МЕЛЕНЦИ – Чувена ветрењача у банатском селу Меленцима, крај пута Зрењанин – Кикинда, познатија као “Бошњакова” по последњем власнику Љубомиру Бошњаку, иако редак пример народног градитељства, културно добро од великог значаја и под заштитом државе, пропада наочиглед свију, а нико ништа не предузима да је сачува од зуба времена.
– Имам само једну реч – срамота – каже за “Новости” Дејан Бошњак (83), легендарни учитељ генерација зрењанинских ђака и хроничар Баната, чији је отац пред Други светски рат имао ветрењачу у суседном Тарашу, а 1946. преселио се у Меленце и купио тамошњу ветрењачу, која је иначе подигнута 1890.
Учитељ Дејан као дете играо се у ветрењачи и помагао оцу приликом млевења жита и кукуруза. Ветрењача је била у функцији све до 1965. када ју је породица Бошњак препустила држави. Проглашена је за културно добро и као један од ретких сачуваних објеката те врсте стављена под заштиту. Тадашње власти носиле су се мишљу да је преселе у централни Етнографски музеј Југославије. Од тога се ипак одустало, да би је Покрајински завод за заштиту споменика културе обновио 1971.
Сеоске власти у Меленцима никада нису претерано водиле бригу о овом споменичком драгуљу народног градитељства и сведоку прохујалог времена. Штавише, ветрењача је годинама била препуштена на милост ратарима и сточарима који су често, “завирујући” у објекат, “позајмили” који камен, греду или део гвозденог механизма…
У ВОЈВОДИНИ ИХ БИЛО ЧАК 280
ПРЕМА једном попису из 1880, на територији данашње Војводине било је чак 280 ветрењача, а све су грађене по узору на холандске. Данас их има тек неколико, а најпознатије су оне у Чуругу, Меленцима, Бачкој Тополи и Орому. Бошњакова и ветрењача у суседном Белом Блату налазе се под заштитом државе.
Најава срећнијих дана за ветрењачу дошла је 2006. када је држава одвојила четири милиона динара, а Завод за заштиту споменика културе из Зрењанина израдио пројекат реконструкције и санације. Његови аутори су архитекта Споменика Урошевић и етнолог Бранислав Милић. Мајстори су 2007. реконструисали темеље и зидове, кров, обавили молерско-фарбарске радове.
Друга фаза санације, која је требало да кошта два милиона динара, а подразумевала је обнову механизма са свим потебним детаљима на основу аутентичног стања, израду и постављање крила ветрењаче, наводно због беспарице, никада није реализована. У међувремену, показало се да ни радови на првобитној санацији нису баш квалитетно обављени – зидови су почели да се обрушавају, кров прокишњава, врата су однета…
Аутори пројекта санације објашњавају да је уређење ентеријера требало обавити у складу са будућом наменом објекта и допунити га аутентичним предметима. У међувремену, власти су се у Меленцима смењивале и нису водиле много рачуна о ветрењачи. Тако ни актуелни савет МЗ нема идеју шта са објектом, али ни пара за завршетак реконструкције. Додуше, сада је потребан додатни новац за санацију порушеног. У МЗ кажу да не могу сами и очекују помоћ градске власти из Зрењанина. Из Завода за заштиту споменика се не оглашавају. Зато је на месту питање – докле ће напуштена и заборављена ветрењача само скретати пажњу путника намерника, који чак можда поверују да јој је неки Дон Кихот скратио крила…
ХТЕО ЗАКУП, ПА ОДУСТАО
ПРЕДВИЂЕНО је било да се објекат користи у угоститељско-туристичке сврхе, уреди околина, изграде помоћни објекти, паркинг… Савет МЗ Меленци склопио је уговор са познатим угоститељем из околине, који је узео ветрењачу у закуп и намеравао од ње да направи праву туристичку атракцију. Онда је угоститељ, из само њему знаних разлога, одустао…
Сл. ПАШИЋ, Новости
