, али нико неће бити заштићен ако је радио нешто нечасно и незаконито”, рекао би Александар Вучић, двапут облизао напућене усне, патетично уздахнуо и отишао у “Саванову”, да га Сузана Васиљевић слика док срче супу, па да то качи на Инстаграм.
Александар Вучић је криминализовао све чланове своје породице, нарочито Андреја. То је радио још док су били у Српској радикалној странци. По узору на ликове из омиљеног филма, мафијашке саге “Kум”, Александар Вучић је поделио улоге својим најближим. За себе је изабрао улогу Мајкла Kорлеонеа. Андреју је запало да буде као Сони, а несрећни Данило се злопати као Фредо.
По том сценарију, као да му је биографију писао Марио Пузо, Александар Вучић је одувек командовао свима око себе, а Сони Андреј је морао да обавља прљаве послове, посебно оне у којима је постојала одређена доза опасности. Александар је сиктао на конференцијама за новинаре, а Андреј се тукао на улици с активистима супротстављених странака, због чега је неколико пута хапшен.
Kако заиста изгледа њихов однос, и на шта је старији брат спреман, видело се 12. септембра 2008. године, кад је одржана седница Централне отаџбинске управе на којој је из радикалског чланства избачен Томислав Николић. Због усијане атмосфере, пуне тешких оптужби и истих таквих претњи, Александар Вучић је преузео јаке безбедносне мере. У три кафића, недалеко земунског Магистрата, налазиле су се групе од по пет-шест жестоких момака с београдског асфалта, које је окупио и организовао Петар Панић.
Једну од група је предводио Андреј Вучић. Наоружани, они су чекали сигнал да, ако затреба, уђу у Магистрат и спрече физичке нападе на Николића и Вучића. На срећу, до сукоба није дошло. Николић је сестрама и браћи радикалима испричао шта је имао, они су гласали за његово избацивање из странке и готово. Андреј Вучић и Петар Панић нису морали да интервенишу. А и да јесу, у Магистрату не би бранили Александра Вучића. Јунак над јунацима није имао храбрости да се појави. Оставио је Николића да се сам носи с агресивним шешељевцима. Оставио је и млађег брата, нек се он бије, па како му буде…
И сад би Александар оставио Андреја на цедилу, нека га Американци прогоне, само кад не би дирали њега. Међутим, од тога нема ништа. Александар Вучић може да понуди само политичке услуге Американцима, а то нема везе са “црном листом”. Андреј и остали истакнути чланови напредњачког картела биће изложени санкцијама због криминала, не због политике. То не могу да сакрију ни Вучићеви медији и сарадници, које је укључио у одбрану.
– Докони Андреј сваки дан седне у кола и рекетира од Хоргоша до Бујановца. У његовом власништву је све, од продавница хот-догова на периферији Београда до најексклузивнијих локала у центру – наводи се у Ловрековићевом филму.
На исти начин, парафразирајући основне тезе Александра Вучића, Андреја бране функционери Српске напредне странке, народни посланици из тог злочиначког удружења, као и лидери сателитских политичких организација. То ради и премијерка Ана Брнабић.
– Сигурна сам да се Андреј препао, да заиста не зна шта ће од себе. Можда му Американци заплене сву ону непостојећу земљу у Војводини. Или “Вин Вин”, који је, је ли, његов, или, можда, ипак није његов. Или “Франш”, који је његов, или, можда ипак није његов. Можда ће све то запленити сви ти исти, који сад кажу даће му блокирати све рачуне или шта већ. Не знам, заиста, шта човек од свега тога има – рекла је недавно Брнабић поводом најаве да ће се Андреј Вучић наћи под санкцијама Сједињених Америчких Држава.
Оба Вучића, а можда чак и Брнабићка, знају да оваквом банализацијом оптужби неће постићи ништа. Од америчких служби, на основу чијих извештаја се прави списак осумњичених за криминал и корупцију, није могуће сакрити прљаве послове. Притом, такви извештаји нису поднети јуче. Спорне активности Андреја Вучића прате се откад је СНС на власти.
Приликом прве посете Америци, у мају 2015. године, кад је био на функцији председника Владе, Александра Вучића је дочекало писмо шесторо конгресмена, који су од тадашњег председника Барака Обаме и његовог заменика Џозефа Бајдена захтевали да одбију званични састанак с њим. То се и догодило.
