Да вам бре није пало на памет да губитке приватних комерцијалних банака пребаците на терет пореских обвезника!

СРБИЈИ је потребан посебан фонд за ненаплативе кредите, а не „контејнер“ банка где би се сливали сви лоши зајмови, слажу се и надлежни и банкари. План је да компаније откупљују позајмице које банке на могу да наплате, а тиме би се „ослободио“ новац за инвестиције. Све би то надзирала држава.

Према последњим подацима Народне банке Србије, удео лоших кредита у нашој земљи је 22,9 одсто. Од укупног капитала свих банака на српском тржишту који износи 25 милијарди евра, трећина је „заробљена“ у лошим кредитима и резервисањима. Банке за сваки лош кредит морају да издвоје исти износ дуга на посебан рачун и самим тим то су „замрзнута“ средства. А такав зајам се књижи као губитак.

Код нас банке већ имају могућност да продају своја ненаплатива потраживања, али су засада понудиле само петину лоших позајмица. Уступањем такозваних „контаминираних“ кредита, банка практично чисти своје билансе, ослобађа новац и може да пружи више зајмова. Оне, ипак, чекају неко трајније решење у виду фонда, као што је случај у Европи.

– Оно што нас, као и министарства финансија и привреде охрабрује, јесте спремност да се у наредном периоду ради на решавању овог проблема – најављује Веселин Пјешчић, вицегувернер. – Ту је могућа тесна сарадња како би се ослободио потенцијал који је сада због високог удела лоших кредита заробљен у банкарском сектору. То би представљало основ за нови кредитни раст у наредном периоду.

Генерална намера је, према речима Пјешчића, да формирање фонда у формално правном смислу буде у рукама државе која би поставила системски оквир, док би он био у власништву приватних компанија које би инвестирале у куповину ненаплативих кредита.

– Једна од ствари на којима су банке инсистирале јесте принцип одговорности да оне добровољно продају део ненаплативих кредита том фонду и то би требало да буде минимум који би требало да се нађе у закону – рекао је Пјешчић.

НБС је иначе, релаксирала регулативу у више наврата и омогућила банкама да смање ниво ненаплативих кредита, продајом потраживања другим компанијама.

– То се већ дешава и имамо случајеве да су поједине банке продавале део својих ненаплативих кредита и на тај начин смањивале њихов удео у својим билансима – истакао је вицегувернер НБС. – То, ипак, није још применљиво у свим банкама. Наравно, услов је да не постоји интересна повезаност између тих компанија које купују та потраживања.

МАКЕДОНИЈА ИЗУЗЕТАК

– У МАКЕДОНИЈИ, на пример, ниво тешко наплативих зајмова има тенденцију пада и износи 11,5 одсто, али је у овој земљи раст кредита био само 20 до 30 одсто пре кризе, док је код осталих био и три пута већи – истиче Димитри Богов, гувернер централне банке Македоније. – Сада је кредитни раст један од најбољих у Европи иако је само седам одсто, док су у осталим земљама, чак и на нули, негде је и негативан.

 

Новости