Дачићева, Вучићева и Динкићева влада дневно задуже Србију 11,6 милиона евра

Јавни дуг је на крају априла износио нешто преко 19 милијарди евра и у односу на почетак године повећан је за 1,4 милијарде евра. Међутим, неком магичном рачуницом Министарство финансија је објавило да је дуг у односу на бруто домаћи производ смањен са 59.3 на 56,1 одсто.

Чини се невероватним, али са мерама које српске власти користи ништа није немогуће. Уместо да као меру БДП узимају последња четири квартала (у којима је наша привреда осим последњег била у рецесији), у Министарству узимају као меру БДП – будућу, планирану вредност за крај 2013. године у којој је планиран раст од два одсто. Таквим статистичким вратоломијама омогућено је да се раст дуга представља као смањење, па ко верује – верује.

Трка у задуживању се наставља

С друге стране, имамо неке чврсте податке о висини јавног дуга и његовом кретању у последњих годину дана. У априлу је смањен дуг за 309 милиона евра у односу на март, пре свега превременим враћањем дела дуга Лондонском клубу поверилаца због, како је објашњено у Министарству, виших камата од оних по којима сада можемо да се задужимо.

Каматне стопе на дуг Лондонском клубу је износила 6,75 одсто, мада у јавности остаје питање зашто је враћен овај дуг када држава има издатих обвезница у динарима и по каматама већим од 15 одсто, ако се већ гледало да се смањи оптерећење за камате. У истом месецу емитовано је нових хартија од вредности, односно задужени смо за 370 милиона евра.ж

Оно што јесте поражавајуће је што је, у односу на април 2012. године, јавни дуг повећан за више од 4,2 милијарде евра. Како је израчунао економиста Мирослав Здравковић, аутор портала Макроекономија.орг, то значи да нас је нова влада задуживала брзином од 11,6 милиона евра дневно или 134 евра у секунди и то после априлског раздуживања. За две секунде већ дугујемо једну просечну плату више.

Да би ова влада достигла претходну потребно је да позајми још 3,2 милијарде евра, што – ако наставе овим темпом – уопште неће бити тешко.

Злоупотребљиви подаци

Међутим, цена онога што српски грађани губе овом политиком задуживања је огромна. Само у априлу плаћено је за камате 16,1 милијарда динара, а за четири месеца од почетка године – скоро 34 милијарде динара.

Само за камате плаћене у априлу могло се направити 73 километра аутопута или купити близу 10.000 Фијатових фића.

За износ укупног дуга државе у априлу може се изградити чак 9.500 километара аутопута или озидати преко 27 милиона квадратних метара некретнина.

Податак о односу јавног дуга и БДП-а је неупотребљив, али је зато злоупотребљив. Брука је да наша држава користи такве ствари да би се представила као да је направљен неки успех, а још горе је што и неке колеге економисти затварају очи пред тим, оштар је економиста Млађен Ковачевић.

У другим земљама користе четири последња квартала када одређују БДП, а код нас – прогнозирани на крају године. Осим тога, користе БДП у текућим ценама који је увећан за инфлацију од преко 11 одсто, а са друге стране када прерачунавају дуг из евра у динаре користе вештачки јак курс динара и тако добију нереално низак однос јавног дуга и БДП-а. Нема логике да је јавни дуг порастао, а да се приказује као да је пао. Само од задуживања продајом доларских обвезница задужили смо се преко две милијарде евра. Нема шансе да је БДП порастао толико, објашњава Ковачевић.

Он упозорава да је реални дуг много већи, само када би се дозволило да курс евра дође на своју праву вредност од 160 до 170 динара.

Замислите само колико би износио дуг када би се множио са том вредношћу евра. И овако се банкрот само одлаже, а кредити се узимају где год могу. Ако се настави оваква политика, у којој нема визије привредног раста него само да се крпи од данас до сутра, прети опасност да дођемо у позицију да не можемо да добијемо кредите или да буду по страшним каматама. Тренутно на светском тржишту падају камате, па и нама, али не зато што одједном имају више поверења у нас. И Италија и Шпанија, које су у великим проблемима, задужују се јефтиније од нас, каже овај стручњак.

Ако скоче камате?

Од укупног јавног дуга 16,2 милијарде евра су директне обавезе, а 2,8 милијарди евра индиректне обавезе. На спољни дуг отпада 11,5 милијарди евра, док је унутрашњи јавни дуг 7,5 милијарди евра.

У динарима се налази око 19 одсто дуга, а највећи део наших обавеза је у еврима – 49 одсто, односно око девет милијарди евра, затим у америчким доларима – 25,5 одсто, у швајцарским францима испод један одсто, а остало је у специјалним правима вучења, валути Међународног монетарног фонда и осталим валутама.

Разлог зашто се тренутно Србија задужује по нижим каматама (последња аукција 43,3 милиона евра обвезница у еврима је била по камати од 4,5 одсто) је и зато што је Европска централна банка спустила каматну стопу на 0,5 одсто што је историјски минимум.

Нешто мање од трећине укупног дуга је са варијабилним каматним стопама, али је три четвртине тога везано за еурибор. Стручњаци упозоравају да би ове ниске камате могле нагло да скоче што би се одразило не само на рате кредита грађана, већ и у државном буџету кроз раст издатака за камате који су и овако већ огромни.

 

Балкан магазин