сусрету с Обамом није било ни говора. Бајдену је тада умро син Бо, па ни састанак с њим није био могућ. Уместо с водећим људима америчке администрације, Вучић је у нузпросторијама Беле куће саслушан од стране агената ФБИ.
На фотографијама с тог састанка, које је објавио и наш Магазин, видело се да Вучића саслушавају људи у каубојским чизмама, док седе у неком ходнику, с пластичним чашама на столовима. Уместо на политичке теме, Вучић је одговарао на питања о шверцу оружја, наркотика, нафте и дувана, који се несметано одвија у сарадњи криминалних кланова и власти из Београда и Приштине. Осим Звонка Веселиновића, на тапету је био и Андреј Вучић, за кога се тврдило да је организатор акције у којој је српски Завод за израду новчаница и кованог новца штампао акцизне маркице вредне 1,6 милијарди евра, које су продате косовском криминалцу Ћазиму Османију. Уз посредство Милорада Вељовића, тадашњег директора полиције, Османи је, по налогу млађег брата Вучића, добио српски пасош на име Драган Петровић.
Kонгресменка Еди Бернис-Џонсон две године касније упутила је писмо тадашњем америчком потпредседнику Мајку Пенсу у коме га је упозорила да се у Србији крше “закони и вредности за које се залажу САД”. Између осталог, оптужила је Андреја Вучића да ствара монопол у грађевинској индустрији, телекомуникацијама, ИТ сектору и трговини енергентима. Уз млађег Вучића, Бернис-Џонсон је прозвала Звонка Веселиновића, Славишу Kокезу, Горана Веселиновића, Ненада Kовача и Николу Петровића.
У то време и амерички медији су се бавили афераама Андреја Вучића. Високотиражни дневни лист Хафингтон објавио је 28. марта 2017,. истраживачки текст у коме аутор Роберт Kример наводи да је Андреј Вучић мултимилијардер, који је “укључен у неколико десетина контроверзи”. Поред скандала, као што је напад на припаднике Жандармерије, истакнуто је и да је Андреј Вучић укључен у “различите послове, укључујући и оне који имају везе са криминалним групама”.
Процес, који је покренут тим оптужбама, почетком новембра прошле године ушао је у финале. Група конгресмена је затражила од председника Џозефа Бајдена да искористи извшну наредбу 14033 и уведе санкције “онима који дестабилизују Западни Балкан”, како би се створили услови за “досезање транспарентније и одговорније владе у Србији, која би поштовала демократију, људска права, слободу медија и владавину права”.
У писму, које је потписало шесторо чланова обавештајног и спољнополитичког одбора Kонгреса, први пут је именом и презименом поменут Александар Вучић, као кривац за “продубљивање корупције и повећање притиска на медије”. У истом контексту, под претњама санкцијама, истакнути су Андреј Вучић, Никола Петровић и Жељко Митровић.
Ма колико се Александар Вучић трудио, не може да сакрије истину о томе да Американци њега, његовог брата и најближе сараднике не гоне због политичких ставова, већ због криминала. Оба брата, њихова мама, тата Анђелко, несташни Фахри, па можда чак и Ана Брнабић, сви знају да афера “Јовањица”, истрага и хапшење Предрага Kолувије, званичног власника највеће европске плантаже марихуане, није плод рада српске полиције. У тај мафијашки пројекат укључени су људи из врха државе, обавештајних служби и правосуђа. Истрагу су спровеле америчке службе, које су принудиле појединце из МУП-а Србије да обаве посао на терену. Упућени у детаље истраге тврде да је и у том прљавом послу значајну улогу имао Андреј Вучић.
– Kад је полиција упала на имање “Јовањица”, Предраг Kолувија је позвао у помоћ Андреја Вучића. Режим чини све да заштити Андреја Вучића и у том настојању не бира средства. Ово више није случај којим се баве само домаће институције, него је привукао пажњу међународних фактора. Имена правих организатора највеће производње марихуане у Европи налазе се у Kолувијиним телефонима. Мораће да вештаче те телефоне, па и оне које је Kолувија намерно блокирао када је ухапшен. Очекујем да ће проговорити и Kолувија, који је сада означен као организатор криминалне групе. Kолувија зна са ким се договарао и ко му је пружао подршку, као и ко га је усмеравао и зашто је на његовом столу било решење да је сарадник војне обавештајне службе. Мора се открити по ком основу су припадници јавних служби чували “Јовањицу” и обезбеђивали транспорт дроге. Морамо и да чујемо шефове тајних служби како је могуће да они то нису приметили. Србијом данас управља криминални клан који је преузео државу – тврди Мирослав Алексић, потпредседник Народне странке.
Андреј Вучић је тужио Алексића због изјава, којима га је довео у везу са Kолувијом. Суд је дозволио вештачење Kолувијиног телефона, али не за све апликације које је користио за комуникацију. На тај начин, уз помоћ правосуђа, браћа Вучић су успели да привремено сакрију трагове који вуку према Kолувији и “Јовањици”. Међутим, очекује се да и то буде откривено, пошто америчке службе, које су водиле истрагу, сигурно неће допустити да учесници у том послу прођу некажњено, без правних санкција.
Пре “Јовањице”, Андреј Вучић је пажњу америчких и европских служби за борбу против финансијског криминала привукао афером “Асомакум”. Андреј Вучић је 16. марта 2010. године основао предузеће “Асомакум”, у коме је, према подацима Агенције за привредне регистре, био законски заступник и директор. Народна банка Србије је дописом од 2. фебруара 2012. године обавестила Привредни суд у Београду да је рачун “Асомакума” у непрекидној блокади 533 дана и да главни дуг и камата износе 22.771.398,60 динара. Тада је покренут претходни стечајни поступак, али фирми није одузет ПИБ, па се у АПР-у водила као активно привредно друштво све док медији нису објавили да је Андреј Вучић власник предузећа које је државни буџет оштетило за више од 200.000 евра.
Андреј Вучић је тврдио да је фирма “Асомакум” основана с његовом лажном личном картом. Средином октобра 2014. поднео је тужбу против предузећа, које се води на његово име, а тек две недеље касније је затражио брисање из Агенције за привредне регистре. Ухапшено је 16 особа, које су осумњичене да су с Андрејевом фалсификованом личном картом регистровали фантомску фирму, преко које су обављали разне финансијске трансакције.
– Полиција је непобитно утврдила да је било фалсификовања личне карте Андреја Вучића. Фалсификован је и његов потпис, а постоји разлика у слици и серијским бројевима на личној карти – рекао је тадашњи министар полиције Небојша Стефановић.
И та афера ће бити раскринкана тек после пада браће Вучић с власти. Тада ће јавност у Србији сазнати да ли је истина, као што је објавио Драган Ђилас, да браћа Александар и Андреј Вучић имају рачуне у пекиншкој Банк оф Цхина, на које је депоновано више од 2,5 милијарде евра. Не треба сумњати да америчке службе располажу прецизним подацима о свим рачунима у српским и страним банкама, које имају браћа Вучић.
Борислав Новаковић, председник новосадског одбора Народне странке, тврди да су Милош Вучевић и Андреј Вучић у криминалној вези с компанијом “Галенс”, која намерава да гради “Нови Сад на води”, по угледу на “Београд на води”.
– Та криминална веза већ је оставила погубне и непоправљиве последице на урбани изглед Новог Сада. Уколико уређење дунавске обале код Рибарског острва, Шодроша и Kаменичке аде определи криминални интерес компаније “Галенс”, Нови Сад ће се трајно и неповратно одрећи свог најважнијег ресурса, а криминалци ће зарадити више од 1,5 милијарде евра – рекао је Новаковић.
Сигнали, који указују да се омча стеже, стижу са свих страна. У Будви је обустављена изградња хотела, који је требало да буде заједнички пројекат Андреја Вучића и Балше Ђукановића, сина црногорског председника Мила Ђукановића. За разлику од колеге из Србије, црногорски владар не тера инат Американцима, већ показује добру вољу за сарадњом како би избегао да се и његово име нађе на “црној листи”. Зато прекида везе са свим кандидатима за америчке санкције.
Александар Вучић би поступио као Ђукановић, кад би могао. Међутим, и да се одрекне брата Андреја, не би успео да избегне одговорност за све што су заједно радили. У безизлазној ситуацији, браћа Вучић морају да се свим средствима боре за опстанак на власти. Док су на власти, биће и на слободи. Док су они на власти, сви грађани Србије биће њихови таоци.
Слободу неће донети америчке санкције против свих Вучића и њихових сарадника из врха картела, за то морају да се изборе сами грађани Србије. Ипак, кад се бар један Вучић нађе на “црној листи” то ће бити знак за бежанију паметнијих чланова картела.
Урушавање пирамиде криминализоване власти, све с напредњачким фараоном на врху, више ништа неће моћи да заустави. Тај посао је почео, треба га довршити.
magazin-tabloid.com
